Slede hapšenja zbog Štedionice

Srpska policija završila je još jednu veliku istragu iz takozvanog paketa 24 sporne privatizacije u Srbiji. Kako "Vesti" saznaju iz dobro obaveštenih policijskih izvora, uskoro se mogu očekivati i prva privođenja u slučaju privatizacije Nacionalne štedionice (NŠ), banke koju je osnovala država, a koja je na volšeban način prešla u privatne ruke.

Milionska prevara: Nacionalna štedionica ekspresno se našla u privatnim rukama

 

Aktuelni sporovi u srpskoj policiji, napadi na pojedine njene čelnike, kao i smene koje će uslediti, između ostalog povezane su upravo sa istragom o NŠ, ali i još nekim slučajevima. Naime, jedan deo policije je rešen da jednom zauvek oduva prašinu sa nikad procesuiranih afera, dok je drugi pod političkim pritiskom da se istrage zaustave ili uspore.

Ono što je utvrdila istraga jeste da je poslovno potpuno iracionalnim odlukama, NŠ kao državna banka, postala za male pare - privatna.

- Kada je osnovana štedionica, 26. decembra 2001. godine, državna preduzeća koja su imala novac finansirala su je kupovinom akcija po ceni od 3,5 miliona dinara po akciji. Izdate su 104 akcije, vrednosti 364 miliona dinara. Kupili su ih osnivači, JUMBES banka za 140 miliona dinara, Beopetrol za 35 miliona dinara, koliko je isto kupila i Ju garant banka - kaže izvor "Vesti" iz istrage.

Zatim. 20. maja 2002. usledila je odluka da se izda druga emisija akcija u vrednosti 180 miliona dinara.

- Ovog puta se dozvoljava privatnim firmama da kupe akcije, ali po ceni od 100.000 dinara. Samo pet meseci kasnije, cena akcija je pala 35 puta! Najveći kupci su firme Skvadra, Pima, Principal eksport import, Dajners klub, sve iz Beograda. Većina uplata obavljena je preko Euroaksis banke u Moskvi. Na taj način su privatne firme, na mala vrata, postale vlasnici Nacionalne štedionice, za čije su osnivanje većinu kapitala dale državne firme. Bez tendera Nacionalnoj štedionici dat je posao isplate stare devizne štednje vredan 4,5 milijardi tadašnjih nemačkih maraka. Možete samo zamisliti kolike su profite ostvarile te privatne firme - kaže izvor "Vesti".

Policija sumnja da su iza privatnih firmi koje su kupovali akcije NŠ i u kasnijim emisijama, preduzeća bliska tadašnjim vlastima. Sumnja se da iza njih stoje Vuk Hamović i Vojin Lazarević. 

Slučaj Štedionice je jedan od najvećih koji je pokrenuo vladin Savet za borbu protiv korupcije. Tadašnja predsednica Saveta Verica Barać 2005. godine je rekla da je primer Štedionice "najveći poraz demokratske vlasti od 5. oktobra do danas". Podsetimo na reči pokojne Verice Barać iz 2005. godine:

"Štedionica je napravljena zbog isplate stare štednje, a emisija obveznica od 4,5 milijarde maraka po osnovu štednje bila je u to vreme najveća emisija hartija od vrednosti u ovom delu Evrope. Radilo se, kako kažu bankari, o najsočnijem bankarskom poslu. Iz toga proističe pitanje zašto taj posao nije poveren nijednoj državnoj banci, na primer Poštanskoj štedionici? Ako se smatralo da državne banke ne mogu to da obave, zašto taj posao nije dodeljen na tenderu?", pitala se tada Baraćeva.

Odgovora do danas nema.

Tužilaštvo je o celom predmetu bilo na vreme obavešteno, ali punih osam godina nije reagovalo, što ukazuje na zavisnost pravosuđa od izvršne vlasti.

Ovaj slučaj je najosetljiviji od svih iz "paketa 24" ne samo zato što je reč o poslu isplate stare devizne štednje, već zbog toga što je posao sprovodio sam državni vrh. Jedan od prvoprozvanih u slučaju je bivši ministar finansija Mlađan Dinkić koji je u vreme osnivanja banke bio guverner NBJ, dok je Ministarstvo finansija vodio Božidar Đelić. I jedan i drugi negiraju da su učinili bilo šta nezakonito. Krajem decembra 2012. Dinkić je rekao da "na taj slučaj treba da se stavi tačka u istražnom postupku i da se javno kaže kako je bilo.

"Ako je neko kriv treba da odgovara, a ako nije, od onih koji su napali očekuje izvinjenje", poručio je tada Dinkić.