Ratel: Žale se i Srbi i Albanci na Kosovu

Optužnice koje podižemo nisu politički motivisane. Istrage su duge i kompleksne, i mi se ne obaziremo na politička dešavanja, kaže za "Vesti" Džonatan Ratel, šef kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova (KSTK). Ujedno, on najavljuje prelazak nadležnosti njegove kancelarije pod okrilje lokalnih kosovskih organa, objašnjavajući da je to neizbežan proces.

Džonatan Ratel, šef kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova

 

Izjavili ste da je u toku istraga u 374 slučaja organizovanog kriminala i korupcije i najavili hapšenja i nekih "velikih riba". Je li to politički pritisak ili je vreme da se neki biznismeni i političari suoče sa ozbiljnim optužbama?
- Mislim da Specijalno tužilaštvo Kosova (KSTK) prolazi kroz proces sazrevanja. I u prošlosti istrage su bile kompleksne, ali sada napredujemo prema kompleksnijim slučajevima u oblasti organizovanog kriminala, korupcije, finansijskog kriminala i drugih oblasti, aktivni smo u veoma složenim istragama. Nadamo se da će istrage uroditi plodom. Ali, ti procesi su teški i veoma dugi.

- Nije bitno da li istrage obuhvataju osobe visokog profila. Gde god istraga odvede, tamo ćemo ići. KSTK prolazi kroz tranziciju koja podrazumeva više uključivanja predstavnika lokalne vlasti. Želimo da mnogo od onoga što smo razvili, od resursa, talenta do sposobnosti KSTK, da predamo lokalnim vlastima. To nam je trenutno primarni cilj, jer mandat ove misije, koliko god ona bila duga, ne može da traje zauvek. Ne mogu da ostanem zauvek na Kosovu. KSTK ne pripada nikome osim lokalnoj upravi čije institucije zaslužuju pažnju, finansiranje i resurse.

Nagovestili ste da bi na optužnicama mogli biti biznismeni i političari, da li će lokalni sudovi moći da izdrže pritisak i procesuiraju te slučajeve?
- To nije lako. Često se kaže da je međunarodna pomoć kao cigareta, možete da postanete zavisni. I to nije dobro. Ne možemo ostati zauvek. Jedna od ranijih kritika na račun međunarodne pomoći koja je bila na izvršnim funkcijama u prethodnim misijama, je da predaja resursa i kapaciteta lokalnim vlastima nije dobro promišljena. Mi želimo da budemo sigurni da se ono što smo stvorili ovde u KSTK na pravi način biti predato lokalnim vlastima.

Srbi smatraju da posao koji obavljate njima nije doneo pravdu, da Euleks procesuira samo krivična dela gde su počinioci Srbi, a ne one u kojima su žrtve?
- Mislim da to nije fer komentar. Mi ne baziramo nijedan slučaj na etničkim osnovama. To nije moguće. Čuli smo apsolutno iste žalbe od lokalnih kosovskih Albanaca. Za nas je veoma teško da posegnemo preko granice ili do drugih zemalja, da nađemo begunce, jer imamo ograničene kapacitete.

Malo ljudi veruje da hapšenje Olivera Ivanovića nema političku pozadinu jer se desilo usled izbornog procesa?
- Ne mogu da komentarišem istragu koja je u toku. Ne postoji politički sadržaj u bilo kojoj istrazi koju sprovodi KSTK.

Ali kako ste odlučili da ga uhapsite baš pred izbore?
- Tužilaštvo se bavi vladavinom prava. Mi nismo zainteresovani za politiku. Nama je irelevantno kada se dešavaju neki politički događaji.

Vlast u Beogradu je bila ljuta kada je rečeno da Ivanović može da ostane u zatvoru do 2015.
- To nije bila izjava tužilaštva ili KSTK-a. Zakon kaže da je za istrage propisan maksimalan rok od dve godine. Neko je izvukao zaključak da to znači nešto drugo, što nije tačno.

Kada će biti podignuta optužnica protiv Ivanovića?
- To je veoma kompleksna istraga i mogu vas uveriti da su sva raspoloživa sredstva angažovana u tom slučaju.

Radili ste u Haškom tribunalu. Da li mislite da je sudbina svedoka u slučaju protiv Haradinaja bila slučajna?
- Ne mogu to da komentarišem.

Ima li to neke veze sa tim zašto međunarodna zajednica ne želi da Tribunal za ratne zločine bude na Kosovu?
- Kako bih ja znao šta misli međunarodna zajednica.

Iz ratnog u organizovani kriminal

Radili ste i u BiH, može li se porediti situacija u Bosni i na Kosovu na način da mali broj političara odjednom postane veoma bogat, zar nije očigledno da je reč o korupciji?
- Ljudi izražavaju tu zabrinutost u Sarajevu, u Prištini i u Beogradu. Na žalost, nakon što neka regija, ili neka država prođe kroz produženo stanje konflikta kao što je to bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji, nakon prestanka neprijateljstva, stvara se međuprostor raspadnutog pravnog sistema (sudstvo, tužilaštvo, istrage) koji zahteva da se ljudi ponašaju u skladu sa zakonom. Ali, neki to ne čine. To je tipično za sve postkonfliktne regije. Uvek se dešava slom vladavine prava, i veoma je teško vratiti ga nazad. Međunarodna zajednica to prepoznaje, i to je verovatno jedna od najtežih stvari za koje pokušava da se nađe pravni lek.

Na kakve sve teškoće nailazite?
- Veoma je teško ući u postkonflikte regije i uvesti osećaj za pravdu i vladavinu prava ili međunarodne standarde suđenja i krivičnog gonjenja, jer su zakon i sprovođenje pravde povezani sa državom ili regijom. Različite zemlje imaju različite pravosudne sisteme, i svaka od njih ima različit pogled na to kako mi to treba da radimo. Na kraju, često mora da se napravi neki kompromis. I to je veoma težak proces.

Ali građani vide bogate političare, koji pre rata nisu imali ništa. Kako njima to objasniti?
- Složiću se da postoji šablon u postkonfliktnim regijama da osobe koje su bile uključene u konflikt i navodni ratni zločinci, nakon prekida neprijateljstva, ako postoji nedostatak vladavine prave, se okreću iz ratnog u organizovani kriminal.
I to se desilo na mnogo mesta. Korupcija i organizovani kriminal mogu da cvetaju tamo tamo gde nema vladavine prave. I kada jednom procveta, postaje korupcija na visokom nivou, a tada ju je veoma teško istrebiti. To je kao rak.