Ko su gospodari srpskog fudbala (1): Šamari za neposlušne fudbalere
U Srbiji odavno vest nisu fudbalske bravure, golovi i sportske taktike, već pravi pravcati rat. Glavne uloge u srpskom fudbalu preuzeli su huligani, ratnici sa tribina koji su postali gospodari srpskog fudbala. Sasvim je uobičajeno da domaći "besovi" polupaju fudbalerima automobile na parkingu, uđu u svlačionice, šamaraju, oduzimaju kapitenske trake. Nekada su bili dvanaesti, a sada su prvi igrač.
Nije huliganstvo samo svojstveno Srbiji. Činjenica je da je huliganizam globalni problem sa kojim se bore i mnogo veće i razvijenije države od naše zemlje koja je odavno ostala bez šljiva. Ali, Srbija kao dobra majka uspešno godinama neguje huliganizam.
Sport je nastao kao pojava plemenitog karaktera, sa ciljem zdravog nadmetanja i fer-plejom kao osnovnim principom. Takav sport je izgubio bitku. Danas su pojedini sportovi vrlo uspešan biznis koji je iznedrio agresiju i nerede na tribinama. Takav sport, nažalost, odnosi pobedu. Huligani i nasilje u sportu se uglavnom vezuju za moderno društvo. Ipak, huliganizam je star koliko i sam sport. Reč huliganizam je novijeg vremena, engleskog porekla. Engleski oksfordski rečnik objašnjava da reč potiče od prezimena siledžijske irske porodice iz jedne pesme iz 19. veka.
Nasilje sportske publike bila je česta pojava i u arenama stare Grčke. Na antičkim igrama tuče gledaoca su bile tako nasilne da je često bila angažovana čitava vojska da uspostavi red. U doba vizantijskog cara Justinijana omiljene su bile trke dvokolica. Vrlo brzo su se razvile grupe koje su fanatično navijale za određeni tim. Postojala su četiri tima koja su se razlikovala po bojama: crveni, plavi, zeleni i beli. Plavi i zeleni su bili Partizan i Zvezda Vizantije tog vremena. Čak i sami Justinijan je navijao za plavi tim, a postoje i verovanja da su vatreni fanovi tada korišćeni u zaverama. Navijači su se mogli prepoznati po brkovima i bradi, kao i vrećastoj, slojevitoj odeći. Na konjičkim trkama 532. godine došlo je do divljanja zelenih i plavih navijača. Justinijan je bio prinuđen da okupi gardu i zatvori stadion sa svih strana. Tada je nastao pokolj, u kojem je ubijeno više hiljada ljudi. U srednjem veku igra koja predstavlja praoblik fudbala bila je praćena velikom količinom vandalizma o čemu svedoče kraljevski i crkveni edikti.
Dvokolice i fudbal, rimske arene i Marakana, ništa se nije promenilo.
Ako govorimo o savremenom društvu, huliganizam se razvio u Engleskoj, odakle se širio kroz čitavu Evropu. Počinje spontanim okupljanjem u lokalnim kafanama kada se pristalice Liverpula, Mančester Junajteda i drugih klubova okupljaju pijući pivo i organizovano odlaze na mečeve. U gradovima u kojima se održava meč, javni objekti su okupirani, saobraćaj ne funkcioniše, huligani demoliraju objekte.
Tragedija koja se dogodila na fudbalskom stadionu Hejsel u Briselu 1985. godine ostaće upamćena kao jedna od najvećih na sportskim borilištima. Tada je 39 ljudi izgubilo život zahvaljujući ekstremnim navijačima engleskog Liverpula. Četiri godine kasnije u Hilzborou nastradalo je 96 navijača. Margaret Tačer je zapretila da će ukinuti fudbal u svojoj zemlji ukoliko se ne reši problem huligana i donet je rigorozan zakon. Uklonjene su ograde između terena i publike, svaki ulazak na teren kažnjava se sa godinu i po dana zatvora, propisane su višegodišnje zabrane ulaska na stadione i visoke novčane kazne nasilnicima, kažnjeni navijači podnose policiji pasoš četiri nedelje pre gostovanja reprezentacije u inostranstvu, istražni sudija dežura na stadionu...
Ubistvo Brisa Tatona u Beogradu, i najsvežije u našim pamćenjima, ubistvo Zvezdinog navijača Marka Ivkovića 2014. godine u Turskoj, samo su još neke u nizu tragedija do kojih je doveo huliganizam. Sukobi ekstremnih navijačkih grupa odneli su 10 života u periodu od 1999. do 2009. godine u Srbiji, čime je naša zemlja na prvom mestu u Evropi. Ali kako to obično biva, medijska gužva traje tri dana, a problem sa navijačima opet biva gurnut pod tepih iako je kulminirao poslednje dve decenije. Učesnici nereda u velikoj meri su mladi ljudi. Kako su istraživanja pokazala, čak 85 procenata čine mladići uzrasta od 18 do 25 godina. Siromaštvo, potreba za dokazivanjem, poremećen sistem moralnih vrednosti do kojeg je dovela kriza identiteta društva, udruženi zajedno, dovode do krvoprolića na terenima i oko njih. Kao potpuni paradoks fascinira nivo organizovanosti među ekstremnim navijačima. Postoji gotovo vojnička disciplina u pravljenju nereda. Hijerarhija je veoma jasno definisana.
Skupština Srbije usvojila je 2013. godine Zakon o borbi protiv huligana koji propisuje stroge kazne ne samo huligane, već i organizatore utakmica, u slučaju da bude propusta u organizaciji. Svakom huliganu preti kazna zatvora od tri meseca do pet godina, međutim predstavnici tužilaštva upozorili su da su kazne preblage za izgrednike, a da se preveliki zahtevi svaljuju na organizatore. Predviđene su i prekršajne kazne zatvora do 60 dana za uzvikivanje "nepristojnih i uvredljivih slogana i parola".
Zasad, kao i svaki srpski zakon ima problem da ga neko sprovede, zato i dalje gledamo navijače koji preskaču ogradu i stolicom nasrću na igrače, a poslednji derbi Crvene zvezde i Partizana propratilo je lomljenje stolica i baklje. Ručna bomba, mrtvačka glava i hram Svetog Save simboli su ovih grupa, jer sebe vide kao nastavljače junačke tradicije i pravoslavlja, a društvo kao bratiju iz pakla. Huliganizam je davno prestao da bude samo oblik ispoljavanja frustracija, on je postao organizovano nasilje.
Fenomen nasilja
Nedavno je održana druga međunarodna konferencija pod nazivom "Menadžment bezbednosti sportskih takmičenja" na beogradskom Fakultetu za sport Univerziteta Union. Na konferenciji su između ostalog govorili sociolog prof. dr Dragan Koković, koji je bavio temom "Nasilje u sportu kao segment nasilja u društvu" i prof. dr Radivoje Petrović koji je obradio temu "Savremena medijska slika huliganizma - efikasna brana ili diskretan katalizator za fenomen nasilja u sportu", kao i prof. dr Zorica Mršević sa Instituta društvenih nauka u Beogradu, koja je predstavila "Ritualni karakter sportskog nasilja". Osim domaćih govornika, konferencija je ugostila i engleskog profesora kriminalističkog prava na Univerzitetu u Mančesteru prof. dr Džefa Pirsona koji je na primeru engleskog iskustva objasnio "Postupanje sa fubalskom publikom", i bugarskog prof. dr Simeona Jordanova koji se pozabavio temom "Istorija navijačkog huliganizma u sportu u Bugarskoj i iskustva iz dobre prakse suprostavljanja huliganizma".
