Rasne podele ili uzgoj mržnje (1): Crno-beli svet u ratničkim bojama
Ne prođe nedelja a da se negde u svetu ne dogodi zločin ili u najmanju ruku skandalozan slučaj inspirisan mržnjom na rasnoj osnovi. Bili smo svedoci serije ubistava tamnoputih mladića u Fergusonu i Njujorku, u SAD, koje su ubili beli policajci.
U Baltimoru je nedavno proglašeno vanredno stanje i uveden policijski sat, a grad se pretvorio u ratnu zonu, javlja "Dejli mejl". Cele noći trajale su demonstracije protiv policijske brutalnosti nakon smrti Afroamerikanca 25-godišnjeg Fredija Greja, koji je uhapšen zbog posedovanja noža i nedelju dana kasnije je umro od povrede kičme. U neredima je povređeno 15 policajaca, zapaljeni su brojni automobili i opljačkane prodavnice. Iako se navršilo pola veka od Nobelove nagrade za mir dodeljene Martinu Luteru Kingu, legendarnom borcu za prava Afroamerikanaca u Sjedinjenim Državama, a ove godine se obeležava pola veka od čuvenog marša iz grada Selme u Alabami za Montgomeri u znak protesta jer Afroamerikancima nije dopušteno da glasaju na izborima.
* Uprkos manifestacijama mržnje širom sveta, grupa uglednih međunarodnih naučnika je konačno dokazala da rase ne postoje! Postoji samo rasizam. Nije mali broj ljudi koji smatra da je Čarls Darvin imao neke rasističke motive kada je u svom kapitalnom delu "Poreklo vrsta" odvajao rase jedne označavajući kao "naprednije" u odnosu na druge. To, međutim, nema nikakve veze sa stvarnošću jer Darvin u tom delu uopšte nije govorio o ljudima, već o vrstama životinja, pa mu ne možemo prikačiti rasizam. Štaviše, on je drugovao sa Džonom Edmonstonom iz Edinburga, koji je bio oslobođeni crni rob.
Međutim, Darvinov dalji rođak Frensis Galton je nesumnjivo bio rasista. On je pisao da je "kineska rasa" genijalna, da su "crnci" u najvećoj meri inferiorni, a da "hindu" rasa nema fizičku snagu i inferiorni su u radu. Arape je smatrao uništiteljima. Razume se da su ovakva stanovišta apsurdna i neprihvatljiva. Sasvim se pouzdano može tvrditi da ono što je danas uvreženo kao opšte mišljenje nije uopšte utemeljeno na nauci. Ne postoji genetička norma koja bi potkrepila teoriju da neka rasa uopšte postoji. Nema belačkog ili hindu genetskog koda. Razlike koje postoje nisu ekskluzivne i to je naučna činjenica. Regionalna prilagođavanja ljudi, pak, jesu činjenica, pa je tako zbog uslova u kojima žive u Africi ili Indiji koža tamošnjim ljudima, logično, tamnija. Ali to naprosto nije genetska odlika. Tibetanci su genetski prilagođeni životu na velikim nadmorskim visinama i tako dalje.
* Kolosalno naučno otkriće o nepostojanju ljudskih rasa je zapravo bilo slučajno. Naime, u Velikoj Britaniji je pokrenut ogroman projekat "100.000 genoma" kako bi se identifikovale genetske podloge za razvoj određenih oboljenja. Ali, naučnici su tragajući za odgovorima na jedna pitanja, pronikli u tajne nečeg sasvim drugog. Ljudski DNK je toliko mešan da je nemoguće tvrditi da postoje odlike rase. Naime, oko 85 odsto genske varijabilnosti odlazi na individualne razlike pripadnika iste populacije, a samo 15 procenata na razlike između populacija.
* Ako već rase ne postoje, zbog čega ljudi imaju potrebu da je ističu. Koliko puta ste samo u životu čuli da neko za sebe kaže da je "Beograđanin", "zvezdaš ili partizanovac", "mondijalista ili antiglobalista", "liberal ili komunista"? Naučnici objašnjavaju da je to zbog toga što ljudi zapravo vole podele. To im daje osećaj pripadnosti nekoj grupi.
Uostalom, reč "rasa" potiče iz arapskog jezika i korišćena je za označavanje plemenskog porekla pojedinca. Jedan od prvih rasističkih teoretičara bio je Španac Huan Gines de Sepuvelda, koji je 1550. godine opisivao "inferiornost i prirodnu perverziju američkih urođenika", tvrdeći da se od Španaca razlikuju kao majmuni od čoveka. Eksplozija kolonijalnog osvajanja Amerike išla je uporedo sa deportovanjem afričkih crnaca preko Atlantika. Kolonizatori se nisu ustručavali da upotrebe Bibliju za opravdanje ropstva. Ipak, možda najbolji primer rasizma nastao je 1851. perom Semjuela Kartrajta.
On je opisao mentalno oboljenje koje je nazvao "drapetomanija" i za koje je tvrdio da pogađa samo crne robove. Kao prevencija je bilo preporučeno bičevanje robova do iznemoglosti. Teorija o nadmoći bele rase bila je uticajna u zapadnoj kulturi od kraja 19. veka do sredine 20. veka. U Evropi se pojam belačke rasne superiornosti pojavio 1850, najviše zahvaljujući popularizaciji te teorije koju je izvršio francuski pisac i aristokrata Artur de Gobino. On je tvrdio da u svakoj naciji postoji rasna razlika između aristrokratije i naroda. Sledbenik Gobinoa Vaše de Lapuž stvara novi okvir rasističke teorije i deli rase po obliku lobanje. Ova groteskna rasistička teorija sadrži jedno zlokobno proročanstvo: "Uveren sam", pisao je Lapuž, "da će u sledećem veku milioni ljudi voditi bitku radi jednog ili dva stepena više ili manje u indeksu lobanje."
* Psihoanalitička teorija ubedljivo je objasnila rasističku teoriju. Nesumnjivo je da rasizam i šovinizam predstavljaju oblike kolektivne neuroze. Jedna od karakteristika rasističke doktrine sastoji se u projekciji svih vlastitih problema na žrtvenog jarca.
