Balkanska "trgovina" (2): Bataci od kojih deci rastu brkovi
Šverc mesa, mesnih prerađevina, iznutrica, usoljenih svinjskih creva i ostalog nemoguće je zaustaviti s Kosova na jug Srbije jer je teren vrlo zgodan da se pređe neprimećeno. S druge strane, postoje organizovane švercerske grupe Srba i Albanaca u sadejstvu sa pojedincima iz policije i carine s obe strane granice. Krajnji rezultat je ulazak mesa i ostale robe iz zemalja Latinske Amerike bez deklaracije.
Više nikog na jugu Srbije ne čudi vest kad policija uhvati povremeno pojedine švercere. Recimo, prošle godine, policija je u selu Ribince, tri kilometra od Vranja, na magistralnom putu, zaplenila oko 160 kilograma zaleđene piletine iz Brazila, koja se nalazila spakovana u 10 paketa u automobilu jednog Albanca. Prema našim saznanjima, živinu je trebalo da proda jednom vlasniku prodavnice u Vranju, ali na saslušanju nije želeo da ga otkrije.
Pre toga, policija je u automobilu, na deonici autoputa u Grdeličkoj klisuri, pronašla i oduzela gotovo tonu smrznute piletine američkog porekla, s deklaracijom Kosova. Policija je tokom sedam dana, u tri vanredne kontrole na autoputu između Vranja i Niša, našla oko 1.300 kilograma smrznute piletine, takođe američkog porekla. Samo na području Vranja za 10 dana je zaplenjeno oko 1.000 kilograma piletine bez deklaracije, koja je švercerskim kanalima stigla s Kosova.
Gnjilanski lanacPrema našim saznanjima, Gnjilane je centar nelegalne trgovine. U ovaj kosovski grad meso bez deklaracije stiže preko crnogorskih luka. Odatle se preko porozne administrativne granice prenosi u Srbiju. A od toga svi u švercerskom lancu dobro zarađuju. Obično je to pet procenata od vrednosti robe, mada ima i onih koji rade za platu od 500 evra mesečno. U posao su uključeni svi - i Srbi i Albanci, kao i pojedinci iz policije i iz službe carine.
|
Možda cena ne govori ništa, ali u svakom marketu i mesari u Vranju, meso koje je uvezeno s Kosova ima više nego primamljivu cenu. Šverc mesa s Kosova postao je ozbiljan biznis od 2000. godine, kad je pokrajina stavljena pod protektorat međunarodne zajednice, a na administrativnim prelazima sa Srbijom postavljena carina. Roba, po pravilu, stiže u Bujanovac najčešće preko brda između Srbije i Kosova, gde su šverceri napravili improvizovane puteve. Meso se dovozi kombi vozilima do Bujanovca gde se skladišti, a zatim distribuira dalje. U ovom gradu maloprodajna cena pilećih bataka s Kosova je između 1,2 i 1,4 evra, što je mnogo manje od regularne cene ovog mesa u Srbiji, a na veliko paket od 18 kilograma mesa košta u proseku 16 evra.
Balkanska "trgovina": |
Krijumčarski lanac je izuzetno dobro razvijen, a koliko je taj posao unosan pokazuju i neka poslednja hapšenja jer je otkriveno da je sa švercerima sarađivalo i 20 policajaca i nekoliko carinika. Na Kosovu je meso i do tri puta jeftinije nego u Srbiji, pa na jednoj turi od nekoliko tona šverceri dele na desetine hiljada evra.
Na jugu Srbije, u Pčinjskom okrugu, u proseku se godišnje, prema našim saznanjima iz PU, zapleni oko 16.000 kilograma mesa bez odgovarajuće deklaracije. Najviše švercovanog mesa bilo je u Bujanovcu i okolini.
- Pileće meso na Kosovo, preko luka u Albaniji, dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, a svinjetina i junetina iz Argentine i Brazila. To meso je bakteriološki neispravno jer je više puta odmrzavano i zamrzavano. Osim toga, ispravnost tog mesa niko u Srbiji ne kontroliše - kaže naš sagovornik iz Bujanovca. On tvrdi da sa KiM nedeljno u Bujanovac, odakle se distribuira u ostale delove Srbije, stigne oko 15 tona mesa bez ikakve kontrole.
Pošto američki bataci imaju u sebi hormone rasta, deca prerano ulaze u pubertet i pate od prevelike maljavosti.
