Savremene droge: Mobilni, seks i šoping
Klasične zavisnosti kao što droga, alkohol i kocka su postale demode. Prosečan građanin je počeo da se prepoznaje u bolestima za koje nije znao da postoje. Možda su ipak najubistvenije droge one koje nas uporno ostavljaju u životu tek toliko da bismo ih konzumirali.
Tako se savremeni čovek ne drogira toliko heroinom i kokainom koliko je postao zavisan od televizora, interneta ili estetskih operacija. Iako se ove moderne bolesti još istražuju, već su u svetu, pa i u Srbiji, otvoreni klinički centri za lečenje ljudske zaluđenosti tehnologijom i njenim novotarijama.
1. PLASTIČNA HIRURGIJA
Pod nož zbog lepote
Većina ljudi nije zadovoljna svojim fizičkim izgledom, ali su im medicinske novotarije poslednjih decenija omogućile da isprave "božje greške". Kao da niko više ne želi više da liči na sebe. U Srbiji roditelji čak na pokon kupuju ugradnju silikona svojim ćerkama za 18. rođendan.
Brazilkama su plastične operacije toliko jeftine da ganc nove grudi mogu da priušte za samo 800 dolara, pa je Brazil poslednjih godina postao Meka "estetskog" turizma.
Problem zavisnosti pak imaju oni koji na operacionom stolu već planiraju tri nova zahvata koja bi doprinela njihovom savršenom izgledu. Jedan od najpoznatijih primera je pevač Majkl Džekson, kojem je otpao nos od prevelikog broja estetskih zahvata, a milijarderka Džoslin Vildenštajn je potrošila najmanje četiri miliona dolara da bi ličila na karikaturu Silvestera Stalonea.
Britanska asocijacija estetskih plastičnih hirurga je 2006. upozorila da četvrtina njihovih pacijenata pati od sindroma izmišljene ružnoće.
2. INTERNET
Opijum 21. veka
Stručnjaci tvrde da je svako ko na internetu provede četiri sata dnevno duboko zagazio u zavisnost. Jedan 28-godišnji Korejac je pao u nesvest u igraonici jer za kompjuterom proveo neprekidno 50 sati, samo povremeno odlazeći u toalet. Na kraju je umro u bolnici. Nije retko da se adolescenti onesveste u igraonicama zbog iscrpljenosti, jer neredovno jedu i spavaju.
U ekstremnim slučajevima za kompjuterskim igricama ostaju po 10 do 15 sati dnevno.
Internet zavisnika ima toliko da su svrstali u pet kategorija: opsesivni pretraživači informacija, opsednuti sajber seksom, zavisnici od virtuelnih veza i prijateljstava, opsesivni igrači internet igara i patološki korisnici elektronske pošte. Ovim bolestima su najčešće sklone stidljive i povučene osobe.
Dženifer Aniston je čak raskinula sa dečkom jer je po ceo dan visio na društvenoj mreži "tviter". Glumac Dejvid Duhovni javno je priznao da je potpuno opsednut pornografskim internet stranicama i erotskim forumima.
3. SEKS
Slava kao afrodizijak
Seksualni zavisnik je naučio da se oslanja na seks kao utehu za bol ili oslobađanje od stresa, kao što neki koriste alkohol ili drogu. Pri tom, razlikuje se više stilova, pa se neki neće odvajati od pornografije, neki će stalno varati partnera, a drugi će se prepustiti internetskom i telefonskom seksu.
Prvi seksualni zavisnik na svetu koji je to javno priznao bio je glumac Majkl Daglas. Od seksa se lečio u klinici u Arizoni ne bi li spasao brak s prvom ženom Dejdre. Zbog seksualnih problema, njegova druga žena Ketrin Zita Džons, pri sklapanju braka, bila je nešto opreznija.
U predbračni ugovor zapisala je da bi joj prilikom razvoda za svako varanje pripalo 1,7 miliona dolara. Komičar Rasel Brend slavu je opisao kao ulaznicu za seks fabriku, a o onda je mesec dana proveo na odvikavanju u Filadelfiji, gde je pokušao da zaboravi na užitke koje nudi promiskuitet. Danas maltene svaki holivudski glumac koji drži do imidža izjavljuje javnosti da je i on seksualni zavisnik, jer bi njegova muškost možda došla u pitanje.
4. TANOREKSIJA
Pocrneti na Karibima
Zavisnost od sunčanja, odnosno potamnjivanja kože, dobila je čak i stručan naziv, tanoreksija. Kao što anoreksičar nije nikada sam sebi dovoljno mršav, tako ni tanoreksičar nije nikada zadovoljan preplanulom bojom svoje kože. Moderni obožavaoci sunca i solarijuma toliko preteruju da se izlažu rizicima od teških opekotina i oštećenja ćelija do tumora kože.
Kada zavisnik od solarijuma prekine redovne posete, mozak ne proizvodi dovoljno endorfina, hormona sreće i samim tim je nervozan i agresivan.
Donatela Versače i Đorđo Armani liče na brata i sestru jer se očigledno kvarcuju u istom solarijumu. Toliko su crni da im se gube crte lica. Ova moda traje poslednjih 10-15 godina, dok je vekovima bela put bila ideal lepote u svim narodima, jer je ona bila i statusni simbol - bogataš ne mora da radi na njivi. Danas je tamnoputost znak statusa jer pokazuje da sebi možeš da priuštiš letovanje.
