Ko nam kroji Zakon o radu (1): Koliko košta srpsko roblje

Enigma zvana zakon o radu već mesecima ne prestaje da muči Srbiju. Država iza zatvorenih vrata vodi duge pregovore sa predstavnicima radnika i privatnog biznisa, a u javnosti se svakodnevno provlače suprotstavljene priče o novim uslovima za zapošljavanje i rad.

Sindikati tvrde da je zakon katastrofalan po radnike

 

Kontradiktorni u tumačenju nove regulative su i sami pregovarači, a spekuliše se da postoji čak pet do šest nacrta novog zakona, pa čitav taj galimatijas unosi veliku neizvesnost u stanovništvo. Kako vreme odmiče, građani sve manje imaju pojma šta ih čeka jer država tvrdi da je cilj izmena olakšano zapošljavanje, sindikati da je tekst katastrofalan po radnike, a poslodavci ne kriju nezadovoljstvo što se kroz regulativu opet provlači socijalističko nasleđe.

Da nešto ozbiljno škripi, pokazuje i ponovno pomeranje termina za usvajanje zakona na sredinu ovog meseca, ali i izostanak javne rasprave o koju ministarka državne uprave Kori Udovički smatra nepotrebnom pošto je, kaže ona, zakon izglasan na martovskim izborima.

Tim stavom, nametnula je pitanje zašto isti Predlog zakona s potpisom bivšeg ministra privrede Saše Radulovića, koji je krajem zime stopirao Aleksandar Vučić, tada bio loš, a posle izbora dobar. I potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić se složio sa Kori Udovički i rekao da sad može da se spali na Terazijama, zakon će biti usvojen. Ova petomesečna zavrzlama je, prema oceni Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, za nevericu pošto je novi predlog identičan Radulovićevom.

Sindikat Sloga i Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost tvrde i da je tekst zakona pisan po nalogu Američke privredne komore. Lider Nezavisnosti Branislav Čanak, koji učestvuje u pregovorima o zakonu, ukazuje da izjava premijera Vučića kako su ta komora i Savet stranih investitora pohvalili napore Vlade za zakon pokazuje paralelno pregovaranje vlasti na dva koloseka. Ističe i da se od rimskog prava nigde osim u Srbiji nije desilo da predlagač zakona ćuti o onome što je predložio i ne da projekciju tog zakona.

- Radilo se po sistemu - zakon se menja eto tako, a kada su sindikati insistirali na razlogu, objašnjeno da se usvaja novi jer se sadašnji ne primenjuje - kaže Čanak za "Vesti" i pita ko garantuje da će se i naredni zakon primenjivati. Ističe i da vlast samo petlja oko zakona. - Mi jednog dana na sastanku sa predstavnicima vlasti izdejstvujemo određeno pravo radnika, a oni dođu sutra na razgovore i u zakonskoj verziji toga nema. To je kafansko-barapsko ponašanje. Čanak sve što se događa poslednjih dana karakteriše kao "demokratsko divljanje", uključujući izjavu Udovički koju tumači kao "glasali ste, pa evo vam" i pita ministarku, školovanu od najmlađih dana na Zapadu, da li se tome naučila u razvijenom svetu.

U tumačenju evropske ocene zakona neodređena je i glavni pregovarač Srbije sa EU Tanja Miščević, koja kaže da je mišljenje Brisela o zakonu pozitivno, ali su dali komentare, pa im je Srbija poslala još jedan nacrt.

S druge strane, čelnik Sloge Željko Veselinović odgovara da je zato nepoznanica za građane Srbije i sindikalce. Objašnjava da je on u kontaktu sa svetskim sindikalcima i ima saznanja da je srpski predlog "angloamerički" i najlošija verzija u regionu. Takav model, kaže, ni EU nije prihvatila, već ima regulativu sa više socijalnog momenta.

- Prema našem nacrtu, šef može da otpusti radnika bez objašnjenja. To je moguće u SAD gde je tržišna konkurencija i svako sutra nađe dva nova posla, ali ne kod nas gde je sve nesređeno, a porodica zavisi od jednog zaposlenog - kaže Veselinović za "Vesti" i upozorava da će se donošenje ove regulative prelamati preko leđa radnika.
 

Nezadovoljni su i privatnici. Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković tvrdi da sindikati pritiskaju premijera Vučića da prihvati neka prava radnika zaostala iz socijalističkog samoupravljanja.

- Poslodavci smatraju da plata radniku treba da bude redovna i dovoljna za život, a sindikati hoće da poslodavcu ostanu obaveze plaćanja toplog obroka i prevoza. Plaćena je pauza, pa naši ljudi rade 161 sat mesečno, a u EU 174, pa se pitam kog bi poslodavca trebalo da bude briga da li će neko doći autom, a neko biciklom - kaže on ističući da su popuštanja vlasti dovela do gubitka 500.000 radnih mesta u privatnom sektoru.

Čanak uzvraća Atanackoviću porukom da Srbija može šta hoće, ali kad njena privreda bude kao nemačka.

- U Srbiji je mnogo ljudi na minimalcu i nemaju za hleb. Suludo je sve troškove prebaciti na radnika, pa od čega onda on da živi? - pita Čanak.

Na užasnu sliku srpske stvarnosti, odnosno zarade najniže u regionu i Evropi ukazuje predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.

- Nisam populista, za EU sam i tržišnu ekonomiju, ali ne i za zakon gde se sve prelama preko grbače radnika. A zašto po zakonu poslodavci ne snose nikakve posledice ako ne daju plate, osim što plaćaju neku simboličnu kaznu - apeluje na vlast Ranka Savić u izjavi za "Vesti". Ona ističe da 300.000 ljudi u Srbiji radi ispod minimalne cene rada, koja je ispod 200 evra, što predstavlja kršenje zakona.
- Vlastima pravo na bahatost daje izborna većina, ali je pitanje koliko bi ko dobio glasova da su birači znali šta ih s novim zakonom o radu čeka. Ako ne možemo drugačije da se izborimo za svoja prava, onda će sindikati u zajedničku akciju.