Korupcija veća prepreka od Mladića?
Evropska unija je zvaničnom Beogradu ponovo uputila poruku da bi, kako saznaju "Vesti" u diplomatskim krugovima, za Srbiju korupcija mogla da bude i veća prepreka u evropskim integracijama od izručenja nekadašnjeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića Hagu.
Slična opomena je ovih dana stigla iz američkog Stejt departmenta koji je u svom izveštaju za prošlu godinu, osim javnih pohvala Vladi da nastavlja ostvarenje napretka u saradnji sa Haškim tribunalom, izneo i ocenu da su sudovi u Srbiji i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.
Zastareli postupci
|
Srbija je i prema izveštaju "Transparensi internešenela" na globalnom nivou s indeksom percepcije korupcije 3,5 i dalje među zemljama koje imaju velike probleme s ovom pojavom, a prepreka za ozbiljnu borbu protiv korupcije je, kažu, "partokratija".
Zbog ovih upozorenja, vlast je primorana da nešto preduzme, a odluka je pala da se krene od političkih partija, jer su se, prema rečima sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena kao jedan od najvećih problema u borbi države protiv korupcije, ispostavili upravo nedostaci postojećeg Zakona o finansiranju stranaka.
Homen najavljuje novi zakon - "potpuno u skladu sa domaćim propisima i standardima EU", a radna grupa za izradu teksta formirana je u proteklih nekoliko nedelja odlukom Ministarstva pravde.
Homen: Sami sebe kontrolišu
Posle stupanja na snagu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, nadležnost je u potpunosti prešla na to nezavisno telo, koje će na adekvatan način moći da kontroliše finansiranje stranaka - podsetio je Homen i dodao da se pojavila potreba za donošenjem novog zakona koji bi jasnije regulisao to pitanje. |
- Postojeći Zakon predviđa da kontrolu finansiranja stranaka ima samo Skupština, što nas je dovelo u apsurdnu situaciju da same političke stranke kontrolišu svoje finansije.
Jedan od autora novog teksta je i član Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković. On za "Vesti" najavljuje da će krajem maja ili početkom juna Srbija dobiti novi zakon koji će se naći pred poslanicima u parlamentu.
Dok Stojiljković obećava održiva i pravična zakonska rešenja koja treba da stanu na put izvorima korupcije u strankama, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać smatra da se novim zakonom samo "lakira stvarnost" i pokušava "da zakrpi jedna u nizu koruptivnih rupa, posle koje će izbiti na površinu - tri nove".
- Ni taj zakon neće ništa rešiti, jer će biti nagodbe stranaka i aparata koje su te stranke postavile da rade na tekstu. Praksa pokazuje da mi tako dobijamo zakone koji pokrivaju, a ne rešavaju negativne pojave, a da i ako zakoni budu dobro napisani, ostaju mrtvo slovo na papiru - istakla je Barać i kao primer "nikad neprimenjenog" navodi Zakon o lustraciji.
Za jači pritisak iz EU
|
Međutim, Stojiljković za "Vesti" iznosi neka rešenja kojima će se, prema njegovoj oceni, značajno stati na put korupciji u partijama.
- Novim predlogom će se ići na to da novac iz državnog budžeta ne dele samo velike partije, već i one koje u biračkom telu dobiju dva-tri odsto glasova i ne mogu da uđu u skupštinske klupe - kaže on.
Barać tvrdi da je problem mnogo veći.
- Partije kod nas nisu organizacije koje formiraju grupe građana da bi se borile za političke ciljeve radi dobrobiti naroda, već stranke kao udruženja u sprezi sa krupnim kapitalom stvorenim ratnih 90-ih i kriminalnim miljeom, kao onima koji odlučuju o formiranju vlasti u Srbiji. Tu spregu je nemoguće razvrgnuti jednim zakonom - istakla je ona.
Objašnjavajući da će novi zakon da počne da čisti korupciju "od glave", Stojiljković pominje i da stranke treba lišiti nekih troškova predizborne kampanje i limitirati njihove medijske promocije.
Barać uzvraća da je problem mnogo dublji i da treba osloboditi poslanike partijskog uticaja kojim su vezani.
- Oni su narodni predstavnici, a mnogi su potpisali blanko ostavke, pa su zavisni od partije, a ne od onih koji su glasali. Kako stvari stoje mi nemamo ni pravu opoziciju, jer nikoga u parlamentu izgleda ne zanima izveštaj državnog revizora o trošenju budžetskih sredstava, a na čemu bi opozicija mogla da ruši vlast. To samo pokazuje da iza svih njih stoje iste interesne grupe - zaključila je Barać.
Opomenute Bugarska i Rumunija
Čelnici Evropske unije su u 2009. godini, a poslednji put prošlog meseca, upozorili Bugarsku koja je članica EU od 2007, da će izgubiti milijarde evra pomoći i dodatno biti finansijski kažnjena ako novoizabrana vlada ne snizi stopu korupcije i zaustavi prevare koje su se pojavile s fondovima EU.
|
