Od komunizma do fašizma (2): Poslednji juriš na ćirilicu
Pitanje koje u Hrvatskoj, od njenog osamostaljenja do danas, nije izgubilo na aktuelnosti jeste koliko se antifašizma može podneti, a da se ne ugroze temelji na kojima je država stvarana. Prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman zidao je isključivo od materijala preostalog iz vremena Pavelićeve endehazije.
Aktuelni hrvatski predsednik Ivo Josipović, u pokušaju da osvoji drugi mandat, nedavno je sa svitom posetio rodne kuće Tuđmana i Tita i tako biračkom telu poručio da ispod svog brendiranog evropskog sakoa nosi crnu domaću košulju.
Josipović silno želi da još četiri godine provede u nekadašnjoj Titovoj, potom Tuđmanovoj, vili na zagrebačkom Pantovšćaku, a svestan je da mu to neće uspeti ako se, barem simbolično, ne pokloni Tuđmanovom delu. Naime, ko god je posle Tuđmana okusio slast vlasti u Hrvatskoj, nije ozbiljnije dovodio u pitanje njegovu ostavštinu. A on je pretvorio Hrvatsku u prostor gde caruju nacionalna i verska isključivost, gde je patriotizam eufemizam za netoleranciju, mržnju i nasilje.
Sadašnja socijaldemokratska vlast, iz čijih redova dolazi i Josipović, u tom prostoru preduzimala je tek skromne kozmetičke intervencije. Poznati novinar Viktor Ivančić to je definisao kao "veliki trud da se obezbedi antifašistički ugođaj za uživanje fašistoidnih tekovina", a pisac Igor Mandić, povodom bune protiv ćirilice, precizno hirurški konstatovao kako se "ustašija probudila".
Od komunizma do fašizma (1): Estetska hirurgija za četnike i ustaše |
Organizatori su, uz logističku pomoć katoličke crkve, u rekordnom roku prikupili gotovo milion potpisa za referendum, a vlast je, da bi se spasla potpune blamaže, spas potražila na Ustavnom sudu.
A ta najviša sudska instanca svojom presudom bacila je u blato sam Ustav, samo da bi sačuvala obraz državi, ali i onima koji joj navlače crnu košulju. Naime, Ustavni sud je doneo odluku koja je referendumsko pitanje proglasila neustavnim. Time je Ustavni sud više delovao kao amaterska grupa socijalnih psihologa, a ne kao najviša sudska instanca zadužena da čuva ustavnu normu.
U Vukovaru se priprema novi juriš na preostale dvojezične ploče na nekoliko državnih ustanova i najavljuje "ukrajinski scenario" ako ih vlast sama ne ukloni. A šta može učiniti vlast koja je sa zavidnim pregnućem organizovala raskošan državni dernek povodom oslobađajućih presuda generalima u Hagu, predvodeći nacionalno slavlje zbog "potvrde da Hrvatska nije odgovorna za etničko čišćenje".
Da njihovi apetiti nisu samo neosnovane tlapnje marginalnih ekstremista, potvrđuje razvoj političkih prilika u Hrvatskoj, koji desnici predvođenom HDZ-om daje sasvim izgledne šanse za pobedu na sledećim parlamentarnim izborima. Novi šef HDZ-a i sve izgledniji pobednik sledećih parlamentarnih izbora Tomislav Karamarko stavio se na čelo respektabilnog fašisoidnog pokreta i na tom frontu očekuje izbornu pobedu.
On Hrvatskoj ne nudi spas od bankrota već grmi o ugroženom hrvatstvu i osvetničkom antikomunizmu, a antisrpska retorika jača je nego u Tuđmanovo doba. To nesumnjivo dokazuje da ustašonostalgija iz devedesetih nije bila sentimentalne prirode, već je predstavljala efikasan državni projekat, za koji se naivno verovalo da je bio za jednokratnu upotrebu.
Penzije pravovernimaHrvatski je sabor 1993. godine zakonskim izmenama pripadnicima Pavelićevih vojnih snaga, ustaša, domobrana, nazvanih u tom zakonu "domovinska vojska", priznao pravo na penziju, a svaka godina provedena u oružanim formacijama NDH računa se kao dve godine radnog staža. Istovremeno, sve hrvatske vlasti odbijaju da isplate penzije za oko 30.000 penzionera sa prostora bivše Krajine, pod optužbom da su u ratu 1991-1995. bili "na neprijateljskoj strani". |