Sajam knjiga u Beogradu (1): Srpska knjiga u sobi košmara
Nedavno završeni 58. međunarodni sajam knjiga u Beogradu pokazao je da uprkos neslavnim anketama koje kažu da više od 60 odsto Srba uopšte ne čita, još ima onih koji ponekad posegnu za knjigom, pa su spremni i da je plate, ali samo na sajamskoj akciji. Tako su se ove godine mogle dobiti tri knjige u paketu po ceni od 500 do 900 dinara, pa su pojedine knjige na ovogodišnjem sajmu koštale manje od ulaznice.
Izlagači kažu da je poseta beogradskog sajma knjiga ove godine bila drastično slabija u odnosu na prethodne, te da je za ogoljenu srpsku ekonomiju knjiga postala pravi luksuz. Ipak, ove godine registrovano je 158.128 posetilaca na Sajmu knjiga, oko 10.000 više nego prošle godine.
Sajam u brojkamax Broj učesnika 897 |
Tako smo od nacije koja se s knjigom uvek rado družila došli do toga da svega 13 odsto Srba redovno čita. Istraživanja pokazuju da je tipičan redovni čitalac u Srbiji žena, mlađa od 30 godina, sa završenom višom školom ili fakultetom ili je još student, a pri tom nije u braku i nema decu. S druge strane, osoba koja ne voli da čita jeste muškarac, stariji od 65 godina, penzioner ili nezaposlen, koji živi u selu.
Zabrinjavajući podaci su da se čak 41 odsto ispitanika ne seća kada je poslednji put pročitalo knjigu, 63 odsto ne može da preporuči nijednog autora, osim možda onih sa kojima su se upoznali čitajući obaveznu školsku lektiru, dok za polovinu građana Srbije čitanje znači puko prelistavanje novina.
x Poslednjeg dana Beogradskog sajma knjiga pobunili su se srpski pisci koji su na javnoj tribini zaključili da je sprska književna scena "institucionalno zapuštena". Ministar kulture Ivan Tasovac rekao je da je situacija skoro pa katastrofalna:
- Društveni uticaj pisaca više se ostvaruje kroz masovne medije nego kroz knjigu.
Publika pisce sve manje pamti po njihovom literarnom izrazu, a sve više po kolumnama ili političkim izjavama u medijima. Srazmerno tome, svako mesto sa železničkom stanicom ima svoju književnu nagradu ili manifestaciju. Uostalom, evo šta kaže evidencija Ministarstva kulture i informisanja: u Srbiji se danas održava 135 književnih manifestacija, dodeljuje se 128 književnih nagrada, a pisci su podeljeni u pet udruženja (u doba SFRJ postojalo je samo jedno).
x Jedna od retkih izdavačkih kuća koja se može pohvaliti dobrom prodajom je Laguna. Vanja Gavrovski, PR Lagune, kaže da su najpopularniji autori od prethodnih godina Haled Hoseini i Paolo Koeljo, a od domaćih autora Vuk Drašković i Svetislav Basara.
- Ipak, najveću prodaju na sajmu beleži knjiga Novaka Đokovića "Serviraj za pobedu". Pravom čitaocu ne možete da podmetnete lošu knjigu i time se vodimo. Čitalačke navike Srba su diskutabilne, a to je prvenstveno stvar vaspitanja, kako kućnog, tako i školskog. Roditelji i profesori srpskog jezika i književnosti tu imaju veoma važnu ulogu. Čitalačke navike moraju se razvijati u detinjstvu. Samo ako dete vidi roditelje sa knjigom u ruci, i ono će poželeti da nešto pročita - kaže Vanja Gavrovski za "Vesti".
x Kad je o deci reč, podaci poslednjeg istraživanja Unicefa su pokazali da petina domaćinstava u Srbiji, sa decom do pet godina, nema nijednu dečju knjigu. Najmlađi su mahom prepušteni kompjuterima i televizorima. Zato ne čudi podatak da kod nas čak 40 odsto tinejdžera ne pročita nijednu knjigu u toku godine. Ipak, Beogradski sajam ove godine bio je prepun dece školskog uzrasta, koje su organizovanim posetama profesori pokušali da približe kultu knjiige.
Sudeći po onome što im je privlačilo pažnju, školska lektira ih gotovo uopšte ne zanima. Kako se moglo čuti na sajamskim štandovima, deca u Srbiji najviše su se interesovala za horor literaturu. Među dečacima najpopularniji su horor serijal R. L Stajn "Ulica straha", "Soba košmara" i "Žurka na Noć veštica". Takođe je popularan serijal "Ukleti zamak" Pola Martena i "Prokletstvo mumije" Frančeske Simon.
x Ni kod Hrvata nije ništa bolje. Utvrđeno je da čitaju ispod svetskoga proseka, što je prošle godine izazvalo pravu bunu ondašnjih izdavača, koji smatraju da je to pravi nokdaun za hrvatski jezik i kulturu uopšte. Podaci koji su ih uznemirili jesu da oko 40 odsto populacije pročita jednu knjigu mesečno, a kao glavni razlog zašto nisu kupili nijednu knjigu Hrvati kažu da im knjige ne trebaju i da ih ne zanimaju, što je reklo čak 51 odsto ispitanih, finansije su razlog kod 24 odsto ispitanika, dok 10 odsto knjige pozajmljuje iz biblioteke. Oko 53 odsto Hrvata ništa ne bi navelo da kupe knjigu, dok 67 odsto njih koči cena.
x Da žive u Nemačkoj, možda bi više i čitali i kupovali knjige jer je istraživanje nemačke izdavačke kuće "Egmont Ehapa" pokazalo da u ovoj zemlji mališani uzrasta od šest do 13 godina, kojih ima oko šest miliona, raspolažu godišnjim džeparcem od oko pet milijardi evra. A taj novac najradije troše na kupovinu knjiga, dečjih časopisa i stripova. Čak četiri petine mališana u Nemačkoj redovno čita i to jednu knjigu nedeljno.
x U ostatku Evrope nije baš idilična knjiška slika jer je nedavno istraživanje britanskog Nacionalnog fonda za pismenost pokazalo da britanska deca danas čitaju manje nego pre sedam godina jer je one koji vole da čitaju sramota ako ih društvo vidi sa knjigom. Više od 54 odsto mališana reklo je da radije gleda televiziju, nego što čita.
