Subota 7. 12. 2019.
Washington
10
  • Chicago
    10
  • New York
    00
  • Belmont
    -10
  • Atlanta
    110
  • Boston
    230
  • Firt
    40
  • Denver
    100
  • Detroit
    30
  • Dover
    90
  • Hartford
    20
  • Orlean
    00
  • Helena
    120
  • Ren
    -20
  • Honolulu
    200
  • Las Vegas
    90
  • Portland
    230
  • Salem
    60
  • Santa Fe
    30
  • Tampa
    210
  • Topeka
    20
148
Utorak 16.09.2014.
11:26
A

Pomama izgradnje hramova na Balkanu (2): Crkve pune samo za Uskrs

Profesor antropologije religije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Lidija Radulović za "Vesti" objašnjava fenomen crkvenog graditeljstva koji nameće mnoga kulturološka, društvena pa i moralna pitanja.

U Srbiji samo osam odsto vernika svih konfesija ide jednom do dva puta mesečno na molitve
 


Kako komentarišete opšti trend naglog povećavanja broja verskih objekata u Srbiji?
- Crkveno graditeljstvo u Srbiji je zaista fenomen koji nameće mnoga kulturološka, društvena pa i moralna pitanja. Teško je razumeti činjenicu da je u najsiromašnijim opštinama izgrađen veliki broj velelepnih crkvenih zdanja. Na primer, u opštini Kuršumlija aktivno je oko 60 crkava a polovina je izgrađena u poslednjih desetak godina, četiri je izgradila turistička organizacija Planika na temeljima srednjovekovnih crkava verujući da će privući turiste jer su za ove crkve vezane brojne legende i predanja. Crkve se inače grade sredstvima iz različitih izvora. Ako su vernici ili donatori motivisani i žele da sagrade crkvu ili doniraju novac za obnovu i izgradnju, to je njihov lični izbor. U okolini Knjaževca, gde sam istraživala, postoje primeri obnove seoskih crkava donacijom samih vernika, često najviše od donacija onih koji i ne žive više u tim selima. Međutim, smatram problematičnim ako crkve grade opštine, odnosno, ako to finansira država iz budžetskih sredstava koje izdvajaju svi građani Srbije. U jednoj demokratskoj i sekularnoj državi nisu dužni svi građani da finansiraju ovakve projekte, već samo deklarisani vernici određene konfesije. Pitanje je koliko bi se građana Srbije izjasnilo u popisu kao vernici kada bi bili dužni da kroz porez finansiraju svoje verske organizacije kao što je to slučaj u mnogim zemljama Evrope.
 

Imate li podatke o broju izgrađenih hramova?
- Za po­sled­njih 20 go­di­na, Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva ob­no­vi­la je i po­di­gla 500 no­vih hra­mo­va, od to­ga preko 200 hra­mo­va se nalazi u Sr­bi­ji, a još stotinak hra­mo­va je u iz­grad­nji. Evidentno je da cr­kve­no gra­di­telj­stvo i u ar­hi­tek­ton­skom smi­slu da­nas ne pra­ti po­tre­be ver­ni­ka i ne pri­la­go­đa­va se vre­me­nu u kojem živimo. Kao da postoji neko nepisano pravilo da i nove crkve moraju da ko­pi­ra­ju sred­njo­ve­kov­ne, tako da gotovo sve li­če na Gra­ča­ni­cu i Stu­de­ni­cu. Neverovatno je koliko smo skloni da kao građani tolerišemo i ćutimo o onome što se danas dešava. Sigurna sam da su mnogi zapazili da mo­nu­men­tal­nost novih crkava neret­ko pre­la­zi u ne­u­kus, iskreno, to smatram i uvredom ako paralelno gledamo u medijima u kakvim sve uslovima žive deca bez roditeljskog staranja ili deca sa posebnim potrebama u domovima, u kakvim se uslovima školuju deca u nekim mestima, gledali smo nedavno da u 21. veku koriste poljski toalet i slično. Kao da se po­je­din­ci - do­na­to­ri i kti­to­ri - takmiče u tome ko će više i veće da izgradi, iako je glav­ni in­ve­sti­tor za­pra­vo Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva, pošto se cr­kva gra­di sa­mo uz oba­ve­zni bla­go­slov epi­sko­pa epar­hi­je. Neprihvatljivo je, takođe, da se po­je­di­ne cr­kve pri­li­kom ob­na­vlja­nja pre­pra­vlja­ju u do­mi­nant­no pri­hva­ćen vi­zan­tij­ski stil. Na pri­mer, ne­ke ba­rok­ne cr­kve gra­đe­ne u vre­me Ma­ri­je Te­re­zi­je, pre­pravljaju se u vi­zan­tij­ski stil, ne­kim cr­kva­ma se do­da­ju ku­po­le, iako ku­po­la ni­je oba­ve­zan ele­ment pravoslavne cr­kve kao gra­đe­vi­ne (primer je Sa­bor­na cr­kva u Be­o­gra­du).

