Izručili Srbe Prištini, što ne bi i generala?
U državu Srbiju uzda se general Momir Stojanović, bivši vojni bezbednjak i sadašnji poslanik SNS-a za kojim raspisana Interpolova crvena poternica zbog sumnje da je 1999. na Kosovu i Metohiji počinio ratni zločin.
- Nadam se da imam državu koja će o tome da odluči - rekao je Stojanović, koji je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Država još ćuti.
Penzionisani policijski general Boro Banjac tumači da je ovakvom izjavom Stojanović poručio vlastima da veruje da ga Srbija neće uhapsiti i izručiti Kosovu.
- Međutim, ako pređe granicu Srbije sa drugom državom, policije tih zemalja su dužne da postupe prema nalogu Interpola, a mogu da ga izruče, kako već odluče, Srbiji ili Kosovu - objašnjava Banjac za "Vesti".
Optužnica je podignuta u sudu u Đakovici, a Srbija ne sarađuje s Kosovom jer ga ne priznaje, ali je poternica raspisana na zahtev Unmika i Euleksa, a Srbija s Euleksom ima potpisan protokol o saradnji.
Advokat Branislav Tapušković, koji je branio više Srba osumnjičenih za ratne zločine pred Tribunalom u Hagu tvrdi da i pored tog protokola ne postoji ni teoretska šansa da Beograd izruči Stojanovića ili bilo kog drugog Kosovu koje tretira kao deo svoje državne teritorije.
- Srbija ima svoje pravosuđe, pa ako već hoće, može sve vezano za ratne zločine da radi u Beogradu i zašto bi onda Stojanovića ili bilo koga prepustila nekakvim kosovskim organima na svojoj teritoriji. To je besmislica - kaže Tapušković za "Vesti".
On smatra da je čitava ta priča u duhu odgovora na inicijativu formiranja suda za zločine OVK.
Drugačije misli analitičar Dušan Janjić koji kaže da će prema protokolu o saradnji Srbija morati prvo da menja Zakon o ratnim zločinima i da potom izručuje optužene i dostavlja dokumentaciju koju poseduje svim sudovima, pa i onom u Prištini. To se, kako je napomenuo, zna još od prošle godine.
- Srbija je pogrešila što nije procesuirala sve što je mogla. U vreme formiranja Haškog tribunala znalo se da će se pred njim suditi za najvažnije zločine, a sve ostalo na nacionalnim sudovima.
Međunarodna zajednica i Priština su 2014. postigle apsolutnu saglasnost da se i na Kosovu uspostavi takav sud, ne samo za zločine OVK, nego i sve ostale na KiM, a radi se o više od 200 slučajeva, od kojih se svega 10 u izveštaju Dika Martija. Zato je velika obostrana nervoza jer se radi na prikupljanju dokaza, a ratni zločini ne zastarevaju - tumači za "Vesti" Janjić.
Stojanoviću, čega se plašiš?
Državotvorni pokret Srbije zapitao je Stojanovića zašto je podržao Vladinu politiku prema Kosovu, a sada traži zaštitu Vlade Srbije od optužnica za ratne zločine iz Đakovice?
- Kada je Stojanović podržao Vučića u takvoj politici prema našim sunarodnicima na Kosovu, da li je mislio da ona jednog dana može i njemu lično da zakuca na vrata? Ako je politika Vučića dobra za Srbe na Kosovu, zašto je se plaši i sada traži zaštitu - navodi pokret na čijem je čelu prof. Slobodan Samardžić.- Nadam se da imam državu koja će o tome da odluči - rekao je Stojanović, koji je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti. Država još ćuti. Penzionisani policijski general Boro Banjac tumači da je ovakvom izjavom Stojanović poručio vlastima da veruje da ga Srbija neće uhapsiti i izručiti Kosovu.
Nepriznat sud u Đakovici
Ministar za rad i bivši šef Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin rekao je da Srbija ne priznaje "nikakav sud u Đakovici" i ocenio da vreme i mesto izdavanja poternice kao ni izbor ljudi "nisu slučajni". Istakao je da Srbija priznaje samo Rezoluciju 1244 kojom su regulisani svi pravni okviri ponašanja na prostoru KiM i dodao da Priština na ovaj način želi da izbegne Briselski sporazum.
