Svetska kriza i rat ideologija (1): Ratnici vere u velikoj bici svetova
Ako imate odeću, frižider i u njemu hranu, krov nad glavom i krevet u koji ćete leći, bogatiji ste od 75 odsto stanovnika planete. Siromaštvo, nepravda, korupcija, ratovi i bolesti nisu ništa novo na planeti, a političke i ekonomske podele nisu manje danas nego pre 1.000 ili 100 godina.
Nekad su londonski radnici protestovali protiv parnih mašina, danas pariski taksisti protestuju protiv servisa koji povezuju vozače sa putnicima preko smartfona. Konkurencija je oduvek bila nelojalna, tehnologija ide napred, a za sobom vuče ekonomiju i ideologiju. Velike imperijalne sile danas nemaju kolonije, ali u njima neguju haos iz kojeg izvlače profit.
Napadi terorista od 2000. do 2013.
Al Kaida - 1.089 napada i 8.585 žrtava
Talibani -2.757 napada i 8.763 žrtve
Boko haram -750 napada i 3.440 žrtava
ISIL - 492 napada i 3.111 žrtava
Hladni rat koji je jedno vreme bio naoko izbrisan sa geopolitičke mape, danas postaje sve vreliji. Svetska ekonomska kriza nosi nove globalne opasnosti - sve ekstremniju ideologiju koja preti sveopštim ratom.
Ekstremni islamisti prave svoju državu, hrišćanska desnica je sve jača u Evropi, u Americi sve oštrije podele između belaca i crnaca. Svi đuture postajemo siromašniji i netrpeljiviji, dok svetsko bogatstvo drži pet odsto bogatih.
Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je krajem prošle godine da Vašington želi da preuredi ceo svet u skladu s sopstvenim interesima i da raste opasnost od međunarodnih sukoba. Amerikanci optužuju Ruse da zidaju novo carstvo. Evropa cupka za američkim interesima, pretrpana emigrantima iz Azije i Afrike, sa nekoliko država pred bankrotom, u jednoj ruci drži polupraznu kasu, u drugoj hrišćanski dvogled kojim traži islamske teroriste.
Permanentna kriza kapitalizma izaziva, kao što je uobičajeno pri društvenom propadanju, kolektivnu krizu identiteta. Ekstremna desnica, sve više koncentrisana na socijalna pitanja, nalazi plodno tlo za svoja jednostavna rešenja i traženje krivaca u sve siromašnijim segmentima društva. Vizija poželjnog društva uglavnom podrazumeva jednorasna, jednokonfesionalna i jednonacionalna društva.
Desnica jača širom Evrope ukorak sa ekonomskom krizom. Nacionalni front Marin le Pen osvojio je prošle godine 25 odsto francuskih glasova za Evropski parlament. U Velikoj Britaniji je Najdžel Faraž iz antievropskog UKIP-a do nogu potukao vladajuće konzervativce i liberalne demokrate, kao i opozicione laburiste, što se u dugoj istoriji britanskog parlamentarizma dosad nije desilo. Partije desnog centra najjača su grupacija u Evropskom parlamentu.
Po podacima nemačke obaveštajne službe, u Nemačkoj ima 22.000 simpatizera ekstremne desnice, među kojima su više od četvrtine neonacisti. Veruje se da je oko 10.000 aktivno. Nemačka je za imigrante glavna evropska destinacija, što izaziva jačanje populizma. U decembru prošle godine kod Nirnberga su zapaljene tri zgrade predviđene za smeštaj izbeglica. Po poslednjim istraživanjima, dve trećine Nemaca misli da vlada ne obraća dovoljno pažnje na opasnosti od imigracije, dok je 34 odsto uvereno da Nemačka prolazi kroz fazu islamizacije.
Džihadisti, s druge strane, haraju u Aziji. Kalifat koji je proglasila Islamska republika širi se poput požara Sirijom i Irakom, zauzimajući stalno nove teritorije. Pre godinu dana, 29. juna 2014, ekstremistička grupa predvođena Abu Bakrom el Bagdadijem osnovala je Islamsku državu - kalifat. Protekle godine ISIS je osvojila više teritorije u Siriji i Iraku uprkos otporu Kurda koje podržavaju vazdušni napadi koalicije koju vode SAD. Islamisti u Siriji i Iraku šire strah i užas, masovnim ubistvima i brutalnim pogubljenjim. Samo u Siriji je ubijeno 200.000 ljudi, a procenjuje se da je devet miliona Sirijaca izbeglo iz svojih domova, što je 35 odsto stanovništa. Ekstremisti kontrolišu oko 50 odsto sirijske teritorije i oko trećinu iračke. Poslednji teroristički napadi u Tunisu, Kuvajtu i Francuskoj pokazuju da kalifat nije dovoljno daleko.
U Suruču, turskom gradu u blizini sirijske granice, nalazi se jedan od najvećih izbegličkih kampova u kojem je trenutno smešteno oko 35.000 izbeglica iz Sirije. Prošle nedelje je 18-godišnja devojka opasana bombama u ime Islamske republike ovde raznela 30 ljudi, dok je ranjeno stotinak. Meta su bili pripadnici socijalističke omladine koji su se spremali da u radnoj akciji obnove sirijski grad Kobani. Deca sve češće postaju oruđe u rukama islamista jer je njih najlakše indoktrinirati i poslati u samoubilački napad. U 2013. godini od terorizma je nastradalo 17.958 ljudi širom sveta, što je porast od 61 odsto u odnosu na 2012. godine, a na početku milenijuma od terorizma je stradalo 1.500 ljudi.
Milenijumske generacije
Holandski sociolog Paul Piter Verhegen i Martijen Lampert na osnovu globalnih anketa tvrde da za nove generacije patriotizam nije više toliko važan kao za starije. Rođeni su između 1980. i 2000. i ima ih oko dve milijarde. Oni su globalni potrošači i prva internet generacija sa mnogim zajedničkim karakteristikama. Čak 37 odsto njih vidi sebe kao "građane sveta", a neverovatnih 44 odsto ima posebno jaku želju da budu primećeni. Fejsbuk, Tviter, Jutjub i Instagram uveli su u opticaj novu primarnu valutu - popularnost.