Sprega religije i politike

Kako objašnjavate pomamu osnivanja novih crkava, crnogorske, makedonske...
- Mislim da postoji saglasnost društvenih naučnika da su tradicionalne crkve tada imale veoma važnu ulogu u pospešivanju nacionalnih ideologija. Dru­štvo se iz­jed­na­ča­valo sa na­ci­jom, a na­ci­ja je po­sta­la si­no­nim za re­li­gij­sku pri­pad­nost. Za­jed­nič­ko po­re­klo, isto­ri­ja, ha­bi­tus, za­jed­nič­ke vred­no­sti kon­sti­tu­išu ko­lek­tiv­ni iden­ti­tet u ko­jem ne­ma me­sta za po­je­din­ca i nje­go­ve po­tre­be. Mislim da je za osnivanje crkava sa nacionalnim predznakom najvažnija sprega religije i politike, politizacija tradicionalnih religija. Prisutna simbioza između religije i politike utiče i na politizaciju tradicionalnih religija a posredno i na različite oblike fundamentalizama.

Da li taj zamah graditeljstva prati i povećanje broja vernika?
- Upravo je u tome problem ali odgovor ni malo nije jednostavan. Do oži­vlja­va­nja re­li­gi­je dolazi u gotovo svim zemljama u Is­toč­noj Evro­pi, činjenica je da u svim zemljama bivše Jugoslavije, dolazi do re­tra­di­cio­na­li­za­ci­je i re­ko­lek­ti­vi­za­ci­je. Nekoliko so­ci­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja religioznosti je obavljeno u Srbiji, poslednje veće istraživanje, na primer, 2010. godine, takođe, značajno je pomenuti da je Srbija uključena u Evropsko istraživanje vrednosti 2008. Međutim, to su veoma kompleksni rezultati koji zahtevaju detaljnija tumačenja. Evidentno je po­ve­ća­nje bro­ja re­li­gi­o­znih, na osno­vu raz­li­či­tih in­di­ka­to­ra re­li­gi­o­zno­sti, od oko 60% re­li­gi­o­znih u Sr­bi­ji kra­jem de­ve­de­se­tih godina XX veka do 85% u 2010. go­di­ni. Do obnavljanja religije najpre dolazi u javnoj sferi, možemo da kažemo da je prisutna sa­kra­li­za­ci­ja jav­ne sfe­re kroz or­ga­ni­zo­va­nje ver­skih pro­sla­va pra­zni­ka, sa­hra­na jav­nih lič­no­sti i dru­gih ver­skih ma­ni­fe­sta­ci­ja i sve­ča­no­sti. Sve to pri­vla­či i mo­bi­li­še ve­li­ki broj gra­đa­na, međutim, u vreme sva­ko­dnev­nih, pa čak i ne­delj­nih, li­tur­gi­ja­ cr­kve su po­lu­pra­zne ili go­to­vo pra­zne. Uzi­ma­ju­ći u ob­zir is­tra­ži­va­nja, ko­ja po­ka­zu­ju da ve­o­ma ma­li broj ver­ni­ka re­dov­no po­se­ću­je cr­kve, ključ­no pi­ta­nje ko­je se mo­že po­sta­vi­ti je: za ko­ga se, on­da, hramovi gra­de? Po naj­no­vi­jem pomenutom is­tra­ži­va­nju, na ne­delj­nu li­tur­gi­ju/mi­su/su­bot­nju slu­žbu/kla­nja­nje džu­me/ša­bat, jed­nom do dva pu­ta me­seč­no od­la­zi sa­mo 8% ver­ni­ka; u Be­o­gra­du, na pri­mer, 22%. Po­tre­be ver­ni­ka su oči­gled­no mno­go ma­nje od već po­sto­je­će po­nu­de cr­kve­nih gra­đe­vi­na. Po sve­mu su­de­ći, oprav­da­nje za po­ve­ća­no cr­kve­no gra­di­telj­stvo se je­di­no mo­že na­ći u velikom broju pre­vas­hod­no pra­znič­nih ver­ni­ka.

