I pokojnici "prodaju" imanja

To da Srbi nekoliko godina posle smrti "prodaju" svoja imanja Albancima nije neuobičajena pojava pred kosovskim sudovima. Pokojnici se nekako "došetaju" sa onoga sveta u Uroševac, Peć ili Prištinu samo da bi stavili potpis na kupoprodajni ugovor i - nestanu. Sa time se neretko u svojoj praksi suočava i Živojin Jokanović, advokat iz Prištine.

Porodica Krstić, kojoj je na sličan način oteta kuća i imanje u naselju Sunčev breg (poznatom i kao prištinsko Dedinje), osim što je ostala bez nasledstva, doživela je i strašne traume.
 

- Pokojni Živorad Krstić otet je 25. juna 1998. Tog dana on i još dve osobe su izvedene iz autobusa koji je vozio na relaciji Prizren - Priština. Izvela ih je naoružana grupa u uniformama sa oznakama OVK. Od tada, pa do danas, porodica nema više nikakvog saznanja o njemu - priča za "Vesti" advokat Jokanović.

On kaže da je u opštinskom sudu u Prištini 25. jula 2001. Živorad proglašen umrlim, a kao datum smrti naveden je 9. decembar 1999. Njegovu imovinu nasledile su tri ćerke - Snežana Simonović, Ljiljana Krstić i Miljana Stanojević.
 

- Ali, 15. avgusta 2001. nestali i pokojni Živorad se "pojavio" u kosovskom sudu u Mitrovici i "potpisao" kupoprodajni ugovor sa Hirom Birinđikaj, navodno iz Peći, za šta mu je ona isplatila 300.000 nemačkih maraka. I Živorad ponovo nestaje i gubi mu se svaki trag - priča advokat Jokanović i dodaje da je taj ugovor u sudu u Mitrovici potpisao Hirin punomoćnik, advokat Bedri Čitaku, kasnije osuđen za druge prevare i falsifikate. Jokanović ističe da je to "samo početak režirane kriminalne radnje koja će dovesti do gradnje velikog stambeno-poslovnog objekta".
 

- Svesna mahinacije, i toga da ako se zemlja dva-tri puta proda, to se kasnije teško ispravlja, ta Hira odlučuje da, kako se priča, bivšem suprugu, novinaru Miljaimu Zeku, 3. juna 2004. proda Živoradovu imovinu za 425.000 evra. Ubrzo nakon toga, srušena je Živoradova kuća, i počinje gradnja. Jako je čudno, da iako smo ranije administraciji Unmika predali zahtev za intervenciju, Miljaim Zeka ipak uspeo sebe da upiše kao vlasnika u katastar. Zanimljivo je i da je baš ovaj slučaj prilikom prebacivanja dokumenata iz Unmika u Euleks nekako izgubljen - kaže Jokanović.

Advokat je više puta o tome obavestio građevinsku inspekciju, policiju, državnog tužioca, ali "Krstići i dalje, kao i mnoga raseljena lica sa Kosova, žive po privatnim kućama, dok je njihova imovina i danas u posedu uzurpatora".  Ali, tragedija te porodice se tu ne završava.
 

- Miljaim Zeka je tu kuću koristio i pre kupovine, i inscenirao je nekakav požar za koji je pokušao da optuži sina jedne od naslednica, ali nije u tome uspeo - zaključuje Jokanović.