Borba za vlast i mast (4): U dijaspori glasaju i mrtvi
Dijaspora će na ovim izborima u BiH glasati poštom, kao i u pet diplomatsko-konzularnih predstavništava u Evropi. Reč je o ambasadama BiH u Berlinu i Beču, te generalnim konzulatima u Minhenu, Štutgartu i Frankfurtu. Nešto više od 200 birača ima pravo da glasa u DKP-ima, a ostalima će (oko 42.000 birača) glasački listići stići, ili su već stigli, poštom.
Ipak, za glasanje dijaspore već se vezuju mnoge malverzacije zbog čega su se predstavnici CIK-a već obratili Tužilaštvu BiH. Utvrđeno je, naime, da se na biračkom spisku za glasanje van BiH nalazi čak 561 birač sa više prijavljenih adresa, u 58 slučajeva adrese su u dve različite države, dok 47 potencijalnih birača, prema istim podacima, istovremeno živi u tri različite zemlje sveta?! Pored toga, 77 građana u dostavljenim prijavama uopšte nema pravo glasa, a u ovoj grupi nalazi se i 37 onih koji su umrli još 2011. godine!
Više glasača nego stanovnikaIpak, manipulacija sa biračkim spiskovima nije svojstveno za dijasporu. Popis stanovništva u BiH koji je proveden prošle godine razobličio je sve manjkavosti i doveo u pitanje validnost biračkih spiskova. Sada je potpuno jasno da na izborima glasa na stotine onih koji su odselili ili umrli. Najveći paradoks beleži se u izbornoj jedinici četiri za Narodnu skupštinu RS (opštine Modriča, Derventa, Brod i Vukosavlje), gde, verovali ili ne, ima više birača nego stanovnika. Tako, ima tačno 2.242 osobe u biračkom spisku više, nego što je na popisu utvrđeno da u tim opštinama ima stanovnika. |
Adis Arapović, politički analitičar, smatra da je najveći problem zbog kojeg dolazi do ovakvih prevara - izborni zakon.
- Izborni zakon BiH je do sada imao 19 izmena, koje čine preko 50 odsto samog sadržaja, pa je stoga trebalo da ceo bude zamenjen. Ipak, već tri godine ništa se nije radilo na izmenama zakona jer je političarima nestalo prostora za kozmetičke promene. Prevare koje se dešavaju pri podnošenju prijava podležu i krivičnom zakonu entiteta i BiH. Ipak, najveći problem je što te optužbe ili kazne koje CIK izrekne političkim subjektima, a ne prelaze 10.000 KM, skoro uvek ponište sudovi - smatra Arapović.
Osim prevara i podvala sa biračkim spiskovima, stranke su usavršile brojne druge metode izbornih krađa, na koje nadležni mogu samo da slegnu ramenima. Jedna od najraširenijih metoda je kupovina pozicija u biračkim odborima.
Velike stranke kupuju pozicije malih, i onda, posle zatvaranja birališta, kontrolišu brojanje, dopisuju, šaraju, menjaju zapisnike. Tu su i druge metode, poput čuvenog "bugarskog voza", kada glasač na ulazu dobije popunjen listić, ode iza paravana, a prazan stavi u džepove i iznese ga napolje, koji popunjen po želji kreatora prevare ide sledećem glasaču, koji pristane da u svemu tome učestvuje.
Borba za vlast i mast: |
