Velika pljačka srednje klase (1): Moderni zelenaši opelješili Evropu

Ako je životni vek sve duži, otplata kredita još duža, postala je maksima svih građana Balkana. Švajcarski franak je postao najgora balkanska kletva, a hiljade ljudi i njihovih porodica došlo je do prosjačkog štapa. Rast franka pogodio je ceo svet, a najviše Istočnu i Centralnu Evropu. Ako se nekad govorilo da je država skup svih njenih građana, njena moderna definicija bi bila - država je skup svih korporacija koje žive na grbači njenih građana.

Reuters

Rast franka pogodio je ceo svet, a najviše Istočnu i Centralnu Evropu

Kad je Vlada Srbije primorala krajem prošle godine svoje preduzeće Aerodrom "Nikola Tesla" da otpiše dug nacionalnom avioprevozniku Er Srbija za pružene usluge od 1. januara do 30. septembra prošle godine u iznosu od 17,6 miliona dolara, bila je to samo još jedna uobičajena vest u nizu, kao i vest da država Srbija ništa ne može da učini za 22.000 svojih građana koji grcaju pod prevarantskim kreditima u švajcarskim francima.

Kad je početkom decembra prošle godine na Kipru održan evropski skup posvećen prevarenim građanima koji su uzeli stambene kredite u francima, niko nije ni slutio kakvu akrobaciju će franak izvesti u januaru. Udruženja i advokati iz Poljske, Mađarske, Rumunije, Islanda, Hrvatske, BiH, Kipra, Crne Gore, Srbije sastali su se da utvrde ko je, šta i koliko ostvario u zaštiti građana i šta je dalje činiti. Uglavnom, najviše je stradala evropska srednja klasa koja je bila u prilici da podigne stambeni kredit i kupi stan. Oni su bešćutno opljačkani, a za to do danas niko nije odgovarao.

Svaki treći odobreni stambeni kredit u Srbiji indeksiran je u švajcarskim francima a ukupan iznos dugovanja građana u ovoj valuti iznosi 1.100.000.000 franaka. U Hrvatskoj ima 60.000 stambenih kredita i još toliko ostalih kredita koji su indeksirani u "švajcarcima", te se računa da je pogođeno oko 300.000 građana. U Bosni i Sloveniji ima po 10.000 dužnika. I svi su oni stigli do ponora dužničkog ropstva. Naime, od 2007-2008. godine kada je najviše ovih kredita i odobreno pa do 2011. godine kurs franka prema evru je udvostručen, kao i njihovi dugovi i njihove rate. Polovinom januara ove godine franak je skočio još 15 odsto u odnosu na evro, pa su opet skočile i rate kredita.

Srbija ništa zasad nije učinila za svoje građane koji grcaju u isplati većih rata kredita, za koje su ih bankari svojevremeno ubeđivali da su najpovoljniji.

- Građani su sami svojom voljom birali tu vrstu kredita. Banke ne mogu da promene svoju suštinu. To je kao da ste kupili skupe cipele ili televizor, pa hoćete jeftinije - izjavio je srpski ministar finansija Dušan Vujović.

S druge strane, udruženja zaduženih građana najavljuju da će više od 6.000 građana biti primorano da odustane od otplate stambenog kredita, a njihovi stanovi otići će na doboš. U Novom Sadu osnovano je Udruženje za zaštitu potrošača Franak, koje će pružati besplatnu pravnu pomoć svima koji proživljavaju dramu oko otplate kredita u "švajcarcima". Pravni zastupnik ovog udruženja Pavle Jurišić navodi da u Vojvodini postoji čak 10.000 ljudi koji imaju velike probleme sa bankama jer su se pre sedam-osam godina banke agresivno reklamirale kao najpovoljnije, ne obaveštavajući buduće korisnike o svim rizicima koje "švajcarci" nose.

Tako je prilikom potpisivanja ugovora teško narušeno načelo ravnopravnosti ugovornih strana.
- Zbog pada vrednosti dinara u odnosu na franak za čak 90 odsto od 2008. do 2012, ljudi su došli u situaciju da nisu otplatili ni desetinu ukupnih iznosa svojih kredita - objasnio je Jurišić bankarski finansijski nadrealizam.

Građani Hrvatske su dosad najviše stradali od "popularnih" kredita u "švajcarcima", pa zemljom kruži vic da je hrvatski triatlon, u stvari, dizanje kredita, plivanje u dugovima i preskakanje rata. Posle još jednog švajcarskog prevrata Hrvatska je za sve svoje građane, "švajcarske dužnike", fiksirala kurs franka na prethodnom nivou i makar koliko-toliko pomogla svojim građanima.

I bosanski guverner najavio je da će kredite konvertovati u evro, nakon što je bosansko-hercegovačko udruženje Švajcarac najavilo izlazak na ulice i odustajanje od otplate kredita. Slovenija ne može ništa da učini jer je članica evrozone, te ne može voditi samostalnu monetarnu politiku, izjavili su njeni vlastodršci. Nezadovoljstvo neaktivnošću svoje vlade građani su izrazili najavom tužbe protiv banaka, tvrdeći da ih banke u ugovorima nisu obavestile na valutni rizik takvih ugovora.

Centar za zaštitu potrošača Crne Gore je još pre godinu dana podneo tužbu u ime 300 građana protiv Hipo banke, koja je jedina davala kredite indeksirane u "švajcarcima". Banka je pozvana i pred skupštinski odbor, ali je odboru poslala pismo s pretnjom da će Crnu Goru tužiti pred međunarodnim sudovima za naknadu štete.

U Srbiji je 720 građana tužilo banke zbog takozvanih neodredivih kamatnih stopa. Sud je poništio tri ugovora o kreditiranju, a klijentima je vraćen novac. A kako su prošli građani koji su uzeli stambene kredite u francima, svedoči primer Marka Vasića iz Beograda. Kada je 2008. uzeo kredit od 115.000 franaka da kupi stan, tada je to iznosilo 75.000 evra.

Danas, posle šest godina otplaćivanja kredita, glavnica mu je 110.400 franaka, odnosno 92.000 evra. Banku je tužio jer mu je nezakonito povećala kamatnu stopu sa 3,9 na 6,9 odsto. Ekonomisti upozoravaju da bi slična stvar mogla da se dogodi i sa evrom. On je sada slab u odnosu na američki dolar, a ako poraste, rastu i zaduženja svih u ovoj valuti.

SUTRA - Velika pljačka srednje klase (2): Od plate mi ostane 30 evra