Novi Hrist je Severnokorejac?!
U svetu jedan od najuticajnijih i najkontroverznijih "verskih pokreta“, Unifikaciona crkva (UC), odnosno Munova sekta, predstavlja moćnu korporaciju u čijem su sastavu crkvene, političke, kulturne i obrazovne institucije, mediji, nevladine i humanitarne organizacije, hoteli, fabrike, multinacionalne kompanije i poslovni giganti najrazličitijih delatnosti širom sveta. Neprikriveni cilj ove organizacije jeste formiranje svetske teokratske vlade na čelu sa njenim osnivačem i liderom, Severnokorejcem Mun Sun Mjungom. Unifikacionisti veruju da se njemu Isus Hrist prikazao kao mladiću i zamolio ga, ma koliko to zdravom razumu suludo zvučalo, da dovrši posao stvaranja Nebeskog kraljevstva na zemlji, u čijem je ostvarenju sam bio sprečen raspećem.
Zbog ogromnog obima i toliko kompleksne strukture, čitav taj konglomerat organizacija i njegovih pripadnika danas se naziva "Unifikacioni pokret", jer je jasno da je odavno prerastao okvire "verske zajednice“.
Njegovih sledbenika ima u čitavom svetu, a najviše u Južnoj Koreji i Japanu. Procene o njihovom ukupnom broju nisu precizne, a kreću se od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona.
Kontroverze: Kultovske, političke, finansijske
Saradnja Munovaca i drugih sekti
Istorijat i razvoj Unifikacione crkve i pokreta neodvojivi su od života njihovog utemeljivača i neprikosnovenog lidera Mun Sun Mjunga, čija je priča bezmalo filmična.
Munov život, istorija Unifikacione Crkve
- od "vizije“ do osnivanja "verske zajednice“ -
Mun se rodio kao drugo dete u porodici sa trinaestoro dece. Njegova porodica preobratila se iz jednog oblika Konfučijanstva u Hrišćanstvo (u jednoj protestantskoj crkvi) kada je Mun imao 10 godina.
On tvrdi da je sa 16 godina imao viziju u kojoj ga je Hrist zamolio da dovrši njegovu misiju uspostavljanja Nebeskog kraljevstva na zemlji i osiguravanja svetskog mira.
Mun nije odmah "prihvatio“. Otišao je na studije elektrotehnike u Seul, gde je umesto električnih kola izučavao Bibliju, tumačeći je na "originalan“ način. Tu ga je zatekao Drugi svetski rat, nakon koga se vratio na sever.
Molio se i puno razmišljao o svojoj "viziji“, što ga je dovelo do toga da sebe shvati kao novog Mesiju, "proroka“ koji ipak prihvata Hristovu molbu da ostvari ono što on sam i Avram pre njega nisu uspeli. Tada započinje Munovo propovedanje i težnja ka osiguravanju "univerzalnog spasenja svih ljudi - dobrih i zlih, živih i mrtvih...“
Ono je trajalo vrlo kratko, pošto vlast u Severnoj Koreji na takve pojave nije gledala nimalo blagonaklono. Mun je uhapšen već 1946. i odveden u zatvor, u kome tvrdi da je bio izgladnjivan, mučen i primoravan na teške fizičke poslove. Veruje da ga je u životu održalo samo čudo! Sa robije se izbavio tek kada su zatvorski čuvari pobegli pred napredujućim američkim trupama u Korejskom ratu.
Proročko ime
|
Mun tada beži u grad Pusan u Južnoj Koreji, u kome "od kartona i blata pravi svoju prvu crkvu".
Svoju "versku zajednicu“ je formalno-pravno osnovao 1954. godine u Seulu u Južnoj Koreji pod nazivom koji treba da aludira na ujedinjenje svih snaga hrišćanske veroispovesti:
"Asocijacija Svetog duha za ujedinjenje svetskog hrišćanstva“.
- brzo širenje na sve kontinente -
Munova organizacija se brzo širila u Južnoj Koreji. Već do sredine pedesetih bilo je 30 centara širom zemlje, a krajem te decenije njegovi emisari preneli su je u Japan i SAD.
Sam Mun se u Ameriku preselio 1971. godine, ali je zadržao državljanstvo Koreje.
Po njegovom dolasku na novi kontinent, UC se vrlo agresivno posvetila misionarstvu. Već 1973. Munovci su prisutni u svim državama SAD-a. Neki teoretičari su brzinu širenja Munove organizacije među mladim Amerikancima uporedili sa uspehom hipi pokreta iz prethodne decenije.
Dve godine kasnije, Mun je poslao svoje misionare u 120 zemalja širom sveta.
