Tesni zatvori muče svet (1): Robija 10 miliona ljudi!
Oko 10 miliona osoba trenutno se nalazi u zatvorima širom sveta. Ova zapanjujuća brojka iz godine u godinu ostaje gotovo nepromenljiva, a zatvorska populacija je odavno premašila kapacitet robijašnica. Prema podacima u Srbiji, broj osuđenih u zatvorima smanjio se tokom 2013. godine, godina za koju postoje precizni podaci, ali su zatvori i dalje prenatrpani. To je pokazala studija Saveta Evrope o stanju u zatvorima.
* U studiji su analizirani podaci o zatvorima u 47 zemalja članica Saveta Evrope, a pokazuje da je u Srbiji tokom 2013. bilo 10.031 zatvorenika, za devet procenata manje nego prethodne godine. Međutim, pokazalo se i da su uprkos ovom smanjenju, zatvori u Srbiji prenatrpani.
Prema kapacitetu, u zatvorima svaki deseti osuđenik je "prekobrojan", odnosno za deset procenata ih je više nego što su raspoloživi kapaciteti. Sa druge strane, situacija u srpskim zatvorima nije katastrofalna kako se uopšteno misli. Prema dostupnim podacima, Uprava za izvršenje zatvorskih sankcija ima godišnji budžet od 58 miliona evra, pa je dnevna potrošnja po zatvoreniku 14 evra. To je sedam puta niže od proseka u državama Saveta Evrope, gde iznosi 98 evra, ali drastično više od dnevne potrošnje po zatvoreniku u Rusiji ili Grčkoj, gde je potrošnja dva, odnosno tri evra na dan.
* Poslednjih godina zbog povećanog broja ubistava, razbojništva i borbe protiv trgovaca drogom, kapaciteti srpskih zatvora su dovedeni do maksimuma. Ako se tome doda i borba protiv korupcije, koja poslednjih nekoliko godina sve više uzima "danak" među biznismenima, državnim službenicima i političarima, jasno je da Srbija ima veliki problem gde da smesti sve veći broj osuđenika. Čak i donošenje propisa kojim je osuđenima za lakša krivična dela omogućeno nošenje nanogice i izdržavanje kazne u kućnom pritvoru, nije situaciju mnogo poboljšalo. Srpske vlasti pokušavaju da što humanijim odnosom, kažu u Upravi za izvršenje zatvorskih sankcija, olakšaju robijanje, ali i da najopasnije zatvorenike izoluju i onemoguće bekstvo. Zbog toga je izgrađen zatvor u Padinskoj Skeli, u kom kaznu služe osuđeni za najteža krivična dela, ali i u okviru požarevačkog zatvora Zabela, formiran je poseban blok, takozvani srpski Alkatraz, gde se nalaze najopasniji od najopasnijih zatvorenika, kao što su oni kažnjeni za ubistvo premijera Zorana Đinđića.
* Među razvijenim zemljama sveta za najstrože i najgore zatvore smatraju se oni u SAD i Rusiji. To i ne treba da čudi, pošto ove dve zemlje i imaju najveće probleme sa kriminalom. Možda najstroža robijašnica u Rusiji je Federalni državni zatvor broj šest, poznatiji među robijašima kao Crni delfin. Nalazi se u blizini Orenburga, na samoj granici sa Kazahstanom. U pitanju je jedan od najstarijih zatvora u Rusiji, pominje se od 1745. godine i namenjen osuđenima na doživotnu robiju ili težak rad. U njemu se trenutno nalazi 700 najopasnijih kriminalaca u Rusiji, pedofila, ubica, terorista, kanibala, serijskih ubica i manijaka. Svi su na doživotnoj robiji.
Vežbanje u kavezu
Prilikom dolaska u zatvor Crni delfin čuvari stavljaju poveze na oči zatvorenicima kako ne bi mogli da vide izgled zemljišta van zatvora i tako planiraju bekstvo. Povez im se stavlja na oči i kada se prebacuju između zgrada. Nadimak Crni delfin zatvor je dobio po fontani i skulpturi ove životinje na ulasku u zatvor, koju su robijaši sami napravili. Dok čuvari prate zatvorenike unutar kompleksa, robijaši obavezno hodaju presavijeni u pojasu, dok im čuvari ruke sa lisicama drže iza leđa. Do ćelija se dolazi kroz troje čeličnih vrata i nalaze se pod nadzorom 24 sata. Surovost ovog zatvora pokazuje se i u tome što je zatvorenicima dozvoljeno svakog dana da vežbaju 90 minuta, ali u velikom kavezu, a tokom dana zabranjeno im je da sednu ili odmaraju na klupama od časa kada se probude do odlaska na spavanje.
* Sličnu strogoću i prevashodno psihičku brutalnost prema zatvorenicima nalazimo i u američkim zatvorima. Najstroža je svakako robijašnica ADX u Florensu u Koloradu, koji je prvi takozvani supermaks zatvor u SAD sa najvišim nivoom obezbeđenja i zaštite, sagrađen 1994. godine. U njemu se nalaze najopasniji zatvorenici kojima je potreban najstroži nadzor. To su robijaši koji napadaju čuvare i druge zatvorenike, nepopravljivi, kako kažu u tamošnjem zatvorskom sistemu. Trenutno je u njemu 410 zatvorenika, svaki je u svojoj ćeliji. Zatvoreni su po 23 sata dnevno, kroz mali prozor ćelije mogu da vide samo nebo, kako ne bi znali lokaciju u okviru zatvora, a spoljna komunikacija je zabranjena. Među najčuvanijim robijašima u ADX Florens su vođe zatvorskih bandi, osuđeni teroristi, kao što su organizatori napada od 11. septembra na SAD, špijuni kao što je Robert Hensen, jedan od rukovodilaca u FBI, osuđen za prodaju informacija Rusiji. Među njima su braća Dritan i Eljvir Duka, Albanci koji su sa trećim bratom Šajinom Duka planirali napad na američku vojnu bazu u Nju Džerziju. Sva trojica su osuđeni na doživotne robije.
