Beograd na Savi biće srpski Dubai

Beograd na vodi je arhitektonska vizija koju su dosad političari koristili samo u propagandi. Nebrojeno puta su građani imali priliku da gledaju ministre ili stranačke prvake kako zamišljeno gledaju u mape budućeg poslovnog centra Srbije na kakvom bi nam pozadiveli mnogi. Nikad se ništa iz toga nije izrodilo, a obično bi ideja o Beogradu na vodi otišla niz tu istu vodu čim bi se izbori završili. Sada je drugačije, tvrdi Siniša Mali, predsednik privremenog veća Beograda i glavni čovek Vlade Srbije u sporazumima s partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Investitor je, zna se, iz Dubaija (Mohamed al Abar), a gradiće srpska građevinska operativa: Mali

 

Zbog čega je Beograd na vodi sada drugačiji projekat?
- Zbog toga što smo našli investitora koji će to finansirati. Iz Dubaija nam je došao Mohamed al Abar koji je gradio najvišu zgradu na svetu - Budž Kalifu u Dubaiju. Gradi na tri kontinenta i kompanija Emaar je najzaslužnija što je Dubai danas to što jeste. On je oduševljen položajem Beograda na dve reke i ubeđen da se na tih 80 do 100 hektara, zavisno da li će u projekat ući i Beogradski sajam, može napraviti milion i po kvadrata ekskluzivnog poslovno-stambenog prostora.

Ko će graditi "Beograd na vodi"?
Srpska građevinska operativa. Gradićemo još jedan most preko Save, četiri luksuzna hotela, ukupno objekata u kojima će živeti i raditi 200.000 ljudi. Procena investicije je 3,1 milijardi evra.

Al Dahra je bio jedan od prvih poslova koji se pominjao u seriji aranžmana s UAE, ali zašto nismo videli realizaciju?
- Imali smo problem koji se pre svega odnosi na ono što smo mi očekivali. Postojao je predugovor koji je baziran na određenoj ceni poljoprivrednog zemljišta od 10.000 do 12.000 evra po hektaru. Kad su oni došli i napravili analizu, ispostavilo se da se njima to ne isplati i odustali su. Ne od Srbije već od tog konkretnog posla u četiri kombinata.

Dakle, agrarni aranžman nije uspeo?
- Nije sa Al Dahrom konkretno taj. Ali se otvorila šansa za aranžman sa drugom emiratskom kompanijom Al Ravafed. Oni dolaze na razgovore 19. januara. Reč je o kompaniji koja ima zemljišta u Evropi, Americi i Aziji. Imaju ogromno iskustvo i vrhunske stručnjake. Ali cena zemljišta će morati da bude manja, negde oko 5.000 evra, uz velika ulaganja u modernizaciju proizvodnje. Mi ćemo aktivirati zajam za navodnjavanje od 200 miliona evra i ako uspemo da sa njima sklopim sporazum dobijamo i siguran plasman robe i nećemo više gledati u nebo i brinuti zbog suše. Dakle, imaćemo i kontinuitet proizvodnje i plasmana.