Kontroverze: Kultovske, političke, finansijske
Što je brže rastao broj Munovaca širom SAD-a, to se povećavao interes američke javnosti za došljaka sa istoka i njegovu organizaciju, ali i bojazan od nje. Kontroverze su počele da se nižu jedna za drugom.
Još sedamdesetih godina, mediji su u Americi izveštavali o zastrašujućim metodama koje sekta koristi za regrutaciju pre svega mladih ranjivih ljudi. Navodno ih je odvajala od porodica pomoću tehnika ispiranja mozga i kontrole uma. Takve tvrdnje nikada nisu dokazane.
I političke aktivnosti UC-a takođe su bile predmet kritika, iako je Mun oduvek u javnosti istupao kao tvrdokorni anti-komunista, što je u Americi tada bilo naročito popularno.
Ipak, neskrivenu podršku koju je organizacija davala Ričardu Niksonu tokom afere "Votergejt" Amerikanci su dočekali "na nož".
Delovanje UC-a postalo je veoma sumnjivo vlastima u SAD-u, pa ga je 1978. jedan potkomitet američkog kongresa - koji se bavio ispitivanjem političkog uticaja vlade Koreje u SAD-u - uzeo za predmet istrage.
Zaključci nadležnih bili su da se UC u Koreji bavi proizvodnjom oružja, da je instrument korejske propagande u SAD-u, ali i nešto mnogo dalekosežnije od toga - Munova “unifikacija” ima ne samo religijski već i politički smisao.
Ozbiljno je prepoznato da se, među mnogobrojnim ciljevima, u Munovoj sekti ističu težnja za poništavanjem podvojenosti crkve (UC-a) i države te za uspostavljanjem svetske vlade na čijem bi čelu bio, naravno, Mun.
Verovatno je tada prvi put američka administracija u svoj punoći shvatila stepen opasnosti od delovanja UC-a.
Posledična akcija usledila je relativno brzo. Sada su se poreske vlasti SAD-a dale u ispitivanje poslovanja Munove sekte, a kao rezultat toga Mun je 1982. optužen za poresku prevaru, i poslat u zatvor po drugi put u životu. Na robiji je proveo 18 meseci.
Osamdesetih godina UC u Americi već nije ni nova ni nepoznata, a ni bezazleno shvaćena, pa dolazi do ozbiljnijeg bavljenja njome na širem društvenom planu.
Tada se pojavljuje mnoštvo knjiga i teorijskih radova o ovoj organizaciji, u kojima su, između ostalog, svoja iskustva prenosili njeni aktivni i bivši članovi, pristalice i protivnici.
Mnogi stručnjaci sumnjaju da UC ima bilo kakve duhovne temelje zbog kojih bi se mogla smatrati religijom, a zamera joj se i ogromno bogaćenje Muna i njegove porodice tokom godina. Ona uživa sav raskoš i privilegije.
Finansijsko poslovanje organizacije se širi i postaje sve kompleksnije i sumnjivije. Mnogi bivši članovi sekte danas smatraju da ona postoji samo zarad zgrtanja novca.
Srpski političari pišu za Munove novine
|
Mun 1982. osniva, kako kaže, "instrument širenja istine o Bogu širom sveta" - konzervativni list “Vašington tajms”. Naravno, osim za propagandu verovanja UC-a kao religije, novina prvenstveno služi za ostvarenje Munovih političkih ciljeva.
Neki od njih brzo su ostvareni: Ronald Regan, koga je Mun podržavao, osvojio je i drugi predsednički mandat. Za druge je trebalo više vremena.
Jedan od njih, u okviru globalnog plana UC-a, bio je širenje na istok, gde je nakon pada njemu omraženog komunizma, Mun u gigantskim razmerama razgranao svoj biznis.
Posetio je Sovjetski Savez 1990. godine i sreo se sa Gorbačovim, što vrata kasnije Rusije otvorilo i njegovoj sekti i njegovim kompanijama.
U "svojoj" Severnoj Koreji, javno je ponovo bio prisutan već 1992. godine, kada tamo razvija fabriku automobila i druge poslove. Kasnije je u Pjongjangu osnovao "Svetski centar za Mir".
Novo ime: Maskiranje ili psihologija?
|
Tih devedesetih je Munova sekta bila predmet najvećeg policijskog istraživanja prevare u istoriji Japana. Serijom presuda, bila je prinuđena da oštećenima isplati milione jena. I pored toga, UC je nastavila da radi u zemlji izlazećeg sunca, ali ne bez obmana.
Nekoliko godina kasnije je predsednik japanskog ogranka sekte morao da napusti svoju poziciju nakon nove velike policijske akcije i niza hapšenja članova u kojima je razotkrivena još jedna velika prevara ove organizacije.
