Rat Izraela i Palestine (4): Živimo u najvećem zatvoru na svetu
Sirene za znak opasnosti oglasile su se širom Izraela u strahu od raketa Hamasa koje su ispaljene na tu zemlju. To je navelo vladu Izraela da pokrene svoju ratnu mašineriju. Nažalost, većina žrtava su civili, kaže za "Vesti" Muhamed Nabhan, ambasador Palestine u Srbiji.
Ovaj sukob, kao i većinu prošlih, Palestinci dočekuju podeljeni, sa sekularnim pokretom Fatah koji je na Zapadnoj obali, te islamistički Hamas u Pojasu Gaze, a upravo tu frakciju Izrael vidi kao glavnu prepreku miru.
- Hamas je jedna od struja u palestinskom društvu. Znate, postoje i u izraelskom parlamentu stranke koje nisu za bilo kakav dogovor sa nama. Ipak, mir nema alternativu i Fatah je formirao tehničku vladu sa Hamasom u nadi da će se ove godine održati demokratski izbori u palestinskoj samoupravi. Međutim, isprečio se rat - objašnjava palestinski ambasador.
Rat Izraela i Palestine:1. Tamni vilajet Bliskog istoka |
U međuvremenu, Gaza je u ruševinama. Na tom delu zemlje više od 70 odsto ljudi živi od humanitarne pomoći, nezaposlenost je veća od 40 odsto, a među mladima veća od 50 odsto. Postoje samo dva granična prelaza preko kojih ljudi mogu da uđu i izađu iz Gaze. Prvi je Erez koji kontroliše Izrael, a drugi Rafa prema Egiptu. Iako je Gaza na moru, u nju se ne može doći brodom, niti postoji aerodrom.
- Izrael ne može da reši svoje probleme bombama. To ne može ni Hamas, i ja nemam nikakvo razumevanje za ispaljivanje raketa, da budem jasan. Glavni problem je izraelska okupacija palestinske zemlje i bez stvaranja nezavisne Palestine, neće biti mira na Bliskom istoku i u Izraelu - ističe ambasador Muhamed Nabhan.
Kad je reč o osnovnom pravu Jevreja da u miru žive na svojoj zemlji, ambasador Nabhan ima određene primedbe:
- Izrael to svoje pravo da zauzme tuđu teritoriju zasniva na Bibliji i starim zavetima, po pravilu ignorišući da na osnovu svetih knjiga svi mi imamo pravo na život. Kreiranje granica država na osnovu psalama ravno je stvaranju haosa. Palestina je kolevka svih monoteističkih religija, te tako svi polažu pravo na tu zemlju. Ali, ne možemo da stvorimo tri religiozne države i da svet podelimo na osnovu veroispovesti, kao što je suludo polagati pravo na neku zemlju na osnovu Avramovog obećanja.
Ipak, Muhamed Nabhan je optimista da je se do dogovora doći i to na temelju rezolucije UN 242 kojom je definisano da 22 odsto nekadašnje Palestine pripadne novoj palestinskoj državi.
- Mi smo spremni da priznamo Izrael u granicama iz 1967. godine. O tome smo puno puta pregovarali i nekad bili bliže, nekada dalje dogovoru. Ali, mi ne možemo da prihvatimo okupaciju. Toga nema nigde više u svetu. Tu je i taj zid koji je Izrael podigao, a koji je viši i duži od Berlinskog zida. Oni ga nazivaju "sigurnosnom ogradom" koja je zapravo barijera sa kamerama, bodljikavom žicom. Znate, taj zid je podignut na našoj teritoriji i jede 15 odsto Zapadne obale, što verovatno Izrael vidi kao konačnu granicu.
Državno pitanjeKad je reč o argumentu Izraela da se vojna akcija pokreće protiv Hamasa, a ne palestinskog naroda, te da vlada Izraela ne spori konstruktivan dijalog sa umerenim Fatahom, ambasador Nabhan kaže da cilj Izraela nije eliminacija Hamasa, već potiranje Palestine kao države. |
Uprkos svemu, Nabhan veruje da će budućnost biti bolja od sadašnjosti i svakako mučne prošlosti. Ipak, do toga se neće doći do oružje ne utihne.
