Krah zdravstva u Srbiji (4): Lekari bez zdravstvene knjižice
Dom zdravlja u Ćupriji boluje od istih bolesti kao i ostali u Srbiji. Najveći problem predstavljaju takozvani neugovoreni radnici, koji su zaposleni bez saglasnosti Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Drugi problem nastao je kad je prošle godine jagodinska Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje umanjila sredstva za plate ugovorenih radnika zbog čega nije bilo para za doprinose za zdravstveno osiguranje, pa niko od zaposlenih u Domu zdravlja nema zdravstvenu knjižicu! Oni koji leče druge zbog toga su u situaciji da sami nemaju prava na to. Treći problem je što mali broj lekara mora da pregleda mnogo pacijenata, pa imaju po tri minuta za svakog bolesnika!
Zubari nevidljiviPoseban problem u celoj Srbiji jeste taj što su zaposleni u stomatologiji postali nevidljivi za Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Ostavljeni su domovima zdravlja, a oni nisu u stanju da sami zarade jer rade u uslovima koji nisu konkurentni uslovima u privatnim ordinacijama.
|
U svakom slučaju, najveći problem izazivaju neugovoreni radnici, kojih ima 146 od ukupno 318 zaposlenih. Najviše njih, čak 95, zaposleno je 2008. godine. Iako su mnogi odlazili, njihov broj se nije smanjivao jer su u međuvremenu zapošljavani novi. Neki od njih platu nisu primili godinu i po dana.
- Sadašnje rukovodstvo Doma zdravlja ne želi da krši zakon i nenamenski troši sredstva fonda, odnosno isplaćuje plate neugovorenim radnicima, kao što je to činjeno ranije. S druge strane, naša ustanova po Zakonu o radu ima obavezu da im isplaćuje zarade, tako da je dug prema njima ogroman. On je samo u poslednjih nekoliko meseci narastao za 50 miliona dinara. Tačan iznos duga prema zaposlenima, dobavljačima i drugima niko ne zna. Pretpostavljamo da je on od 200 do 300 miliona dinara - navodi za "Vesti" specijalista opšte medicine Zaim Sijarić, predsednik sindikata Nezavisnost Doma zdravlja u Ćupriji.
Dodatni problem nastao je što je jagodinska Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje umanjila sredstva za plate ugovorenih radnika za oko 15 miliona dinara. Umanjenje od 25 do 30 posto važilo je od aprila do decembra prošle godine. Zbog nedostatka para Dom zdravlja nije bio u mogućnosti da uplati doprinose za zdravstveno osiguranje zaposlenih za dva meseca, koliko kasne i plate, koje se od januara isplaćuju u punom iznosu.
Tužba za mobingDoktor Zaim Sijarić je pre tri godine podneo tužbu za mobing protiv Doma zdravlja, odnosno Zorana Milivojevića, bivšeg vršioca dužnosti direktora, i njegovih bliskih saradnika jer je trpeo zlostavljanje poslednjih pet-šest godina. On kaže da nije jedini lekar koji je zbog svojih stavova prema nestručnom rukovodstvu trpeo zlostavljanje i razne pritiske, ali se samo on odlučio za tužbu.
|
- Mislim da to umanjenje nije bilo u skladu sa zakonom, a rezultiralo je time da niko od nas nema overenu zdravstvenu knjižicu. Dakle, došlo je do paradoksa da mi koji brinemo o zdravlju drugih ljudi ne možemo da se lečimo. Iako se ugovorenim radnicima ove godine redovno uplaćuju doprinosi, fond ne dozvoljava da nam se overe knjižice dok se ne izvrši uplata doprinosa za neugovorene radnike. Svakog dana zovemo Ministarsto zdravlja i fond, dobijamo samo obećanja, a obe institucije imaju ležeran odnos prema tom problemu, iako se radi o zdravlju ljudi. Pitam se zbog čega država ne dozvoli da se i nama overe knjižice kao što je to činjeno radnicima privatnih firmi kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinose. To je trebalo učiniti radnicima državne institucije, pogotovu zdravstvenoj ustanovi - dodaje dr Sijarić.
On još kaže da od 15. jula prošle godine, kad je došlo novo rukovodstvo na čelu sa doktorkom Mirjanom Miletić, specijalistom opšte medicine, čelne ljude Doma zdravlja prvi put čine zdravstveni radnici, koji su prvi put postavljeni u skladu sa zakonom. Zbog toga što rukovodstvo pokušava da pokrije deo dugova prema radnicima i dobavljačima, ali i da snabdevanje ove zdravstvene ustanove učine kako tako redovnim, događaju se povremene nestašice medicinskog materijala.
Krah zdravstva u Srbiji |
- Pošto imamo samo petnaestak lekara, dešava se da se stvore gužve. Neki dnevno pregledaju tridesetak, a neki i šezdesetak pacijenata, što zavisi od broja opredeljenih pacijenata. Može se reći da često radimo u nemogućim uslovima. Pokušavamo da budemo odgovorni i savesni, ali lako je proceniti koliko to možete ako za pacijenta imate tri minuta. Kao predsednik granskog sindikata pokušao sam da rešim taj problem, ali mi je rečeno da naša država ne može da plati više lekara. Neko će na kraju morati da se pozabavi organizacijom našeg zdravstvenog sistema, koja je, po mom mišljenju, veoma loša. Doduše, pošto se pregledi za prepisivanje redovne terapije zakazuju, a jedan lekar prima samo neodložna stanja, krajem prošle godine dobili smo licencu za naredne tri godine - zaključuje dr Sijarić.
