Nikoliću, a gde su nestali Srbi?
Izbegli i proterani Srbi iz Hrvatske razočarani su načinom na koji se predsednik Srbije Tomislav Nikolić bavio njihovim problemima u razgovoru sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem. Ne samo da suštinska pitanja nisu potegnuta i na pravi način izložena, već im je bilo onemogućeno i da kao stvarni predstavnici svojih udruženja prisustvuju sastanku sa hrvatskim zvaničnikom.
- Bilo bi smešno da nije tragično u kakvu smo poziciju dovedeni. Nadali smo se da, eto, posle 18 godina izbeglištva bar imamo punoletstvo da o njemu u svoje ime govorimo, ali do toga nije došlo, pa je na sastanku sa Josipovićem u svoje ime govorio političar Miodrag Linta, koji je čas narodni poslanik, čas predstavnik izbegličkih udruženja - kaže za "Vesti" Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja.
Hrvatskoj 14 zahtevaDelegacija predstavnika udruženja Izbeglih i raseljenih lica koju je predvodio Miodrag Linta predala je Josipoviću dokument na ćirilici sa 14 zahteva za pronalaženje pravičnih i trajnih rešenja za izbegle i prognane Srbe iz Hrvatske i povratnike u tu zemlju. Između ostalog, tu su vraćanje oduzetih stanarskih prava, nepokretne i pokretne imovine, pravična naknada za uništenu pokretnu i nepokretnu imovinu. |
Proterane Srbe iz Hrvatske boli i to što se na osnovu izjava dvojice predsednika stekao utisak da su Hrvati pre svega u ratu oštećena strana, pa otud hrvatski predsednik insistira na rešavanju pitanja nestalih osoba za vreme rata u Hrvatskoj, dok je srpskom pre svega stalo da dve države povuku tužbe za genocid koje su pred Međunarodnim sudom pravde prvo Hrvatska, pa potom Srbija podnele jedna protiv druge.
- Naše mišljenje je oduvek bilo da tužba protiv Hrvatske treba da ostane, mislim da istorijske činjenice dovoljno govore u prilog njene verodostojnosti, o tome da je milion Srba ubijeno u NDH, dok ih je sada pola miliona proterano. Uostalom istorija nam pokazuje da odnosi između Srba i Hrvata nikada do kraja nisu dovedeni i da očito neko treći mora da presudi - dodaje Budimir.
Da su imali prilike da se susretnu sa Josipovićem članovi Udruženja porodica nestalih i poginulih Zora predočili bi gostu iz Hrvatske precizne podatke o nestalim Srbima.
- Naše udruženje ima podatke da je ukupno nestalih 2.888 Srba. Do sada je ekshumirano 857 žrtava "Oluje", 150 žrtava "Bljeska", a iz pojedinačnih grobnica od kojih su neke bile izmeštene 93 osoba. Od njih je 704 identifikovano dok 396 tela čekaju u Institutu u Zagrebu na identifikaciju. Pozivi za identifikaciju, međutim, idu ko voda kroz zarđalu slavinu, malo krene, pa stane. Posle februara, kada je bila poslednja grupa rodbine u Zagrebu, tek preksinoć je 14 ljudi otišlo u hrvatsku prestonicu da identifikuje svoje najbliže!
Sa Ivom samo podobniNakon saznanja da će Josipović doći u zvaničnu posetu Srbiji, izbeglička udruženja su se obratila predsedniku Hrvatske sa zahtevom da ih primi. Iako je Josipovićev kabinet na to bio spreman dobili su odgovor da je domaćin, zvanični Beograd, listu delegacije izbegličkih udruženja reducirao. |
- Zato bih, da sam imao prilike, gospodina Josipovića pitao zašto se od strane Hrvatske toliko oteže sa identifikacijom i gde je još 1.500 nestalih Srba - objašnjava Čedo Marić iz Udruženja Zora, čovek koji je posle osam godina traganja uspeo da dođe do tela svog 21-godišnjeg sina Željka, ubijenog u Kninu.
Milojko Budimir
U ovom udruženju veruju da bi do otkrića sudbine njihovih najmilijih moglo da se dođe kada bi hrvatska vlada pokazala volju da istraži još 270 poznatih grobnica, ali i nepoznatih lokacija na koje su srpske žrtve naknadno izmeštane, kao što je bio slučaj sa ubijenim Srbima iz Paulinog dvora.