Kada je Evropa u pitanju, UC je široko rasprostranjena, ali njeno članstvo nije toliko masovno kao u Aziji i Americi. Munu je od 2002-2006. bio zabranjen ulazak u Nemačku i 14 drugih zemalja "šengen zone“. Neke od njih, na čelu sa Holandijom, 2005. su tu zabranu ukinule.
Što se Azije tiče, Mun nije imao sličnih političkih neprilika. U Južnoj Koreji je UC 2003. godine proširila svoje delovanje i na zvaničnu politiku – osnovana je stranka.
Gospodar Južne Koreje?
|
Slični projekti najavljeni su u Japanu i SAD-u, a dok ne budu ostvareni, Mun je u Americi nastavio da podržava konzervativne snage. Ovaj put, njegov favorit je bio Džordž Buš mlađi.
Krunisani Mun
|
Zbog njegove uske povezanosti sa vrhom američke, pa i svetske politike, a i na osnovu tumačenja tekstova u samom "Vašington tajmsu", na mnogim analitičkim internet sajtovima se spekuliše da je Mun posrednik u tajnim odnosima i kontaktima vlasti Severne Koreje i SAD-a.
Zvanično je on i dalje zakleti antikomunista koji kontakt sa ljudima iz vrha režima Kim Džong-ila koristi u cilju promene sistema, ali se naslućuje da ga vlast u Severnoj Koreji podržava jer ga smatra "svojim čovekom" u SAD-u.
Zato analitičari iznose sumnju da je Mun "dvostruki igrač", a šta je istina u toj kompleksnoj sprezi sektaštva, politike i biznisa - zna samo on sam.
Bogatstvo i uticaj
U listu "Vašington tajms" redovnu kolumnu ima Hilari Klinton, državna sekretarka SAD, a Mun poseduje sopstvenu kancelariju u UN-u. Kada je svojevremeno održana svečana zakletva Kofi Anana, Mun je sedeo u prvom redu. |
Bilo kako bilo, Mun se približava desetoj deceniji života, a uprkos svojoj, makar nominalnoj, megalomaniji upoređivanja sa Isusom Hristom, svestan je da njegov fizički život neće biti večan. Zato je, nakon dugogodišnjeg odbijanja, 2008. izabrao naslednika - svog najmlađeg sina. Ipak, nije propustio da istakne da on, pošto je Mesija, adekvatnog naslednika zapravo – nema !
Andrej Protić, generalni sekretar "Centra za antropološke studije“, domaće nevladine organizacije koja pomaže žrtvama organizacija sa sektnim delovanjem, razjasnio je za "Vesti“ ideologiju Munove sekte, njenu organizaciju i metodiku delovanja.
Takođe je skrenuo pažnju na prisustvo UC-a u Srbiji koje je, prema njegovim rečima, "kontinuirano i nezvanično, ali gotovo neznatno rasprostranjeno.“:
Doktrina Unifikacione crkve
"Doktrina UC je postavljena kroz Munovu knjigu "Božanski princip“ iz 1946. godine (prošireno izdanje 1957.). U pet poglavlja: Princip stvaranja, Pad čoveka, Istorija obnove, Isus iz Nazareta i Hrišćanska istorija, Mun daje svoju viziju mesijanstva.
Otprilike svakih dve hiljade godina na Zemlji se ovaploti novi Božiji poslanik – mesija. Prvi je bio Adam, pa Avram, zatim Isus Hristos i konačno Mun.
Kampanja protiv krsta
|
Prema Munovoj doktrini, Hristos nije ispunio svoju misiju, zato što nije osnovao porodicu i nije postao vrhovni vojskovođa čovečanstva. U osnovi Munovog učenja je dualistička doktrina jedinstva muškog i ženskog principa koja se odnosi i na Boga i na ljude. Zato je institucija braka od suštinske važnosti u Munovom sistemu.
"Istinski otac“ nepoznatog broja dece
Iz prva dva braka Mun je imao dvoje dece. Treću ženu oženio je čim je napunila 17 godina (on je tada imao 40) u ceremoniji "Svetog venčanja". Ona je postala "Istinska majka" i tokom godina mu rodila četrnaestoro "istinske dece". |
On lično održava ceremonije tzv. "masovnog blagosiljanja”, koje su zapravo masovna venčanja.
Demonstracija privrženosti porodičnim vrednostima bila je manifestacija: "Marš milion porodica“, koju su 2000. u SAD-u organizovale UC i "Nacija Islama“. S tim u vezi, UC propagira "konzervativne“ vrednosti poput uzdržavanja od alkohola, droge, i seksa pre i izvan braka.
