15 godina bombardovanja: Kosovo daleko, rak hara Srbijom
Danas se navršava 15 godina od NATO agresije na Srbiju i nekadašnju SR Jugoslaviju, kada je tokom 79 dana bombardovanja ubijeno najmanje 2.500 ljudi, ranjeno i povređeno više od 12.500, a korišćena je i municija sa osiromašenim uranijumom, koja već godinama ostavlja posledice na zdravlje građana.
Decenija i po od početka NATO biće obeležena polaganjem cveća i venaca i odavanjem pošte žrtvama, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić u Varvarinu će položiti venac na spomen-obeležje stradalim u bombardovanju.
Godišnjica bombarodvanja biće obeležena i na glavnom trgu u Gračanici, u organizaciji Kulturno-prosvetne zajednice Kosova i Metohije. Parastos u centru Gračanice služiće episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije sa sveštenstvom.
Kosovo "u mraku"Što se tiče obolenja od raka na Kosovu i Metohiji, Čikarić kaže da je Kosmet potpuna nepoznanica, jer tamo "neće da talasaju" i da se zameraju NATO-u, a osim toga registar za rak gotovo i da ne postoji. U Institutu u Vinči kod Beograda, u neadekvatnim uslovima čuva se radioaktivni materijal prikupljen posle bombardovanja. |
Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čikarić kaže da su stručnjaci utvrdili da je na Srbiju tokom NATO bombardovanja palo 15 tona radioaktivnog materijala, zbog čega se ove godine može očekivati "eksplozija" obolenja od raka.
Tokom bombardovanja poginulo je ili nestalo ukupno 1.008 pripadnika vojske i policije - od čega 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije, teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.
Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara, dok ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni, ali je najpoznatiji slučaj obaranje nevidljivog aviona F-117, kod Buđanovaca.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga, oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.
Bombardovanje bez presedana
Odluka o agresiji na SR Jugoslaviju donesena je, prvi put u novijoj istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.
Vazdušni napadi 19 zemalja članica NATO-a počeli su 24. marta 1999. godine u 19.45 časova krstarećim raketama i avijacijom na više područja Srbije i Crne Gore, a poslednji napad dogodio se 10. juna, u 13.15 časova, nedaleko od Kosovske Kamenice, iako je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu potpisan 9. juna 1999. godine.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, upotrebio je zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Što se tiče obolenja od raka na Kosovu i Metohiji, Čikarić kaže da je Kosmet potpuna nepoznanica, jer tamo "neće da talasaju" i da se zameraju NATO-u, a osim toga registar za rak gotovo i da ne postoji. U Institutu u Vinči kod Beograda, u neadekvatnim uslovima čuva se radioaktivni materijal prikupljen posle bombardovanja.
