Ekologija, poslednja rupa na svirali (4): Otrovana stoka
Dok evropske zemlje rade na tome da gotovo uopšte više ne deponuju smeće, već da ga recikliraju i iskorišćavaju, Srbija još nije rešila njegovo odlaganje. Jedan od ozbiljnih i možda najvažnijih problema koji Srbija mora da reši u procesu pridruživanja Evropskoj uniji je rešavanje problema s otpadom, a Pomoravski okrug deli ekološku sudbinu cele Srbije.
- Komunalni otpad dosad je po selima završavao u rekama ili na divljim deponijama, ali je sada počelo njegovo organizovano sakupljanje. Meštani sela Pomoravskog okruga godinama nisu plaćali sakupljanje smeća, oni smatraju da mogu da ga bacaju na svoje njive - kaže za "Vesti" Vladan Janković, koji je radio u Fondu za zaštitu životne sredine u opštini Paraćin, a predsednik je udruženja Unekop, nevladine organizacije koja izrađuje međunarodne projekte iz oblasti zaštite životne sredine.
Najveći problem u Srbiji je opasan otpad jer se iz domaćinstava ne vrši selektivno prikupljanje smeća.
Jame na obalama- Reke najviše stradaju, a Morava je najočitiji primer tog bahatog ponašanja. Osim nelegalne eksploatacije šljunka, koja stvara velike jame, nesavesni klaničari baš u te jame bacaju biološki otpad. Inače, Ministarstvo za zaštitu životne sredine pokušalo je da utvrdi broj divljih deponija s raznom vrstom otapada, ali je to bilo nemoguće - kaže Vladan. |
- Reč je o elektronskom otpadu, starim lekovima, ostacima hemikalija i boja. Takođe, država još uvek nije uspostavila efikasan sistem zbrinjavanja ambalaže od hemikalija koje se koriste u poljoprivredi, pa ona, nažalost, završava gde se kome ćefne. Te hemikalije nam se vraćaju u biljkama jer kada ostaci hemikalija uđu u zemlju i vodu koju koriste biljke, one sadrže te hemikalije u mnogo većem procentu od dozvoljenog, a mi ih unosimo u naš organizam. Takođe, malo firmi brine o industrijskom otpadu. U većini njih na neprikladnim lokacijama odlažu su razna ulja, emulzije i drugi opasan otpad. Nakon stečaja ili zatvaranja tih firmi, to raznosi ko stigne. Dešavalo se da se njihova ambalaža koristi čak i u poljoprivredi. Seljani, na primer, burad u kojima su bile hemikalije koriste za napajanje stoke - objašnjava Vladan.
Kako u Pomoravlju ima sve više privatnih klanica, javlja se biološki ili biohazardni otpad, koji takođe predstavlja veliki problem. Đubre manje klanice oobično bacaju pored reka, što može izazvati širenje zaraza koje ne mogu da se kontrolišu, a smrad je nepodnošljiv. Naime, za razliku od hemijskog otpada, gde postoji tehnologija sanacije terena i umanjenja štete, kod bioloških zagađenja je to nemoguće. Biološki otpad se zato mora odlagati na propisan način, ali takvo postrojenje za sada ima samo Inđija.
