Zašto prokišnjava srpska kultura (3): Čiji si ti, mali?
Najznačajnija institucija Bosne i Hercegovine Zemaljski muzej zatvorena je od oktobra 2012. godine. Tog dana kad su zamandaljena vrata nacionalnog muzeja protestovali su samo studenti. Osnovan je tokom vladavine Austrougarske 1. februara 1888. godine, preživeo je tri rata, ali ne i Federaciju BiH.
Nakon što se 125 godina bavio istraživanjem, prikupljanjem i prezentacijom bosansko-hercegovačke kulture i tradicije, prikupio oko četiri miliona eksponata na čelu sa Sarajevskom hagadom, ali nije uspeo 20 godina da reši svoj pravni, pa samim tim ni finansijski status.
Nekadašnji državni jugoslovenski muzej postao je ničiji, a guranje kulture izvan budžeta znači da se kultura ne shvata kao javno dobro, pa ona tako gubi svoj legitimitet.
To što je muzej zatvoren već treću godinu predsednik komisije koja je napravila Strategiju kulturne politike Ibrahim Spahić smatra krivicom vlasti:
- Ne postoji slučaj Zemaljski muzej. Postoji slučaj države Bosne i Hercegovine prema kulturnoj ustanovi koja je, usvajanjem Strategije kulturne politike iz 2008. godine, definisana kao institucija od posebnog državnog značaja - ističe Spahić kako se državna strategija pretvorila u natpis na dasci "zatvoreno".
I dok se političari povremeno pozivaju na profit, prilagođavanje publici i komercijalizaciji muzeja, stručnjaci upozoravaju da zadatak institucija kulture nije da udovoljavaju širokim masama estradnim programom, već ostvaruju kolektivni društveni kulturni identitet, pa predlažu vlasti da uvede porez na šund i kladionice kao najveće zagađivače ljudskog identiteta. Jer, muzeji upravo govore o toj državi, o onome šta je bila i šta bi mogla biti.
Tito na plafonu
Nacionalnoj univerzitetskoj biblioteci Bosne i Hercegovine godinama se isključuje struja jer Elektroprivreda BiH nema razumevanja za ovu instituciju koju je ustanovila država Bosna i Hercegovina. Historijski muzej BiH takođe je 2012. zatvorio svoja vrata zbog nedostatka novca, isključenog grejanja i pet neisplaćenih plata. Muzej je kasnije otvoren, ali je i dalje u lošem stanju jer krov nikada nije bio popravljan. Pošto se Historijski muzej ne nalazi ni na jednom budžetu jer nema rešen pravni status, ne postoje redovna sredstva, zaposleni se sami snalaze projektima "Ugrejmo muzej", otvaranjem prodavnice suvenira, niza izložbi. U ovoj godini muzej slavi 70 godina postojanja i na proleće je najavljena popravka krova, do tada od kiše muzej čuvaju Tito i Jovanka. Naime, ogromna fotografija na kojoj su ovekovečeni Josip Broz i njegova supruga prilikom jedne od poseta muzeju postavljena je na plafonu kao privremena zaštita od prokišnjavanja.U junu prošle godine kroz zakovana vrata muzeja uspeli su da uđu samo istražitelji Tužilaštva BiH. Oni su proveravali stanje eksponata i dokumentacije radi utvrđivanja krivične odgovornosti osoba koje su dovele muzej na rub propasti. Prethodno je Vlada Federacije BiH imenovala privremeni Upravni odbor, a zaposleni u muzeju su ih tužili.
Tako je poslovanje ove kulturno-naučne institucije postalo predmet sudske istrage. Trenutno se vode dva sudska spora, jedan je protiv države, a drugi protiv Kantona Sarajevo i Federacije BiH koja je pokušala da uspostavi, kako tvrdi direktor Adnan Busuladžić, nelegalni upravni odbor a da se pritom nije rešilo pitanje finansiranja.
