EU: Razgraničenje novi uslov Srbiji?

"Nije bilo napretka u demarkaciji granica sa bivšim jugoslovenskim republikama", zamera se Srbiji u nedavno objavljenom izveštaju Evropske komisije.

Nerešeni međugranični odnosi sa Hrvatskom, BiH i Albanijom, kao i komplikovanje situacije sa Makedonijom i Crnom Gorom zbog Kosova, poslužile su kao povod u EU da se plasiraju nove pretnje uključivanju Srbije u evropsku porodicu zemalja.
 

Četiri sporne tačke s BiH Granica sa BiH je određena u 95 odsto, s tim što postoje četiri problematične tačke: kod HE Zvornik, kod HE Bajina Basta, na pruzi Beograd-Bar i na prostoru opština Priboj i Rudo. Srbija predlaže razmenu teritorija kako bi se izbegle besmislene situacije, pa ljudi s obe strane granice putuju po 150 umesto samo nekoliko kilometara. Posao stoji jer, po izjavama iz BiH, pregovarači iz Sarajeva nemaju mandat za tako nešto.

U nedavno objavljenom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji zamera se da "nije bilo napretka u demarkaciji granica sa bivšim jugoslovenskim republikama, posebno sa Hrvatskom na Dunavu i sa BiH oko nekoliko spornih graničnih prelaza. Demarkacija granice sa Crnom Gorom još je u toku, a međugranični sporazum između Srbije i BiH nije potpisan." Konstatovano je i da sa Hrvatskom nije bilo nikakvih pomaka, a komisije se, prema saznanjima "Vesti" nisu sastajale još od 2003.

Svi granični sporovi plod su ignorisanja odluke Badinterove (francuski profesor) Arbitražne komisije koja je još 1991. donela odluku da granice nekadašnjih jugoslovenskih republika postaju granice nezavisnih država.

Još u to vreme profesor Radosav Stojanović, ekspert za međunarodno pravo, procenio je da to nije dobro rešenje jer "republičke granice unutar jedne države ne moraju da budu po svim pravilima međunarodnog prava zacrtane". Uprkos tome, preovlađuje mišljenje, koje je u nekoliko navrata potvrdio i Međunarodni sud pravde, prema kome su republičke granice važeće kao međunarodne. I taj princip je odmah - prekršen, u slučaju nezavisnosti Kosova.

Istovremeno to je, prema mišljenju stručnjaka, ključni princip prema kome se granica sa Albanijom može smatrati regulisanom i svaki zahvat u njihovu promenu značio bi kršenje međunarodnog prava.

Razgraničenje sa Hrvatskom opterećuju Šarengradska i Vukovarska ada i Dunav koji krivuda suprotno aspiracijama novih crtača granica.

Kad je reč o granici prema Makedoniji, vlada u Skoplju, dogovorom sa kosovskim vlastima, prekršila je međudržavni sporazum sa Srbijom potpisan 2001. i direktno ugrozila teritorijalni integritet naše zemlje.

(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 02.11.)