Bombardovanje Srbije (1): Od NATO bombi tumor u amanet
Ako je verovati zloslutnim predviđanjima srpskih onkologa nova godina će doneti eksploziju malignih oboljenja, kao očekivanu posledicu NATO bombardovanja, a prema njihovim prognozama ovaj talas kancera pokosiće oko 22.000 života.
Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka Slobodan Čikarić tvrdi da će 2014. godine najmanje 40.000 građana Srbije oboleti od neke vrste kancera, jer se navršava 15 godina od NATO bombardovanja, kada prestaje takozvani latentni period i počinju da se pojavljuju prvi znaci bolesti usled izloženosti radioaktivnim materijalima.
On tvrdi i da se u Institutu u Vinči još čuva radioaktivni materijal prikupljen u Pčinjskom okrugu posle bombardovanja. Reč je o celim radioaktivnim zrnima koja nisu eksplodirala, a koja se čuvaju u potpuno neadekvatnim uslovima, što predstavlja novu opasnost po zdravlje i živote građana Srbije.
Onkolog prof. dr Miodrag Miša Đorđević upozorio je da osiromašeni uranijum ne izaziva samo kancer, već i respiratorna oboljenja i alergije. Uranijum, takođe, izaziva i neurološka oboljenja, probleme reproduktivnih organa, razvojne poremećaje...
Međutim, slika i prilika zdravlja nacije izložene uranijumskim zračenjem najbolje se vidi po broju malignih oboljenja. Podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" još 2007. godine upozoravali su na tihu epidemiju malignih bolesti. Kod muškaraca je učestalost oboljevanja od raka prostate porasla od 1999. do 2005. za čak 60 odsto, raka mokraćne bešike za 37 odsto, rak debelog creva za 29, a karcinom pluća za 15,5 odsto. Kod žena prednjači porast oboljevanja od tumora debelog creva za 25 odsto, pluća za 24, a tumora materice za 17 odsto.
U poslednjih pet godina u Srbiji je umrlo čak 5.000 obolelih od raka, a koji nisu dočekali radio ili zračnu terapiju, tvrde u Udruženju pacijenata "Pravo na zdravlje". Zbog nedovoljnog broja aparata za zračenje u našoj zemlji 1.500 pacijenata čeka terapije.
"Taj broj nisam izmislio ja, već je to podatak Ministarstva zdravlja o broju obolelih koji nisu na vreme zračeni, a jasno je kako su završili. Međutim, mada nam pacijenti umiru, država u poslednjih pet godina nije nabavila ni jedan aparat za zračenje. Kad bi pacijent dobio potvrdu, mogao bi da se leči i u inostranstvu, a da mu Republički fond za zdravstveno osiguranje refundira troškove. Međutim, bez te potvrde, ljudi moraju sami da plaćaju zračenje kod privatnika ili da čekaju mesecima na zračenje u državnoj bolnici", kaže Miroslav Petrović iz ovog udruženja. Problem je što u Srbiji postoji 12 aparata za zračenje, a potrebno je bar još toliko, kažu stručnjaci.
| Uzroci smrti u Sbiji | Broj umrlih |
|---|---|
| Srce i krvotok | 55.514 |
| Tumor | 21.442 |
| Bolesti sistema za disanje | 5.032 |
| Ostale bolesti | 20.947 |
Rak je glavni uzročnik smrti u svetu, a godišnje odnese oko osam miliona života. Kada je reč o Srbiji, stopa rasta malignih bolesti se povećava iz godine u godinu i znatno je viša nego u zemljama zapadne Evrope. Svake godine od ove opake bolesti oboli oko 30.000, a umre oko 19.000 građana Srbije. Naši muškarci najčešće su bolovali i umirali od raka pluća, bronhija, debelog creva i prostate, dok su žene najčešće dobijale rak dojke, grlića materice i debelog creva. Iako lekari gotovo svakodnevno govore kako su redovni pregledi najbolja prevencija, građani Srbije se iz neznanja ili straha najčešće oglušuju na ova upozorenja.
Prema mišljenju stručnjaka, faktori rizika za nastanak raka mogu se podeliti u sedam grupa. Prvu grupu faktora rizika čini nasleđe, zatim su tu hormoni, metabolički procesi u organizmu koji su povezani sa načinom ishrane, fizičkom aktivnošću i stresom. U četvrtu grupu spada imunitet, dok u petu grupu ulazi proces starenja, a kako godine utiču na razvoj malignih bolesti još je velika nepoznanica. Posle toga slede loše navike pojedinaca, odnosno pušenje, ishrana, gojaznost, stres. U sedmu grupu faktora rizika spadaju kancerogene materije iz životne sredine, hemijski elementi i jedinjenja iz vazduha, vode i zemljišta. Stručnjaci smatraju da je poslednja grupa faktora, odnosno čovek, čak u 90 odsto slučajeva kriva za nastanak malignih bolesti.
Kroz istoriju su beležene i različite teorije o nastanku raka. Drevni Egipćani smatrali su ovu bolest božjom kaznom, Hipokrat je tvrdio da telo ima četiri telesne tečnosti, krv, sluz, žutu i crnu sluz, te je verovao da svaki nedostatak ili višak bilo koje od njih izaziva tumor. Ovu teoriju prihvatili su i Rimljani. U nekim zemljama, pre svega u Holandiji i Francuskoj, lekari su tokom 15, 16 i 17. veka smatrali da je rak zarazna bolest. Stoga je prva onkološka bolnica u Francuskoj morala da bude izmeštena iz grada, jer je zavladala opšta panika da bi se zaraza raširila među svim građanima.
Od tada do danas, mnogo toga se promenilo, pa postoje naučnici koji tvrde da će kroz nekoliko godina toliko napredovati u lečenju kancera, da će ga svesti na nivo obične hronične bolesti. U ovim tvrdnjama prednjače lekari iz SAD, koji propagiraju lek "ipilimumab", pomoću kog su navodno potpuno izlečili dvojicu pacijenata u poodmakloj fazi bolesti.
