Šta se krije iza sporazuma SAD sa EU i Azijom: Tajni pregovori stvoriće robove
Glavni pregovarač EU u pregovorima o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) sa strane EU Ignacio Garsija Bersero očekuje da će ovaj, u više zemalja-članica Unije osporavani sporazum, biti zaključen do kraja 2016. godine. On je, u intervjuu bečkom dnevniku "Standard", rekao da se pregovori odvijaju veoma teško.
- Mi verujemo da ćemo razgovore moći da zaključimo do kraja mandata predsednika SAD Baraka Obame, to jest do kraja 2016. godine - naglasio je Bersero.
On je preneo da se pregovara o više od 20 privrednih sektora, a da za pojedine još čak nema ni predloga na stolu, na primer one u vezi zaštite investicija, ali da nakon internih konsultacija pregovori i o tome treba da počnu još ove godine.
Prema njegovim rečima nijedno poglavlje sporazuma nije do kraja dogovoreno, ali su u nekima razlike veoma male.
Pročitajte još:
* Vašington naručio, Evropa plaća ceh
- U većini slučajeva razlikuju se naši predlozi značajno od onih SAD. Međutim, obe strane žele brzi napredak - kazao je pregovarač EU.
Najveća senzibilnost u pregovorima vlada oko poljoprivrede, mesnih proizvoda.
- Postoje oblasti u kojima su SAD konkurentnije, i zbog toga ćemo morati biti oprezni u ustupcima prema SAD - poručuje Bersero.
EU sa SAD želi rešenje kao sa Kanadom, objasnio je on, dodajući da do izvesne količine agrarni proizvodi iz SAD treba da budu oslobođeni carine.
- Predložili smo SAD da, izuzev agrarnog sektora, ukinemo sve carine, pod uslovom da to učini i Amerika - zaključio je Bersero.
Međutim, trgovinski sporazumi koje su SAD potpisale sa 11 zemalja koje izlaze na Pacifik, kao i ovaj koji se pregovara sa Evropskom unijom, imaju i ozbiljne nedostatke. Pre svega, kritičari sporazuma ističu tajnovitost pregovora kao veliki problem jer se zemlje uvode u određeni režim trgovine, a da građani nisu upoznati s time šta to znači.
Najveći problem je svakako suspendovanje nacionalnog zakonodavstva, naročito činjenica da, na primer, zemljama neće biti dozvoljeno da menjaju zakone iz oblasti privrede ukoliko oni ne odgovaraju američkim partnerima. Praktično će evropske, kao i američke kompanije, imati pravo da tuže države ukoliko procene da su im prava ugrožena, a sudsku nadležnost nemaju nacionalne pravosudne institucije.
Ekonomske koristi od sporazuma uživaće velike korporacije, a ne radnici u bilo kojoj od država potpisnica, upozoravaju protivnici sporazuma. Radnički sindikati, među ostalima, ujedinili su se u pokušaju osporavanja sporazuma zbog zabrinutosti oko brojnih pitanja - manipulacije valutama, zaštite okoliša i zdravlja, sigurnosti hrane, farmaceutskih monopola, "ofšoringa" radnih mesta, privatnosti na internetu, transparentnosti vlada, kontrole lokalnih jedinica.
Protivnici, takođe, tvrde da se TPP, kao i sutra TTIP, manje bazira na trgovini i više na geopolitičko manevrisanje i jača korporativnu dominaciju nad učestvovanjem nacija u trgovini i ulaganjima.
Znati šta se tačno nalazi u sporazumu je gotovo nemoguće u ovom trenutku, čak i za članove američkog Kongresa, koji imaju ograničen pristup sadržaju sporazuma. Pet godina trgovinskih pregovora čuvalo se u tajnosti što je više moguće, a sa Evropom su još tajni.
Pacijenti na udaru
"Najveći gubitnici biće pacijenti i pružatelji usluga lečenja u zemljama u razvoju", upozoravaju Lekari bez granica.
"TPP je najgori trgovinski sporazum za pristup lekovima u zemljama u razvoju, koje će biti prisiljene da menjaju svoje zakone kako bi u njih ugradile uvredljive zaštite intelektualnog vlasništva za velike farmaceutske firme."
Ovaj sporazum će "podići cenu lekova , nepotrebno šireći monopol i odgađajući snižavanje cena lekova usled konkurencije na tržištu".
