Srbi, narod sa margine

Srbi na Kosovu i Metohiji su najugroženija populacija u Evropi. Apsolutno zavise od Srbije, a u kosovskom društvu su na marginama svih margina. Ne znam da li bi prosečnom Nemcu bilo moguće objasniti kako to da vam neko može ući u kuću, živeti u njoj, obrađivati vašu zemlju, a da vi za to vreme živite u nekom izbegličkom smeštaju. Mislim da to civilizovani svet ne bi odobravao, ali ta istina se nije probila, kaže dr Aleksandar Đikić, profesor na Univerzitetu u Prištini, izmeštenom u Kosovskoj Mitrovici.

Nacija bez ognjišta: Dr Aleksandar Đikić

 

Nedavno je osnovan Srpski nacionalni forum. Otkud ideja da se osnuje?
- Iako je do ideje za osnivanje SNF došlo relativno spontano, ona je potekla od ljudi koji po svojim ličnim i profesionalnim integritetima imaju određenu težinu i iskustvo na prostoru Kosova i Metohije, a može se reći i u Beogradu. Tako da se može slobodno reći da je potpuno zrelo i kompetentno formulisana. Inicijativni odbor, koji se sastao za Vidovdan 2014. u Gračanici, sastojao se i od profesora, izdavača, pravnika, novinara, poslovnih ljudi. To su bili ljudi iz svih krajeva Kosova i Metohije, a što je do sada bila jedna od osnovnih mana bilo kakvog organizovanja srpskog naroda iz pokrajine.
 

Zbog čega mislite da je Srbima sa KiM potrebno još jedno udruženje?
- Težak položaj u kome se nalaze Srbi sa KiM nedvosmisleno ukazuje da je osnivanje Srpskog nacionalnog foruma potrebno. Moguće je da postoji veliki broj organizacija, ali to se ne meri brojevima, nego efektima koje srpske organizacije proizvode po srpski narod. A efekti su poražavajući. Zato je i cilj našeg udruženja da ukazujemo na prave probleme, i da angažujemo kompetentne ljudske resurse za rešavanje tih problema. A problema je mnogo.

Najavili ste da ćete u svoj rad uključiti intelektualnu elitu koja bi radila na pronalaženju optimalnih rešenja za probleme Srba na Kosovu. Šta to znači?
- Mislim da je prikladniji termin "Srba sa Kosova", ili "Srba sa Kosova i iz Metohije". Zašto? Zato što ako kažemo "Srba na Kosovu", mi automatski isključujemo veliku većinu tog unesrećenog naroda, kome je život na KiM onemogućen, i koji je silom primoran da živi negde drugo. Time sami sebe diskvalifikujemo. Juna 1999. dve trećine Srba je pod strahovitom represijom i odmazdom bilo prinuđeno da napusti svoja ognjišta. I ja sam tada bio deo te izbegličke kolone od 250.000 ljudi. Neću pogrešiti ako kažem da je više od 90 odsto kvalifikovanog i visokokvalifikovanog kadra: profesori, nastavnici, inženjeri, lekari tada izbegao sa KiM. Na taj način, narod koji je ostao na Kosovu i u dva sela u Metohiji je, uslovno rečeno, ostao obezglavljen. Mi za ovih 15 godina nismo uspeli te ljude da ozbiljno uključimo u procese povratka, koji je simboličan, a zatim ni u druge procese koje diktira ovaj istorijski trenutak. E zato je uključivanje intelektualaca neophodno, i svaka druga priča koja ih isključuje je neozbiljna.

