Hrvatska pravda bez zločinaca (3): Proglasili mrtve ratnom štetom
Sestre Radmila i Mirjana Vuković iz Merdara u zapadnoj Slavoniji, samo su neka od imena stotina i hiljada Srba u Hrvatskoj, koji dve decenije čekaju hrvatsku pravdu. Oni su naivno verovali da ne mogu više izgubiti, jer su ostali bez svega, pa su se upustili u pravnu bitku protiv države, da bar dobiju sudsku satisfakciju. A dobili su samo nove nevolje i doživeli još veće nepravde.
Dvadeset godina povlačenja po sudovima na kraju ih je koštalo gubitka zdravlja, parnica i ozbiljnog novca.
Sestre Vuković pokrenule su 2006. godine pred opštinskim sudom u Novoj Gradiški odštetni postupak na osnovu zakona o odgovornosti Hrvatske, čija im je vojska u akciji "Bljesak" u maju 1995. godine ubila roditelje i sedmogodišnju sestru. Na svim sudskim instancama njihov su zahtev odbili kao neosnovan, obrazlažući to stavom da ubijeni Vukovići nisu "žrtve ratnog zločina, nego su ratna šteta", pa sestre Radmila i Mirjana, pošto ne mogu platiti visoke sudske troškove, čekaju da im država u to ime oduzme roditeljsko imanje u Merdarima, istina spaljeno i zaraslo u korov.
U zločinu u tom selu, počinjenom u ranu zoru, 1. maja 1995. godine, hrvatski vojnici su masakrirali 22 srpska civila od 24 koliko se zateklo u selu. Žrtve zločina u Merdarima su, između ostalih, 11 žena, dve devojčice od sedam i osam godina i dečak od 11 godina.
Eugen Jakovčić iz Dokumente, koji je pratio tu sudsku farsu, kaže za "Vesti" da je to samo jedan u nizu slučajeva pravosudno-imovinskog skandala u Hrvatskoj.
- U slučaju sestara Vuković država traži da se naplati čak i na takvoj srušenoj, zapaljenoj i uništenoj imovini - ističe on, dodajući da je skandalozno svirepo ubijene civile tretirati kao ratnu štetu.
Zoran Pusić iz Građanskog odbora za ljudska prava kaže da je dužnost hrvatskih institucija da istraži ove zločine, a ne da ih samo gomila na hrpi nepravdi:
- Slična situacija već se dogodila s presudom za ratne zločine počinjene u Novskoj u kojoj stoji da je hrvatska vojska počinila zločin, ali izvan "radnog vremena".
KAKO ZARAĐUJU HRVATSKI RATNI VETERANI
Plati mi za otetu kuću
Zagrebčanka Milica Miladinović do rata je imala srećnu porodicu, stan i kuću, a za tren je sve nestalo i srušilo se kao kula od karata. Kada su 1991. godine napustili Zagreb, ostali su bez stana, a nekoliko godina kasnije u kuću u Stubičkom Strmcu uselio je hrvatski ratni veteran.
Milica se 2000. godine sama vratila u Hrvatsku i pokrenula pravnu bitku za svoju imovinu. Sedam godina kasnije uspela je da uđe u vlastitu kuću koja je potpuno devastirana i za normalan život u njoj trebalo je uložiti mnogo novca, što ona nije imala. Da nevolja bude veća, bivši stanar je tužio za povratak novca koji je navodno investirao u njenu kuću i traži za to 40.000 evra.
Sud je uvažio njegov zahtev i Milica je ostala bez kuće. Tada se država umešala i obećala da će joj rešiti stambeno pitanje. No, Milica i danas živi u sobici od šest kvadrata, bez kupatila i grejanja, od 70 evra socijalne pomoći.
- Radi se o očitom slučaju diskriminacije na nacionalnom osnovu - ističe profesor Žarko Puhovski, koji takvu praksu ocenjuje sramotnom i nedopustivom i smatra da o tome treba javno govoriti i pritiskati vlast da je promeni.
ŠTA SE DESI KAD SRBIN IZ KANADE POSETI RODNI KRAJ
Letovanje u zatvoru
Slobodan Jovičić od 1992. godine, otkad je pobegao iz Splita da ne završi u Lori, živi u Kanadi. Početkom minulog leta vratio se da provede odmor u starom kraju, a završio u splitskom zatvoru punih 40 dana. Ni slutio nije da je u martu ove godine u odsustvu osuđen na Opštinskom sudu u Splitu na godinu dana zatvora zbog "povrede dužnosti uzdržavanja svoje ćerke". Presuda je postala pravosnažna u junu, jer Jovičićev advokat po službenoj dužnosti nije uložio žalbu.
Sve je to Jovičić saznao 30. juna kada je došao u Šibenik i otišao na policiju rešiti neke formalnosti oko ličnih dokumenata. Odmah je uhapšen i prebačen u Split jer mu je ranije bio određen pritvor. Kroz šta je sve prošao na svom prvom povratničkom "letovanju" ispričao je medijima telefonom iz Kanade.
|
Hrvatska pravda bez zločinaca |
- Čim sam primio rešenje o pritvoru, 4. jula podneo sam žalbu, ali je stajala u fiokama do 13. avgusta, kada ih je sudija Marijo Franetović, ujedno i zamenik predsednika Opštinskog suda, odbacio kao zastarele, jer sam ja kao osuđenik upućen na izdržavanje kazne - čudio se Jovičić. - Nisam ni znao da mi se sudi u odsustvu i da sam osuđen, a onda su me mesec i po držali u zatvoru jer je moja žalba negde zapela.
Tek kada je posle 40 dana njegova žalba stigla do višeg suda pušten je na slobodu. Naime, Županijski sud je u rešenju naveo da je prvostepeni sud pogrešno odredio pritvor Jovičiću, pravdajući to pogrešnom ocenom da je "okrivljeni duže vreme u bekstvu, da potraga nije dala rezultate i da postoji strah od izbegavanja zatvora. Prvostepeni sud je odredio pritvor nad okrivljenim Jovičićem radi izvršenja kazne, za šta nije bio nadležan, niti su za to bili ispunjeni zakonski uslovi. Iz podataka u spisu proizlazi da tada okrivljeni Jovičić nije imao saznanja da se protiv njega vodi krivični postupak, pa nije osnovan zaključak da je u bekstvu", zaključio je viši sud.
U Opštinskom sudu lakonski su od tog slučaja oprali ruke odgovorom da je "nadležni sudija Jovičićeve žalbe odbacio kao neosnovane i zastarele". Ali, tu nije kraj priče s nadležnim sudijom. Posle puštanja Jovičića na slobodu, "zaboravio" je da povuče poternicu, pa je policija Jovičića ponovo privela na jedan dan. Tek toliko da mu boravak u zavičaju ostane u dužem sećanju.
