Ubistvo iz milosrđa (4): Ubio ga hleb
Eutanazija se češće naziva pomoć pri umiranju, umesto ubistvo iz milosrđa. Doktor Milivoje Milenković u knjizi "Eutanazija ili ubijanje iz milosrđa", koja je objavljena još 1940. godine u Skoplju, tvrdio je da je pitanje eutanazije etički nerešivo.
On je smatrao da se pitanje eutanazije mora rešavati u paketu koji čine dozvola abortusa, samoubistva, smrtne kazne, i naravno nje same, jer im je zajednički rezultat ubistvo. Upoređuje eutanaziju sa lapotom, činom kojim su do 19. veka potomci usmrćivali ostarele i neproduktivne članove porodice.
Ubistvo iz milosrđa: |
Lapot je osoben za zajednice sa primitivnim oblikom privređivanja, koje su izložene ćudima rodnih ili nerodnih godina, dobre ili loše ispaše, obilnog ili mršavog ulova; u kojima se uvek postavlja pitanje suvišnih usta. Iščezavanje lapota nastalo je pod pritiskom jačanja državne vlasti i uvođenja zakona. Ipak, lapot postoji i danas u novoj socijalnoj formi, ako se ima u vidu praksa država u tranziciji - ne ubijam te ja već tvoja bedna penzija, ali i besparica u državnoj zdravstvenoj kasi.
Lapot nije bila specifičnost samo balkanskih naroda već su i Prusi ubijali stare i iznemogle roditelje, navodno, po izričitoj njihovoj želji. U Švedskoj po crkvama su bile izložene "porodične budže", kojima su na svečan način ubijani teški i neizlečivi bolesnici, onemoćali starci. Kod američkih Indijanaca postojao je običaj da se stari i iznemogli ostave u šumi, gde bi skapali od gladi i žeđi, ili bi ih rastrgle zveri.
Odluku o tome kome je kucnuo čas za lapot (do 19. veka to je bilo kad se napuni 60 godina), donose starešine porodičnih zadruga. Izvršenje se prepušta potomcima. Dobošar zatim oglasi lapot, a "kandidat" pristupa praznično odeven. Na glavu mu se stavi pogača ili kukuruzni hleb i izgovori se: "Ne ubijamo te mi nego ovaj hleb." Pa se raspali tojagom. Većina onih nad kojima je bilo određeno da se izvrši lapot, prihvatala je taj čin spokojno.
