Subota 19. 10. 2019.
Washington
50
  • Chicago
    80
  • New York
    50
  • Belmont
    50
  • Atlanta
    130
  • Boston
    170
  • Firt
    50
  • Denver
    80
  • Detroit
    30
  • Dover
    60
  • Hartford
    70
  • Orlean
    20
  • Helena
    130
  • Ren
    50
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    170
  • Portland
    240
  • Salem
    90
  • Santa Fe
    80
  • Tampa
    230
  • Topeka
    150
0
Nedelja 21.03.2010.
12:01
A

Srpski dvorci: Palate kao mesne zajednice

Uspešni i bogati uvek su voleli da grade domove koji izdaleka otkrivaju njihovu moć. Dvorci su deo kulturnog identiteta jednog naroda, ali su i zdanja na kojima evropske zemlje razvijaju turizam. U Srbiji je situacija malo drugačija. Dvorci su predmet interesovanja uglavnom istoričara arhitekture i institucija koje se bave zaštitom kulturnih dobara, ali ni do danas ih nisu popisali do kraja.

Kraljevski kompleks u Beogradu
 

Mnogi vredni dvorci još čekaju rešenja o zaštiti i sticanje statusa kulturnog dobra. Ni zbivanja u 20. veku im nisu bila naklonjena, naročito nacionalizacija posle Drugog svetskog rata. Većina ih je pretvorena u hotele ili zavičajne muzeje, a oni s malo manje sreće postali su kancelarije mesnih zajednica, zemljoradničke zadruge, a ponekad čak i magacini... Neki su toliko uništeni da se njihov enterijer više ne može vratiti u prvobitno stanje.
 

Srpski dvorci nisu nastali preko noći iako tako propadaju. Stručnjacu kažu da su dvorci počeli da se grade u 19. veku, kad je Srbija dobila samostalnost. Knez Miloš Obrenović je izgradio Konak u Topčideru i Konak kneginje Ljubice, koji nemaju obeležja palata za život vladara kakvih ima u Evropi. Već 1844. knez Aleksandar Karađorđević počinje da zida Stari dvor u kome se danas nalazi Skupština Beograda. Novi dvor, u kome danas stoluje predsednik Srbije, završen je 1912. Obrenovići su jednu od svojih najpoznatijih vila - dvoraca sagradili kod Smedereva, a već u vreme Krađorđevića, u 20. veku, rezidencije počinju da se zidaju izvan grada, pa tako Aleksandar Karađorđević na Dedinju od 1925. do 1930. gradi Kraljevski dvor, a od 1934. do 1936. godine Beli dvor.
 

Većina srpskih dvoraca izgrađena je u Vojvodini koja je nekad bila deo Habzburške monarhije s vekovnom tradicijom gradnje dvorova i palata. Dvorac Fantast spada među najlepše građevine i smešten je nedaleko od Bečeja. Sredinom prošlog veka je renoviran u luksuzni hotel, a hotelske sobe su smeštene u glavnu kulu. Dvorac Ilion je bio palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini 18. veka. Danas je zgrada pretvorena u gradski muzej Sremskih Karlovaca. Dvorac Kaštel nalazi se na poljoprivrednom dobru Panonija, u blizini mesta Bajša. Izgrađen je 1846. godiine i pripadao je porodici Fernbah. Danas zgrada služi kao muzej sa sačuvanim autentičnim stvarima iz dvorca. Dvorac Nojhauzen nalazi se sa leve strane puta na izlasku iz mesta Srpska Crnja prema državnoj granici. Izgrađen 1943. godine za potrebe visokih oficira nemačke vojske, a po nekim tvrđenjima čak lično za Hermana Geringa.
 

Gosti šverceri

Privatni ugostitelj Dragan Tica je pre sedam godina iznajmio dvorac Nojhauzen od države i napravio tzv. nacionalnu kuću sa prenoćištem.
- Poseta mi je skoro nikakva! Zimu sam proveo sa gostima u restoranu koji ima 4-5 stolova, stranci slabo dolaze, uglavnom su mi gosti poslovni ljudi, ali i šverceri i radnici koji idu na pečalbu u Rumuniju. Pokušavam da sklopim ugovor sa nekim fudbalskim klubovima za omladince da ovde organizuju pripreme. Inače, dosad mi se posao uopšte nije isplatio. Mnogo sam uložio, a malo dobio. Imao sam obavezu da dvorac dovedem spolja u red, ali vodovodne instalacije i grejanje, što je rađeno još 1972, danas je u očajnom stanju. Država dvorce iznajmljuje na 10 godina. Da je to na 20 godina, ja bih napravio bazen, teniske terene, ali ovako mi se ne isplati.

Marko Popović, predsednik komisije za spomenike od izuzetnog značaja pri Ministarstvu kulture Republike Srbije, kaže da srpskim dvorcima uglavnom preti propast.
 

- Posle Drugog svetskog rata najveći broj vlastelinskih dvorova po Vojvodini, što sada deluje kao neslana šala, pripao je raznim zemljoradničkim zadrugama. Samo poneka zdanja su imala sreće da budu pretvorena u reprezentativne objekte nove komunističke vlasti, pa su preživela zub vremena i kasnije postali zavičajni muzeji. Ali, većina dvoraca je zapuštena i opljačkana, vredan nameštaj je prodat u bescenje, iako su gotovo svi pod zaštitom Ministarstva kulture. U južnoj Srbiji nažalost ima malo dvorova, u stvari, gotovo ih i nema. U Nišu je postojao dvor kralja Milana koji je srušen počekom 20. veka. Knežev konak u Kragujevcu koji je bio izuzetno lep stradao je u požaru. Drugih nekih velikih dvorova po Srbiji vladari nisu ni imali. A, što se održavanja dvoraca tiče, potrebno je mnogo para da se oni dovedu do starog sjaja i postanu interesantni za turiste.
 

U pripremi je Predlog nacionalnog projekta obnove najvrednijih dvoraca i letnjikovaca na području Vojvodine. Radomir Jovelić Višerov iz Centra za dvorce Kulturnog foruma iz Sremske Mitrovice kaže da u Vojvodini ima 67 dvoraca, od kojih su četiri kulturna dobra od izuzetnog značaja, 21 je kulturno dobro od velikog, tri su značajna kulturna dobra, a više od 20 su samo evidentirana kulturna dobra, dok neki još čekaju taj status.

Sablasna slika: Dvorac Fernbah
 

Dvorci i letnjikovci nekadašnjih veleposednika u Vojvodini su opljačkani i uništeni posle nacionalizacije kada je brigu o njima preuzela država i dala ih na "samoupravljanje". Takva sudbina zadesila je i dvorac porodice Fernbah u ataru sela Aleksa Šantić, koji danas nije ništa drugo do obična ruševina. Dvorac je građen 1906. i 1907, a okruživao ga je park zasađen u engleskom stilu. Danas propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin uništeni su ili razvučeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Neki dvorci su pretvoreni u magacine i poljoprivredne škole. Takvu sudbinu doživeli su dvorci u Bajši, na Horgošu, u Sokolcu kod Novog Bečeja - priča Jovelić Višerov.
 

Dok je u Srbiji sve prepušteno slučaju, Hrvatska nije gubila vreme i uspela je da se izbori da u protekle tri godine bude deo programa Evropske unije "Intereg", pa Trakošćan i drugi njeni dvorci sada sijaju lepše nego ikad.

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
  • 2019 © - vesti online