Lidija Radulović


 

Kada se radi o vernicima kakva je tu slika Srbije?
- Pitanje je šta podrazumevao pod istinskim vernicima? Is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da su pra­vo­slav­ni ver­ni­ci u Sr­bi­ji, i dalje "ob­red­ni ver­ni­ci" kako ih je sociolog Dragoljub Đorđević nazivao u studijama iz osamdesetih, za­pra­vo, veći broj ver­ni­ka (36%) od­la­zi u cr­kvu sa­mo u vreme ve­li­kih pra­zni­ka. Kod vernika je najprisutniji tra­di­ci­o­nal­ni ob­li­k re­li­gi­o­zno­sti, to znači da učestvuju u religijskoj praksi kr­šte­nja, ven­ča­nja, sahrane po­koj­ni­ka, kr­snoj sla­vi, sla­vlje­nju ver­skih pra­zni­ka, uz­dr­ža­va­ju se od ra­da za vre­me pra­zni­ka i po­se­duju re­li­gij­ske sim­bo­le. Če­sto je upražnjavanje tradicionalne religijske prakse kon­for­mi­stič­kog ka­rak­te­ra. Na drugoj strani veoma mali broj odlazi na li­tur­gi­ju, pri­če­šćuje se, is­po­ve­da­ ili mo­li­. Za pra­vo­slav­ne ver­ni­ke u Sr­bi­ji, čak i po­sve­ćene ver­nike, ve­ći zna­čaj i zna­če­nje ima­ju ho­do­ča­šća ne­go pri­su­stvo na ne­delj­noj li­tur­gi­ji, ve­ro­va­nja i po­što­va­nje sve­ta­ca, Bo­go­ro­di­ce, ču­da i ču­de­snih do­ga­đa­ja, ne­go po­zna­va­nje i po­što­va­nje pra­vo­slav­nih dog­mi i ka­non­skih pro­pi­sa. Kon­fe­si­o­nal­nu pri­pad­nost ver­ni­ci, kao što je po­zna­to, ne po­ve­zu­ju nu­žno sa lič­nom re­li­gi­o­zno­šću, ta­ko da se u is­tra­ži­va­nji­ma po­ka­zu­je ve­ći broj kon­fe­si­o­nal­nih od re­li­gi­o­znih ver­ni­ka. Reč je, dakle, o nominalnim i deklarativnim vernicima koji pripadaju u konfesionalnom smislu pravoslavnoj i drugim tradicionalnim religijama i verskim zajednicama ali ne ispoljavaju niti žive u skladu sa onim što one propovedaju. Konfesionalnu pripadnost izjednačavaju sa kulturnom tradicijom i etničkom pripadnošću pa se čak mogu samoidentifikovati po pitanju religioznosti kao nereligiozni pravoslavci ili pravoslavni ateisti i agnostici.
 

Pomama izgradnje hramova na Balkanu:

1. Bitka neba za vlast na zemlji

Ipak, povećan je njihov broj.
- Povećan je broj religioznih, ali je reč o različitim tipovima religioznosti. U Srbiji je možda pravilnije govoriti o revitalizaciji narodne pobožnosti i narodnog pravoslavlja jer mnogi vernici tek sada uče da budu pravoslavni vernici. Trebalo bi da imamo u vidu specifičnost društvenih i političkih promena devedesetih godina, koje su u najvećoj meri uticale na povećanje broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici. Zanimljiv je, na primer, slučaj Slo­ve­ni­je koja je prva proglasila nezavisnost, u od­no­su na pe­riod s kra­ja osam­de­se­tih, do­šlo je do po­ve­ća­nja pro­cen­ta ka­t­o­li­ka sre­di­nom de­ve­de­se­tih godina, da bi u po­pi­su iz 2001. go­di­ne taj pro­ce­nat opao sa 71,1% na 57%. Pitanje je da li se nešto slično može očekivati i u drugim bivšim republikama kada prevaziđu tranziciju i priključe se EU.
 

