Nepoželjne slike spaljenih crkava
Studenti u Kosovskoj Mitrovici prikupili su 130.000 potpisa onlajn peticije u okviru kampanje "Ne članstvu Kosova u Unesko".
Cilj im je da do 9. novembra, kad se očekuje glasanje na Generalnoj konferenciji Uneska, prikupe još 70.000. Kampanju sprovode putem društvenih mreža na kojima postavljaju snimke, fotografije, među njima i one nastale nakon martovskog pogroma. Nisu očekivali da će im jedna od društvenih platformi - Instagram zabraniti rad.
Studentska kancelarija u Kosovskoj Mitrovici počela je sa radom 29. oktobra, a okuplja akademce iz Banjaluke, Kosovske Mitrovice, Beograda, Novog Sada, Podgorice, Beča, Istočnog Sarajeva, Kragujevca, Niša, Bijeljine.
Pročitajte još:
* "Sprovođenje Briselskog sporazuma - zakonska obaveza"
Cilj im je da skrenu pažnju domaće i svetske javnosti na brojne razloge zbog kojih Kosovo ne sme da postane član Uneska. Njihovu kampanju podržavaju i Srbi u dijaspori, a upravo su donaciju od oko 500 evra iskoristili za promovisanje ove akcije na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu. Međutim, profil na Instagramu im je ugašen jer im je objašnjeno da su postavljali slike "uznemirujućeg" sadržaja.
- Mi smo postavili istinu o paljenju srpskih crkava i manastira, svetinja, uništavanje spomenika, grobnica - ističe Nemanja Biševac.
Kulturocid
Sav ovaj kulturocid koji je do sada učinjen nije zadovoljio apetite ubica ovog hrišćanskog i civilizacijskog nasleđa, pa smo tako i danas svedoci narušavanja duhovnog života, ruiniranja naših groblja, te i ispisivanja grafita po pravoslavnim hrišćanskim spomenicima širom Kosmeta, navodi se u pismu diplomatama. Među potpisnicima su i svedoci rušenja i paljenja srpskih manastira i spomenika.
Studenti su kontaktirali države koje imaju svoje ambasadore pri Unesku, ambasade tih država u Srbiji i BiH, kojima su prosledili svedočanstva o stradanju srpske kulturne baštine na KiM.
- Mi želimo da skrenemo pažnju i zamolimo sve zemlje članice ove najveće UN porodice da pažljivo razmotre ovo pitanje i zaustave prijem Kosova u Unesko. Samo tokom 17. i 18. marta 2004. godine, za svega dva dana, od strane onih koji sada traže članstvo u Unesko, uništeno je ili na razne načine oštećeno 35 pravoslavnih objekata i to u zvanično vreme mira. Još veći broj je uništenih svetilišta od juna do oktobra 1999. kada je minirano, opljačkano, spaljeno i uništeno 76 crkvi i manastira, o čemu mogu posvedočiti i NATO vojnici tadašnjih zona odgovornosti Kfora iz kontingenta SAD, Italije, Nemačke, Velike Britanije i Francuske, od kojih su neki bili angažovani na čuvanju i zaštiti ovih kulturno-istorijskih spomenika, navode studenti - stoji u svedočanstvu.