5. ONIOMANIJA
Šopingom do bankrota
Ova zavisnost ne ide u red psihijatrijskih tegoba rezervisanih za elitu. U proseku jedan od 20 Amerikanaca je zavisnik, tako da je srednji stalež i te kako podložan ovom sindromu.
Manijakalna kupovina je odraz depresivnog stanja koje može da dovede potrošače do prosjačkog štapa.
U Britaniji jednoj zavisnici od šopinga ode mesečno četvrtina plate na kupovinu nepotrebnih stvari. Američki psiholozi ustanovili su da kupoholičari pate od poremećaja para, čiji su simptomi: depresija, bes, nesanica i problemi s ishranom.
Glumica Vinona Rajder, iako dobro zarađuje, nije mogla da zadovolji svoju bolesnu potrebu za kupovinom, pa je uhvaćena u krađi u vrednosti 4.760 dolara ekskluzivne robe. Bono, pevač grupe "U2" ne može da odoli vazama od 200.000 evra ili jahti od 15 miliona evra, mada se mnogo više proslavio humanitarnim koncertima za gladnu decu Afrike.
6. NOMOFOBIJA
Mobilni kao omča
Strah da će se ostati bez dometa, kredita, baterije, jednom rečju bez mobilnog telefona stručnjaci su nazvali nomofobija. U Crnoj Gori od 660.000 stanovnika ima više od milion mobilnih aparata. Ljudi su toliko navikli da se okupiraju nečim, bilo da sede ispred televizora ili rade u kancelariji, da ne znaju da se ponašaju kad su lišeni svake zanimacije.
Novo istraživanje iz Velike Britanije ukazuje da je ova zavisnost poprimila razmere epidemije. Čak osmoro od deset odraslih ljudi ne gasi mobilni čak ni za vreme seksa. Međutim, većina ljudi smatra da im je mobilni unapredio život, da bi bez njega bili izolovani, a čak svaki deseti čovek smatra da bez mobilnog ne bi mogao da nastavi da živi.
Neki su čak priznali da su zbog mobilnog telefona izgubili posao, partnera ili prijatelja. Čak je i predsednik SAD Barak Obama priznao da je zavisnik od svog "blekberija".
7. TELEVIZIJA
Hipnoza TV kutijom
Prosečan građanin, čiji životni vek je 65 godina, provede 9 godina gledajući televiziju!
Televizijski zavisnici su robovi TV programa, privezani uz raspored emitovanja nevidljivim, ali veoma čvrstim lancima. Oni prosto ne smeju da propuste emisije na koje su navikli i žestoko kriziraju ukoliko ne dobiju svoju uobičajenu dozu.
Postaju nervozni, razdražljivi i sumorni. Eventualni prekid emitovanja ili kvar televizora su za njih stravične katastrofe, a telefonski poziv ili poseta u vreme TV dopinga ometanje koje se ne da podneti. Kada se televizijski zavisnici sukobe oko omiljenih emisija, padaju teške reči, neretko udarci, ponekad i glave. Kada se skupe na jednom mestu, jedne druge ne primećuju. Njihovi pogledi, njihova pažnja, njihove emocije prikovani su za čarobni ekran.
8. FITNES
Žena s likom Konana
Čini se da čovečanstvo nikad više nije bilo opsednuto zdravljem kao poslednjih decenija. Povezivanje treninga sa zdravljem doprinosi zabludi da je veća minutaža u teretani jednaka boljem zdravlju.
Teretane su tako postale mesto življenja, gde pojedini provode i po nekoliko sati besomučno vežbajući ne bi li bili zdravi i lepi. Zavisnik od teretane provodi najmanje osam sati nedeljno s tegovima i na trakama za trčanje.
Za njega je karakteristično da obično laže prijatelje da je vežbao "samo pola sata". Opšta pomama za bodi bildingom dovela je do toga da muškarci i žene liče na jedan veliki mišić. Pod uticajem steroida žene dobijaju lice muškarca, a muškarci postaju impotentni.
9. IZBELjIVANjE ZUBA
Bezubi osmeh
Poslednjih godina potražnja izbeljivanja zuba je skočila 300 odsto samo u Americi! Opsesija vuče korene sa televizijskih i filmskih ličnosti koje u svakom kadru imaju blistav osmeh. Otkad su na tržištu dostupni preparati za izbeljivanje zuba, mnogi ljudi su se doslovce navukli na svakodnevno izbeljivanje koje je na prvi pogled delotvorno, ali uništava zubnu gleđ i stvara krvarenje desni. Tako se u SAD 2003. godine potrošilo neverovatnih 1.400.000.000 dolara na proizvode i zahvate za izbeljivanje zuba.
10. RADOHOLIJA
Poštovana nastranost
Razlika između vrednog i radoholičara može da se opiše tako što radoholičar na letovanju mašta o povratku na posao, a vredan čovek na poslu mašta o letovanju.
Radoholičari dolaze rano na posao i ostaju poslednji, jer imaju potrebu za kontrolom.
Međutim, efektivno malo urade i nisu timski igrači.
U Japanu preteran rad zovu karoši ili smrt od previše rada, gde je 80-ih zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva radnika koji su radili po 15 sati dnevno. U Americi je osnovana grupa "Anonimni radoholičari", koja pomaže ovisnicima.
