Za Srbe nema posla na Kosovu
Dok se u Briselu pregovara o prelasku Srba u sistem Kosova, statistika pokazuje da su Srbi južno od Ibra, apsolutno diskriminisani kada je reč o zapošljavanju. Kosovske institucije i javna preduzeća ne poštuju ni njihovom Ustavom i zakonom propisani minimum koji je upravo usvojen u cilju podsticaja zapošljavanja Srba u kosovskim institucijama.
Zakon o radu, usvojen u kosovskom parlamentu, a kojim je van snage stavljen pravilnik Unmika iz 2001. godine o zapošljavanju, izbegao je da se posebno bavi temom upošljavanja manjinskih zajednica u javnom sektoru, koji je najvažniji, a u nekim sredinama i jedini poslodavac na Kosovu. Postoji i Zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica kao deo Ahtisarijevog paketa, ali ga u praksi poštuje samo jedna institucija. Slično je i sa članom 61 kosovskog Ustava koji govori o zapošljavanju manjina u javnom sektoru. Statistika pokazuje da je 2009. godine u javnim preduzećima na Kosovu od 12.243 zaposlenih radnika, samo 91 bio Srbin, što je brojčano 0,55 odsto.
Ivan Krstić se pre dve godine vratio u Prizren. Među šačicom Srba koji žive tamo, jedan je od retkih mladih i radno sposobnih. Kao pripadnik manjinske zajednice ima prava na posao po posebnim uslovima, ali za 32-godišnjeg Ivana posla - nema.
- Jurio sam posao svugde. Konkursi se ili retko raspisuju, ili se objave pred samo okončavanje, tako da nema vremena da se spremi prijava. Često nisu ni dovoljno jasno i praktično predstavljeni nama Srbima. Zašto je to tako, moramo da pitamo nadležne.
Za Prizrence jezik nije prepreka. Srbi sa ostalim zajednicama imaju dobru komunikaciju, kaže Ivan, ali se kada je reč o zapošljavanju ta nacionalna barijera i te kako oseti. Tvrdi da je kucao na razna vrata, ali uvek je postojao baš neki "jako dobar" izgovor da ga ne prime na posao.
- U PTK (pošta Kosova) mi je rečeno da im je potreban moj obrazovni profil, ali da bez predloga iz Prištine ne smeju nikoga da prime. Da li je to slučaj i sa ostalim zajednicama, ne znam, ali znam da u Prizrenu u PTK ne postoji nijedan zaposleni član iz redova srpske zajednice. Išao sam u KP (kosovska policija) na razgovor, gde jedino mogu da radim u civilnom sektoru jer sam omatoreo za uniformu, ali i tu se čekaju konkursi. I u KEK-u (Energetska korporacija) je isti slučaj, objašnjava Krstić.
On dodaje da "kada konkursa i bude, svrstaju nas u red manjinskih zajednica iz kojih se uvek pre izaberu članovi na primer bošnjačke, a mi Srbi izvisimo".
- Trenutno je nivo zaposlenih u javnim preduzećima dostigao nivo od 2,2 odsto, što je "napredak", ali i dalje daleko manji od zakonskog broja. Za ovu diskriminaciju su odgovorne kosovske institucije, ali i predstavnici Srba u tim institucijama koji se nisu borili za primenu zakona. Ovu temu nisu otvarli ni u parlametu, ni u vladi Kosova, nisu insistirali da se zakon primenjuje, niti tražili uvođenje kaznenih mera za one koji uporno odbijaju da sprovedu zakon. Odgovorna je i međunarodna administracija, jer nije insistirala na ispunjenju tih uslova, pa tako zapošljavanje Srba, odnosno diskriminacija pri zapošljavanju, nije tema niti jedne studije izvodljivosti Evropske komisije, izveštaja Saveta Evrope o ljudskim pravima ili Misije Oebsa. Ne navodi se ni u izveštaju Ombudsmana na Kosovu, kao ni u izveštajima o stanju ljudskih prava Hjuman rajts voča i sličnih organizacija. Zakazala je i Vlada Srbije koja nije ukazivala na taj problem Savetu Bezbednosti UN i tokom pregovora sa kosovskim institucijama - kaže Nenad Maksimović, direktor Centa za mir i toleranciju iz Gračanice.
On podseća da kada je reč o zapošljavanju Srba u javnim institucijama i preduzećima, drugi važan dokument Zakon o civilnoj službi.
- On propisuje kvotu od 9 odsto zaposlenih u javnim institucijama (policija, carina, ministarstva), a zapravo tamo radi samo 4, 5 procenata Srba. Taj zakon propisuje proporcijalnu zastupljenost na svim nivoima, međutim Srba gotovo da na višim pozicijama nema, već uglavnom rade administrativne poslove, iako istraživanja pokazuju da imaju bolji nivo školske spreme. Promena svega ovoga može da se desi samo pod pritiskom EU, a da bi se to desilo treba naša strana da insistira na tome - zaključuje Maksimović.
Mrtvo slovo na papiru
- Uredba Unmika iz 2001. godine kaže da bi Srba u javnim preduzećima trebalo da bude proporcijalno broju predstavnika u kosovskom parlametu, odnosno između 8 i 18 odsto, ali u je stvarnosti za sedam godina važenja ona je bila mrtvo slovo na papiru, kaže Nenad Maksimović.
Ništa od povratka
Ivan Krstić ocenjuje da je čitav problem zaposlenja direktno povezan sa povratkom.
|
Problem i sa srpskim diplomama
Kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić podseća da postoji Zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica koji je deo Ahtisarijevog paketa zakona, ali kaže da osim njegovog ministarstva koje upošljava 32 odsto (od zakonom propisanih deset odsto) pripadnika manjinskih zajednica, u praksi niko ne poštuje. Zbog toga je, dodaje, oformljena komisija, za koju se nada da će svojim "obavezujućim preporukama uspeti da promeni trenutno stanje".
- Uzročnika je više, a jedna od najvećih prepreka, a u stvari je tehnički problem, je pitanje univerzitetskih diploma iz Mitrovice. I pored sporazuma koji je postignut tokom dijaloga u Briselu, određene institucije zahtevaju nostrifikaciju tih diploma. Kancelarija za zajednice pri kabinetu kosovskog premijera i Ministarstvo za zajednice i povratak pokrenulo je rešavanje ovog pitanja, i mislim da ćemo na taj način ukloniti i tu trenutnu prepreku u prepreku u zapošljavanju Srba u kosovskim institucijama - kaže on.
Jevtić dodaje da za razliku od kosovskih institucija, agencija i javnih preduzeća, lokalne samouprave nisu zakonom obavezane na zapošljavanje određenog procenta pripadnika manjina, već se broj radnih mesta za manjine reflektuje u odnosu na broj stanovnika. Ipak, dodaje, iluzorno je očekivati da javna administracija bude jedino mesto upošljavanja povratnika.
- Zato pokušavamo da kroz naše ekonomske programe potpomognemo samoupošljavanje povratnika.
Ekonomija najveća prepreka
- Ekonomski problemi su najveća prepreka u procesu povratka raseljenih. Prosto, za održiv povratak ali i opstanak Srba na Kosovu potrebno je ekonomski ojačati pojedince. Subvencije koje Ministarstvo za zajednice i povratak daje kroz svoje programe u dobroj meri pomažu rešavanju tog problema. Ima i uspešnih i neuspešnih primera, ali je to prevashodno problem tržišta i opšte ekonomije. Verujem da će nakon usvajanja nove Strategije ministarstva biti više pozitivnih rezultata u ovoj godini u odnosi na prethodni period - kaže Jevtić. |