Okupacija Istoka demokratijom Zapada (1): Plati državni puč, pa vladaj
Kraj 20. i početak 21. veka u svetskoj političkoj areni obeležen je pojavom novih metoda borbe. Nakon vojnih, Zapad je uveo nove mehanizme za rušenje legalno izabranih vlasti.
Desetine režima u istočnoj Evropi, na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, i arapskih zemalja srušeno je po istom, oprobanom receptu. Ovaj metod borbe, pod nazivom obojene revolucije, aktivno koriste Sjedinjene Američke Države za eliminaciju "nepodobnih" režima širom sveta.
Američki novinar i publicista Vejn Medsen tvrdi da su SAD širom sveta organizovale 64 obojene revolucije i prevrata, uključujući i svrgavanje predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića.
- Državni sekretar Džon Keri izjavljuje da SAD nisu podržavale mnogobrojne obojene revolucije po svetu. Treba mu poslati pakovanje od 64 olovke u boji - po jednu za svaku revoluciju koju je od svrgavanja Slobodana Miloševića spremao Vašington - naglasio je Medsen.
Ovaj publicista navodi i spisak zemalja u kojima je izveden državni udar uz učešće i podršku Vašingtona. To su Revolucija ruža u Gruziji, Narandžasta revolucija u Ukrajini, libanska Revolucija kedra, Revolucija maslina u Palestini, Revolucija tulipana u Kirgiziji, a na spisku su i državni udari u Jugoslaviji (tzv. buldožer revolucija), Kuvajtu, Libiji, Burmi, Tibetu, Iranu i drugim zemljama.
- U planu su bile i "revolucije" u Moldaviji, Mongoliji, Uzbekistanu, Ekvadoru, Boliviji i Belorusiji - dodaje Medsen.
Obojena revolucija se uvek odvija po jednom te istom scenariju. "Nezavisni" mediji podgrevaju socijalno nezadovoljstvo u narodu, regrutuju se i mobilišu protestno raspoloženi građani, uglavnom studenti, stvara se negativni imidž aktuelne vlasti s ciljem njihove diskreditacije, organizuju se provokacije kako bi se izazvala reakcija aktuelnog režima, stvara se pogodna klima za državni puč i u takvom ambijentu promoviše se i veliča budući prozapadni lider, a inicijatori "revolucije", SAD i njihovi saveznici, služe se strategijom kontrolisanog haosa kako bi ostvarili svoje geopolitičke i geoekonomske strategije.
Osnovne karakteristike obojenih revolucija sadržane su u činjenici da su one nenasilne - nasilje se koristi u onoj meri u kojoj je potrebno za ostvarenje cilja, a najčešće kulminiraju tokom ili neposredno po okončanju izbornog procesa.
- Po utvrđenom scenariju obojenih revolucija, obično se udarci zadaju u trenucima najveće ugroženosti političkog sistema, tj. za vreme izbora. Po pravilu, rezultate izbora opozicione snage i zapadni posmatrači proglašavaju falsifikovanim, s ciljem da se narod izvede na ulice i izazovu nemiri. Organizuju se masovne demonstracije, traži se ostavka "uzurpatora", blokiraju se saobraćajnice, zauzimaju se ključna administrativna zdanja i stvaraju se neredi sa ciljem paralisanja sistema - kaže kopredsednik ruskog pokreta Antimajdan, publicista i pisac Nikolaj Starikov. Nakon toga novo prozapadno rukovodstvo preuzima vlast, spoljne sile objavljuju pobedu demokratije i obezbeđuju informacionu podršku novom režimu. Poslednja faza se sastoji u povratku u pravno polje.
Starikov ističe da je obojena revolucija samoubistvo za državu, i razume se, za društvo. Uveren je da sve "narandžaste tehnologije" imaju niz zajedničkih crta. Pre svega, to se odnosi na neispunjavanje obećanja organizatora revolucije da će rešiti goruće probleme ljudi i manipulaciju građanima po toj osnovi. "Revolucionari" izvode narod na ulice, uz slatka obećanja, koja nikad ne ispunjavaju. Obično sledi sasvim suprotno - privreda zemlje je razbijena.
- Obećali su bezvizni režim za Ukrajinu - ništa se nije desilo. Obećali su isključivanje oligarha iz politike - oligarha je sve više. Zato je kurs grivne pao tri puta, počeo je građanski rat, a ukrajinska država je na ivici raspada - naveo je Starikov. - Geopolitičke igre SAD oko Ukrajine dovele su do građanskog rata u toj zemlji. Kako bi se održao haos u blizini ruskih granica i napetost u centralnoj Evropi, Vašington je sada pripremio i započeo uvođenje haosa na Balkanu. Mi danas živimo u svetu u kome se "narandžaste tehnologije" stalno primenjuju. Upečatljiv primer za to je Makedonija, gde je primenjen klasični obojeni revolucionarni scenario, s ciljem da se osujeti izgradnja Turskog toka.
Posledica ove veštačke revolucije je građanski rat. Kratak rat, od nekoliko dana do nekoliko meseci, kao što je to bilo u Rumuniji, ili prelazak u fazu produženog rata od nekoliko godina, kao što je to u Libiji i Siriji. Sukob u Ukrajini, koji je počeo u aprilu prošle godine, prema mišljenju nekih analitičara, mogao bi potrajati i narednih godina.
Rezultati obojenih revolucija su poražavajući za zemlje u kojima se dogodio državi udar. Do događaja na Majdanu Ukrajina je bila jedna od najvećih zemalja Evrope po teritoriji, imala je ekonomiju u razvoju, zauzimajući 53. mesto u svetu po nivou BDP. Obim izvoza je iznosio više od 70 milijardi dolara, uz dobar potencijal za rast, a nivo inflacije nije premašio 0,5 odsto. Posle "revolucije" došlo je do fragmentacije ukrajinskog društva, gubitka dela teritorije, izbijanja građanskog rata u Donbasu, a Ukrajina se sada nalazi na ivici propasti. Nivo BDP-a je pao više od 7,5 odsto. Cene komunalnih usluga su porasle nekoliko puta, zabeležen je pad nacionalne valute, a minimalna plata sada iznosi 43 dolara (1.218 grivni), što je niže nego u Bangladešu, Gani i Zambiji, navode predstavnici Antimajdana u svojoj studiji "Antimajdan - analitika". Slična situacija je i sa drugim zemljama.
Izveštaj nemačke agencije BND govori da je tokom konflikta na jugoistoku Ukrajine poginulo više od 50.000 ljudi. Iz zemlje je izbeglo oko 2.000.000 Ukrajinaca. S druge strane, profitirali su samo organizatori obojene revolucije. Nikolaj Starikov kaže da su haos i revolucija - oružje dolara.
Sponzori i političari
Sponzori iz inostranstva finansiraju nevladine organizacije i druge antirežimske pokrete koji podržavaju opozicione snage, stvarajući uslove za angažovanje međunarodnih pregovarača. Takođe, važnu ulogu u realizaciji obojenih revolucija imaju političari koji su svojevremeno bili deo vladajućih struktura, a potom prešli u opoziciju. Oni najbolje poznaju režim iznutra i na njih akteri iz inostranstva obraćaju posebnu pažnju.