Najavili ste i okrugle stolove i tribine. Do sada je takvih događaja na temu Kosova bilo mnogo. U čemu će se razmena mišljenja koje će organizovati SNF razlikovati?
- Do sada je na temu Kosova bilo takvih događaja, ali su se oni kretali u domenima etnomuzikologije i "visoke politike". Ti događaji su, slučajno ili namerno, udaljili KiM od srpskog čoveka. Koliko beogradskih srednjoškolaca danas zna gde su Dečani? Ne verujem više od 20 procenata. E to je efekat suvoparnih, jalovih, "reda radi" događaja. Zato se i dešava da na protestima u Beogradu, organizovanih povodom teških problema na KiM, prisustvuje manje ljudi nego na utakmicama fudbalskog kluba Čukarički. Mi te greške nećemo ponavljati. Nećemo bežati od politike, ali ćemo je povezivati sa životnim problemima KiM, a time i pomoći svojoj državi, koja se često ne snalazi u datim okolnostima. Očigledan primer nesnalaženja je demonstracija paravojne formacije mudžahedina u Novom Pazaru koja je direktna posledica slabljenja pozicije Srbije na Kosovu.

A koje su teme za SNF važne?
- Mi stalno kaskamo za događajima. Ne idemo im u susret. Evo, na primer, jedna tema je obavijena velom tame, i njome će se SNF svakako baviti - a to je pitanje privatizacije na KiM. Usred srpske enklave na centralnom Kosovu nalazi se ogroman kompleks prvoklasnog obradivog zemljišta kojim je gazdovala jedna društvena firma. Firma je oterana u likvidaciju i sada će tim zemljištem verovatno gazdovati Albanci. Ili, šta ako u tom procesu privatizacije nekome padne na pamet da ustupi na neki period, na primer na 99 godina, Šaru, Rogoznu ili Mokru goru, a sve su to područja sa dominantno srpskim stanovništvom. Šta mislite, nakon 99 godina, kakav bi bio nacionalni sastav? O tome danas niko ne priča, a sutra će biti kasno.

Šta je najveći problem Srba na KiM?
- Definitivno najveći problem Srba sa KiM je što su neprestano predmet etničkog čišćenja. I to nije pojava novijeg datuma. Traje to već decenijama. Jun 1999. godine i 17. mart 2004. su samo najdrastičniji momenti. Kada sam ja polazio u školu, u Đakovici u kojoj su Srbi bili ubedljiva manjina, u prvi razred je upisivano od 120 do 140 dece. U godinama pred rat, taj broj je opao na 40 do 50 (pri tome, ne može se reći da je natalitet u Srba u tom delu KiM bio mali). Dakle, problem se ne može rešiti dok se ne definiše i afirmiše kao problem, a onda se radi po opšteprihvaćenim standardima i Evrope i celog civilizovanog sveta.

Od 1999. do danas razne struje i opcije su predvodile Srbe na KiM. Je l' ima neko od njih da je radio taj posao kako treba?
- Uloga Srpske pravoslavne crkve, pre svega patrijarha Pavla, vladike Artemija i drugih klirika od kojih su neki i životom platili, u najteže vreme je bila zaista herojska. Mislim na razdoblje od 1999. do 2001. godine. Da se tada SPC nije postavila kako se postavila veliko je pitanje koliko bi Srba danas opstalo na KiM. Međutim, kasnije se kristalisalo mnogo političkih opcija, koje su iz različitih razloga činile štetu celokupnom srpskom nacionalnom korpusu sa KiM. Bilo je tu i ličnih interesa, neznanja, nesposobnosti... A glavni nedostatak jeste što su sve te političke opcije nastupale razjedinjeno, bez sagledavanja celokupnog teškog položaja u kome su se nalazili Srbi sa KiM.

Očekujete li da će neka politička opcija poslušati ekspertska mišljenja koja ćete im ponuditi?
- Znate, kada vam se pokvari automobil, vi odete kod majstora da pitate za savet ili ga angažujete da kvar otkloni. Ako to ne uradite, nećete daleko stići, i koštaće vas znatno skuplje. Tako rade pametni, a ima i onih koji teraju "dok se krčag ne razbije". Siguran sam da će naš rad mnogima biti interesantan. Mi smo bezuslovno otvoreni za sve.

Ukoliko ne poslušaju, da li planirate sami da se politički angažujete?
- U ovom trenutku o tome ne razmišljamo, ali ako se zaista ukaže potreba sve je moguće! Naravno, i u tom slučaju biće angažovani najbolji među nama.