Ako imamo u vidu da u Srbiji iz godine u godinu drastično opada natalitet, da talas emigracije ne prestaje, ima li ekspanzija gradnje verskih objekata svrhe za budućnost?
- Mislim da nema ni svrhe ni smisla jer je pitanje kako će se razvijati odnos prema religiji i crkvi u budućnosti. Danas su u Evropi mladi manje religiozni od svojih roditelja, kod nas bi trenutno moglo da se kaže, na osnovu broja učenika koji su se opredelili za veronauku, kako SPC želi da pokaže i često ističe, da su mladi religiozniji od svojih roditelja. Međutim, istraživanjem motivacije i odnosa mladih prema religiji i crkvi pokazalo se da je reč o različitim tipovima religioznosti, veoma slično kao i u opštoj populaciji, ne opredeljuju se za veronauku mladi vernici niti veronauka od mladih pravi vernike. Možemo da pretpostavimo da će se u bližoj budućnosti sve više razvijati re­li­gij­ski in­di­vi­du­a­li­zam, on se ogleda pre svega u sna­žnoj mo­ti­va­ci­ji po­je­di­nih ljudi da iz­ra­ze in­di­vi­du­al­na ose­ća­nja ve­re i od­no­sa sa Bo­gom, da pronalaze Boga u sebi, a za to im nije potreban posrednik u vidu institucije crkve niti crkveni objekat. Religijski individualizam i duhovnost sve više će se razvijati kao koncepti odnosa prema transcendentnom pod uti­ca­jem do­mi­nant­nog evrop­skog mo­de­la re­li­gi­o­zno­sti.

U šta bi trebalo ulagati?
- Bilo da je reč o verskoj zajednici ili samo zajednici svakako smatram svrsishodnijim ulagati u kvalitet života, obrazovanje, zdravstvenu kulturu i svaki drugi vid kulture nego u "zidine". Crkvu čine njeni vernici a ne velelepni objekti. SPC bi trebalo da radi više na socijalnim i humanitarnim aktivnostima i da na taj način brine o svojim vernicima, ako želi da ih zadrži, a čini mi se da postoje pozitivni pomaci u tom pravcu.


Sutra - Pomama izgradnje hramova na Balkanu (3): Palate s pogledom na bedu

POVEZANE VESTI

Utorak 16.09.2014. 11:56
Ulagatii u seoske ambulante, domove kultura, renoviranje skola, deponije, kanalizacije...dosta je bilo crkavq, za sada.mnogo wmo siromasni, kad stanemo na noge ekonomski, onda sto da ne.
Utorak 16.09.2014. 11:59
"Религиозност" је марксистичка анамнеза вере, највећег непријатеља комунизма и фашизма. И у једном и у другом режиму, људи су званично могли да иду у цркве, али би с времена на време по неки свештеник нестао а они који уђу у цркву би били обележени као"религиозни"од стране разних ОЗНА, Гестапоа, итд. Другови комунисти и добри титови пионири, гледам с времена на време ваше чланке којима директно или индиректно критикујете СПЦ. Није вам лако, наравно, јер Тита више нема па сад вам остаје да сикћете по новинама. Сметају вам паре дате на цркве а не смета вам новац који се срока на једну геј параду, торњеве и мостове као милионске симболе моћи наших олигарха и наравно билионске политичке кампање.
Utorak 16.09.2014. 23:43
Искористићу део коментара колеге Свјатослава да осталим колегама поставим једно просто питање, које ме живо интересује : - Pletenje venaca na Lazarevu subotu ili Vrbicu, koji se kasnije stavljaju deci na glavu, a oko vrata nose zvonce ??? Како се ОВАЈ ОБИЧАЈ уклапа у Св. Писмо и хришћанско веровање ???? и поготово у "Заповести" - део о идолу и лику Господњем ?
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
  • 2019 © - vesti online