Niko ne veruje proizvođačima lekova
Kako je moguće da panika od navodno štetnih posledica od vakcine protiv hepatitisa B u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini dobije takve razmere da na kraju na hiljade roditelja počne da razmišlja o odustajanju od obaveznih vakcina protiv opakih bolesti kao što su tetanus, poliomielitis (dečja paraliza) i difterija?
Ova afera podseća na ono što se dešavalo pre tri godine kada je izbio skandal sa masovnom vakcinacijom protiv takozvanog svinjskog gripa kada je definitivno poljuljano poverenje javnog mnjenja u međunarodne i državne institucije. Tada je nemački epidemiolog i poslanik u Bundestagu dr Volfgang Vodarg upozorio: "Najgore od svega je što će laži farmaceutske industrije u potrazi za profitom dovesti do opšteg gubljenja poverenja pacijenata."
On je oštro kritikovao Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) čiji je "panel stručnjaka" uoči proglašenja pandemije (planetarne epidemije) gripa krajem 2010. godine promenio definiciju pandemije da bi zatim preporučio svim zemljama da masovno vakcinišu stanovništvo. Za farmaceutske grupe to je značilo milijarde evra zarade.
Ispostavilo se da nijedan svetski epidemiolog tada nije stao iza ovakve preporuke, da su svi članovi stručnog panela SZO imali razne ugovore sa velikim farmaceutskim grupama koje su proizvodile vakcine, da su magacini Novartisa već pre "otkrivanja" pandemije bili napunjeni vakcinama, da je broj uobičajenih žrtava "običnog gripa" bio daleko veći od broja navodnih žrtava svinjskog gripa, da se generalni sekretar SZO Margaret Čan nije vakcinisala "jer nije imala vremena" i da su na kraju propale stotine miliona vakcina kupljene novcem poreskih obaveznika.
Vakcina i rizik
Uvek postoji izvestan minimalan rizik prilikom uzimanja svih vakcina i svih lekova, ali je daleko najveći rizik odbiti oabveznu vakcinaciju i ne lečiti se, upozoravaju lekari. U središtu polemike oko vakcina u principu je prisustvo dodataka kao što su aluminijumske soli čija je uloga da povećaju učinak vakcine i otpornost na bolest od koje se vakcinišemo. Devedesetih godina francuski lekar Roman Gerardi konstatovao je kod nekih pacijenata prisustvo aluminijumskih soli, što je značilo da one nisu izbačene iz organizma urinarnim putem kako se mislilo da je uvek slučaj već su ostale "zaglavljene" između ćelija. Ugledni britanski medicinski časopis "Lanset" objavio je 1998. zaključke dr Gerardija koji je konstatovao da dugo prisustvo aluminijumskih soli predstavlja "ključnu činjenicu" i da većina studija o rizicima koje sa sobom nose vakcine ne uzima u obzir dugoročne već samo kratkoročne efekte. |
"U budućnosti ne bi smelo da se dozvoli da vakcine proizvode privatne organizacije čiji je glavni cilj pre svega profit jer se na taj način javno zdravlje stavlja u njihove ruke", upozorio je tada dr Vodarg oštro kritikujući "poslovanje" SZO koja se 70 odsto finansira iz privatnih izvora. Farmaceutski lobi je među najmoćnijima na svetu i finansira programe velikih međunarodnih organizacija poput SZO ili, što je malo poznato, programe međunarodne policije - Interpola.
Da li sve ovo znači da treba praviti prečice u zaključivanju i odbiti bilo kakvu vakcinaciju? Lekari upozoravaju da bi to moglo da bude jako opasno. Deca u BiH i Hrvatskoj sada dolaze u opasnost da plate gubljenje poverenja u međunarodne i državne institucije jer bi njihovi roditelji mogli da podlegnu panici i odbiju ne samo izbornu vakcinaciju protiv hepatitisa B, već i obaveznu vakcinaciju protiv skoro zaboravljenih smrtonosnih bolesti kao polio, tetanus i difterija?
Širenju panike doprinele su naravno i društvene mreže kao Fejsbuk koje omogućavaju da se svaka glasina bez ikakve provere i često pod pseudonimom širi ranije nezamislivom brzinom. Sada ostaje da se vidi kako će reagovati vlasti u BiH i Hrvatskoj i da li će ugrožavanje života širenjem lažnih informacija preko društvenih mreža biti označeno kao krivično delo.
