Zašto je opasan vulkanski oblak?
Dok se oblak širi i pomera iznad Evrope, nižu se razna pitanja. Ekipa Vesti-online potražila je odgovore na neka od njih.
1. Zašto je oblak opasan za avione?
2. Da li je i ranije bilo avionskih nesreća zbog vulkanske prašine?
3. Da li je opasno udisati ovaj pepeo?
4. Da li je oblak pepela opasan za useve, voće, povrće?
5. Da li vulkanska prašina utiče na rad automobila?
6. Da li oblak pepela utiče na vremenske uslove?
7. Šta će biti kada vulkanski oblak stigne u Srbiju?
8. Kako ćemo znati da je vulkanski oblak stigao u Srbiju?
9. Kada će vulkanski oblak stići u Srbiju?
10. Kako se ponašati kada vulkanski oblak stigne u našu zemlju?
1. Zašto je oblak opasan za avione?
Za avione ovaj oblak jednako je opasan kao let kroz peščanu oluju. Prvo, ništa se ne vidi, leti se "na slepo“. Drugo, ako pepeo uđe u turbine motora, može se desiti da prestanu da rade. Jer, za sagorevanje kerozina u motorima neophodan je kiseonik, a u oblaku pepela kiseonika ima veoma, veoma malo. Sledeći problem može da bude merenje brzine. Cevčica koja se nalazi spolja na avionu, koja zapravo meri brzinu letelice, može u takvom oblaku da se zapuši i da se desi da avion leti sporije ili brže od optimalnog, što može da dovede do pada.
2. Da li je i ranije bilo avionskih nesreća zbog vulkanske prašine?
Incidenti sa vulkanskom prašinom i nisu toliko retki. "Džambo džet“ Britiš ervejza ostao je bez sva četiri motora 1982, a isto se, sedam godina kasnije, desilo i "boingu 747“ na letu od Amsterdama do Enkoridža na Aljasci.
Srećom, niko od putnika tada nije stradao, jer je posada uspela da "oživi“ mašinu.
3. Da li je opasno udisati ovaj pepeo?
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je danas sve građane Evrope da zbog oblaka vulkanske prašine ostanu u svojim kućama i ne izlaze napolje.
Portparol SZO-a Dejvid Epštajn izjavio je da se još ne znaju posledice udisanja vulkanske prašine po zdravlje ljudi.
Ipak, poznato je da sitne čestice vulkanske prašine mogu da oštete disajne puteve kada se udahnu. SZO posebno savetuje astmatičarima i obolelima od respiratornih bolesti da ostanu u zatvorenom dok oblak ne prođe.
Eksperti po ovom pitanju imaju različita mišljenja. Jedni tvrde da vulkanski pepeo može da bude opasan za ljudski organizam samo kad se udiše u veoma velikoj koncentraciji.
Drugi, pak upozoravaju da opasnost ipak postoji. Jer, oblak pepela sadrži sitne, oštre čestice, na kojima mogu da budu kapljice sumporne kiseline, što je veoma opasna mešavina.
4. Da li je oblak pepela opasan za useve, voće, povrće?
Ne. Lava i vulkanski pepeo, naprotiv, čine tle još plodnijim. Područja u blizini vulkana su veoma bogata hranljivim materijama i tu biljke dobro uspevaju.
5. Da li vulkanska prašina utiče na rad automobila?
Kada je u pitanju funkcionisanje automobila, možemo biti spokojni. Jedini problem je što naši ljubimci na četiri točka jednog jutra mogu da budu prekriveni slojem pepela...
6. Da li oblak pepela utiče na vremenske uslove?
Ako erupcija potraje i oblak pepela sa sulfatnim česticama dospe na visinu od oko 11.000 metara, te čestice mogu da odbijaju sunčevu svetlost, pa temperatura na Zemlji može da "padne".
Konkretno: ako bi ovakvo stanje potrajalo nekoliko nedelja temperatura na Zemlji snizila bi se za pola stepena.
7. Šta će biti kada vulkanski oblak stigne u Srbiju?
Iako je jedan od glavnih prognostičara u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Časlav Stanojević izjavio u petka da vulkanski oblak neće doći do Srbije u narednih 10 do 15 dana, u subotu su iz RHMZ javili da oblak stiže tokom noći između subote i nedelje.
Prema predviđanjima meteorologa i lekara, čestice koje bi mogle da "zalutaju" u našu zemlju posle erupcije islandskog vulkana Ejafjalajokul ne bi trebalo da predstavljaju opasnost po stanovništvo, ali postoji mogućnost da padnu "žute kiše".
8. Kako ćemo znati da je vulkanski oblak stigao u Srbiju?
Kada se oblak vulkanskog pepela proširi na Srbiju i kada se čestice spuste u niže slojeve atmosfere, one će biti zabeležene aparatima Gradskog zavoda za javno zdravlje, izjavila je u petak pomoćnik direktora tog zavoda Snežana Matić-Besarabić.
Pojavu sitnih čestica u vazduhu beleže automatski monitori, koji mere čestice ispod 10 mikrona, dok krupnije čestice, koje su vidljive i golim okom, beleže drugi aparati.
Pomoćnik direktora zavoda je objasnila da se ne može reći kakve bi posledice po zdravlje ljudi imalo prisustvo čestica vulkanskog pepela, dok se ne utvdi njihov hemijski sastav.
9. Kada će vulkanski oblak stići u Srbiju?
Oblak stiže u Srbiju u subotu uveče i kod nas će više ličiti na zamućenje, a u noći između nedelje i ponedeljka očekuju se pljuskovi koji će ove čestice isprati iz atmosfere i spustiti ih na tlo, izjavio je Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
"Taj oblak neće ni približno izgledati kao onaj na teritorijama blizu vulkana, gde je vidljivost jako smanjena i gde se sunce uopšte ne vidi. Koncentracija opasnih materija u oblaku koji do nas stiže biće niska. Ilustracije radi, u Srbiji daleko veću opasnost predstavlja prašina iz domaćih elektrana od ove prašine", objasnio je Todorović.
10. Kako se ponašati kada vulkanski oblak stigne u našu zemlju?
Doktori savetuju da se, ukoliko prašina počne da pada i kod nas, ne izlazi u šetnju. Dr Predrag Rebić, alergolog iz Kliničkog centra Srbije, kaže da pepeo iz vulkana predstavlja rizik za zdravlje isavetuje astmatičarima i svima koji su alergični na polen da se u tom periodu pridržavaju terapije.
"Svaka prašina koja se udahne može da izazove sužavanje disajnih puteva. Kod osoba koje već boluju od respiratornih tegoba može da izazove i napad astme. Ukoliko ta prašina sadrži još neka hemijska svojstva, situacija može biti i gora, odnosno može doći do većih oštećenja", objašnjava dr Rebić.
Stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije su u petak upozorili da još nisu upoznati sa svim rizicima po zdravlje koje nosi oblak pepela.
|
Pratimo kretanje oblaka vulkanske prašine iz časa u čas!
