Srpski dvorci: Palate kao mesne zajednice
Uspešni i bogati uvek su voleli da grade domove koji izdaleka otkrivaju njihovu moć. Dvorci su deo kulturnog identiteta jednog naroda, ali su i zdanja na kojima evropske zemlje razvijaju turizam. U Srbiji je situacija malo drugačija. Dvorci su predmet interesovanja uglavnom istoričara arhitekture i institucija koje se bave zaštitom kulturnih dobara, ali ni do danas ih nisu popisali do kraja.
Mnogi vredni dvorci još čekaju rešenja o zaštiti i sticanje statusa kulturnog dobra. Ni zbivanja u 20. veku im nisu bila naklonjena, naročito nacionalizacija posle Drugog svetskog rata. Većina ih je pretvorena u hotele ili zavičajne muzeje, a oni s malo manje sreće postali su kancelarije mesnih zajednica, zemljoradničke zadruge, a ponekad čak i magacini... Neki su toliko uništeni da se njihov enterijer više ne može vratiti u prvobitno stanje.
Srpski dvorci nisu nastali preko noći iako tako propadaju. Stručnjacu kažu da su dvorci počeli da se grade u 19. veku, kad je Srbija dobila samostalnost. Knez Miloš Obrenović je izgradio Konak u Topčideru i Konak kneginje Ljubice, koji nemaju obeležja palata za život vladara kakvih ima u Evropi. Već 1844. knez Aleksandar Karađorđević počinje da zida Stari dvor u kome se danas nalazi Skupština Beograda. Novi dvor, u kome danas stoluje predsednik Srbije, završen je 1912. Obrenovići su jednu od svojih najpoznatijih vila - dvoraca sagradili kod Smedereva, a već u vreme Krađorđevića, u 20. veku, rezidencije počinju da se zidaju izvan grada, pa tako Aleksandar Karađorđević na Dedinju od 1925. do 1930. gradi Kraljevski dvor, a od 1934. do 1936. godine Beli dvor.
Većina srpskih dvoraca izgrađena je u Vojvodini koja je nekad bila deo Habzburške monarhije s vekovnom tradicijom gradnje dvorova i palata. Dvorac Fantast spada među najlepše građevine i smešten je nedaleko od Bečeja. Sredinom prošlog veka je renoviran u luksuzni hotel, a hotelske sobe su smeštene u glavnu kulu. Dvorac Ilion je bio palata barona Rajačića građena je u prvoj polovini 18. veka. Danas je zgrada pretvorena u gradski muzej Sremskih Karlovaca. Dvorac Kaštel nalazi se na poljoprivrednom dobru Panonija, u blizini mesta Bajša. Izgrađen je 1846. godiine i pripadao je porodici Fernbah. Danas zgrada služi kao muzej sa sačuvanim autentičnim stvarima iz dvorca. Dvorac Nojhauzen nalazi se sa leve strane puta na izlasku iz mesta Srpska Crnja prema državnoj granici. Izgrađen 1943. godine za potrebe visokih oficira nemačke vojske, a po nekim tvrđenjima čak lično za Hermana Geringa.
Gosti šverceriPrivatni ugostitelj Dragan Tica je pre sedam godina iznajmio dvorac Nojhauzen od države i napravio tzv. nacionalnu kuću sa prenoćištem. |
Marko Popović, predsednik komisije za spomenike od izuzetnog značaja pri Ministarstvu kulture Republike Srbije, kaže da srpskim dvorcima uglavnom preti propast.
- Posle Drugog svetskog rata najveći broj vlastelinskih dvorova po Vojvodini, što sada deluje kao neslana šala, pripao je raznim zemljoradničkim zadrugama. Samo poneka zdanja su imala sreće da budu pretvorena u reprezentativne objekte nove komunističke vlasti, pa su preživela zub vremena i kasnije postali zavičajni muzeji. Ali, većina dvoraca je zapuštena i opljačkana, vredan nameštaj je prodat u bescenje, iako su gotovo svi pod zaštitom Ministarstva kulture. U južnoj Srbiji nažalost ima malo dvorova, u stvari, gotovo ih i nema. U Nišu je postojao dvor kralja Milana koji je srušen počekom 20. veka. Knežev konak u Kragujevcu koji je bio izuzetno lep stradao je u požaru. Drugih nekih velikih dvorova po Srbiji vladari nisu ni imali. A, što se održavanja dvoraca tiče, potrebno je mnogo para da se oni dovedu do starog sjaja i postanu interesantni za turiste.
U pripremi je Predlog nacionalnog projekta obnove najvrednijih dvoraca i letnjikovaca na području Vojvodine. Radomir Jovelić Višerov iz Centra za dvorce Kulturnog foruma iz Sremske Mitrovice kaže da u Vojvodini ima 67 dvoraca, od kojih su četiri kulturna dobra od izuzetnog značaja, 21 je kulturno dobro od velikog, tri su značajna kulturna dobra, a više od 20 su samo evidentirana kulturna dobra, dok neki još čekaju taj status.
Dvorci i letnjikovci nekadašnjih veleposednika u Vojvodini su opljačkani i uništeni posle nacionalizacije kada je brigu o njima preuzela država i dala ih na "samoupravljanje". Takva sudbina zadesila je i dvorac porodice Fernbah u ataru sela Aleksa Šantić, koji danas nije ništa drugo do obična ruševina. Dvorac je građen 1906. i 1907, a okruživao ga je park zasađen u engleskom stilu. Danas propada čemu doprinosi razvlačenje besplatnog građevinskog materijala. Sa polovine dvorca je netragom nestao krov, a mermer, drvo, staklo, lusteri, kamin uništeni su ili razvučeni. Iste sudbine su bile i ikone koje su bile uzidane u zid hodnika koji vodi u kapelu. Neki dvorci su pretvoreni u magacine i poljoprivredne škole. Takvu sudbinu doživeli su dvorci u Bajši, na Horgošu, u Sokolcu kod Novog Bečeja - priča Jovelić Višerov.
Dok je u Srbiji sve prepušteno slučaju, Hrvatska nije gubila vreme i uspela je da se izbori da u protekle tri godine bude deo programa Evropske unije "Intereg", pa Trakošćan i drugi njeni dvorci sada sijaju lepše nego ikad.
