Usvojena Deklaracija o Srebrenici
Skupština Srbije kasno večeras usvojila je Deklaraciju, kojom je najoštrije osuđen zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom Srebrenice, u julu 1995. godine. Od ukupno 149 poslanika koji su bili u sali, za deklaraciju je glasalo 127, protiv je bio 21, a jedan poslanik nije glasao. Kako prenose beogradski mediji, poslanici Srpske radikalne stranke napustili su salu pre glasanja.
Dokument o osudi zločina u Srebrenici podržali su poslanici liste "Za evropsku Srbiju", G17 plus, SPS, JS, PUPS i poslaničkog kluba manjina, protiv su bili DSS, NS, dok poslanici SNS, SRS i LDP nisu ni glasali.
U Deklaraciji se navodi da Skupstina Srbije, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, najoštrije osuđuje zločin počinjen u Srebrenici i da očekuje da druge države bivše Jugoslavije na isti način osude zločine počinjene nad Srbima.
Navodi se da srpski parlament najoštrije osuđuje i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljm nad pripadnicima drugih naroda i religija.
U Deklaraciji se izražava "saučešće i izvinjenje" porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ta tragedija.
|
Sednica je bila prekinuta zbog zahteva opozicije za dodatnim konsultacijama u vezi tog dokumenta. Juče je po hitnom postupku stavljen na razmatranje predlog Deklaracije којu је predložilo 114 poslanika vladajuće koalicije. Zasedanjem su dominirale rasprave "po poslovniku" i replike, koje s vremena na vreme prekine iznošenje argumenata čija je tema Deklaracija. |
Skupština Srbije pruža podršku radu državnih organa zaduženih za procesuiranje ratnih zločina i za uspešno okončanje saradnje sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, u čemu naročitu važnost ima otkrivanje i hapšenje Ratka Mladića, radi suđenja pred Haškim tribunalom.
Sve nekada sukobljene strane u Bosni i Hercegovini, kao i druge države bivše Jugoslavije pozvane su da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život, zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne bi bili ponovljeni.
"Skupština očekuje da će i najviši organi drugih država sa teritorije bivše Jugoslavije na ovaj način osuditi zločine izvršene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da će izraziti sopstveno saučešće i izvinjenje porodicama srpskih žrtava", istaknuto je u Deklaraciji.
U preambuli Deklaracije navedena su međunarodna akta na koje se Skupština Srbije pozvala, među kojima su Ustav Srbije u kome stoji da su ljudski životi i dostojanstvo neprikosnovani i Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima. U parlamentu je najavljeno da će uskoro biti usvojena deklaracija kojom će se osuditi zločini nad Srbima na prostoru bivše Jugoslavije.
|
Poslanici LDP-a, nezadovoljni tekstom Deklaracije, naveli su da je Srbija odgovorna za genocid počinjen u Srebrenici, jer nije u potpunosti ispoštovala međunarodnu konvenciju o sprečavanju takvog zločina, iako je niko za to nije optužio. |
Demokratska stranka Srbije (DSS) su ukazali da taj dokument deli žrtve i da je štetan za Srbiju i Republiku Srpsku, jer svađa narode i ne osuđuje zločine nad Srbima. Raspravu su obeležile polemike između naprednjaka Tomislava Nikolića i poslanika iz redova ZES-a, kao i nekoliko Esada Džudževića sa liste Bošnjačke liste "Za evropski Sandžak" sa jedne i Aleksandra Martinovića iz SRS sa druge strane.
Šefica poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija je, na početku sednice objasnivši predlog deklaracije u ime 114 poslanika vladajuće većine koji su ga i podneli, kazala da će usvajanjem tog akta biti otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vraćen međunarodni kredibilitet i ugled.