Orgije
Knjiga je došla kao potvrda Munovim protivnicima koji njega odavno optužuju za neverstvo a UC za licemerje i prisustvo orgijskih rituala. |
Mun je takođe u više navrata davao veoma oštre izjave o Jevrejima i pripadnicima gej zajednice, ali je generalno bio manje kritikovan zbog toga od Nacije Islama, koja je na istim takvim pozicijama.
Antisemita
Kritike javnostu UC je pretrpela iz zbog antisemitizma pronađenog u "Munovoj Bibliji“ – knjizi "Božanski princip“ - i njegovim javnim istupima. On je, naime, često isticao uverenje da žrtve Holokausta "plaćaju dug zbog raspeća Isusa Hrista". |
Ciljevi i metodologija sekte
Sve organizacije sektnog karaktera imaju srodan cilj – ostvarenje moći i uticaja koji će što većem broju ljudi nametnuti njihovu doktrinu.
Jedna od značajnih odlika ovakvih organizacija jeste njihova doktrirarna isključivost koja njihovu verziju spasenja teži da nametne kao obavezu čitavog čovečanstva. Ovu pojavu stručnjaci najčešće nazivaju globalni plan.
Pošto je Mun 1982. godine imao problema sa poreskim vlastima SAD, strategija UC se promenila.
Osnovan je čitav niz srodnih organizacija "humanitarnog“ i "haritativnog“ karaktera, kao npr: "Federacija žena za svetski mir", "Profesorska akademija za svetski mir", "Studentska federacija za istraživanje principa", "Porodična federacija za mir u svetu"...
Prema podacima dobijenim od ljudi koji su napuštali ovu organizaciju UC ima određenog učešća i u aktivnostima komercijalnih kultova, kao što su "Amvej“, "Kalifornija fitnes“ i "Herbalajf“.
Načini "vrbovanja“
Kao i kod većine drugih srodnih organizacija najčešći načini vrbovanja su jeftini jezički kursevi i zloupotreba radoznalosti polaznika, koji se polako pretvaraju u adepte (oni koji se pripremaju da prime određeno učenje – istinu).
Drugi način vrbovanja je pružanje humanintarne pomoći, ili najčešće prisutni metod u UC: obezbeđivanje stipendija za razne postdiplomske i slične akademske kurseve i aktivnosti, kojima se primaoci istih posle vezuju za razne firme u vlasništvu crkve.
Pošto je Unifikaciona crkva (UC) pseudohrišćanska sinkretistička organizacija sektnog karaktera, njena retorika i ritual imaju naročitog uspeha kod razočaranih hrišćana.
Munov sin "u telu crnca"
Mun ga nije ni upoznao, a ovlastio ga je da putuje po svetu i propoveda doktrinu sekte članovima koji su “zastranili” ili “skrenuli sa puta”.
|
Značajna finansijska baza prikupljena izrabljivanjem članova (a u suprotnosti sa ustavima svih demokratskih država), omogućava ovoj organizaciji da sprovodi veličanstvene i masovne manifestacije.
Naročito značajna poruka kojom UC stiče popularnost, jeste promovisanje tzv. "svetskog mira“, koji podrazumeva da Mun bude vrhovni verski i vojni poglavar čitavog sveta.
Takođe, nije zanemarljiva ni mogućnost lakog sklapanja navodno "idealnog braka“ pod blagoslovom vođe i njegove supruge.
Ipak, odabir bračnih partnera se u ovoj organizaciji zapravo sprovodi metodom slučajnog izbora pomoću računara.
Saradnja Munovaca i drugih sekti
Najuticajnije organizacije sektnog karaktera u svetu danas tesno sarađuju u pokušaju stvaranja jedinstvenog fronta, kako bi lakše branili svoje interese.
Najupadljiviji vid saradnje je finansiranje organizacija i federacija koje se pod izgovorom zaštite prava na veroispovest i drugih ljudskih prava bore, ne birajući sredstva, protiv svih kritičara ovakvih organizacija.
"Američka konferencija verskih pokreta" (American Conference on Religious Movements - ACRM) prima finansijsku podršku od Sajentološke i Unifikacione crkve, kao i Pokreta za svesnost Krišne (Hare Krišne).
Pomoć od organizacija sektnog karaktera takođe primaju i "Svetska asocijacija nevladinih organizacija" (WANGO) i "Unifikacioni teološki seminar" (UTS).
Takođe, i na individualnom nivou, preko raznih grantova i stipendija, organizacije sektnog karaktera pružaju podršku "nezavisnim“ istraživačima, koji se iz akademske sredine najčešće regrutuju među sociolozima i medicinarima.
Rezultati ovakvih istraživanja često služe raznim problematičnim organizacijama za dobijanje akademske podrške i legitimiteta.
Najpoznatiji primer su radovi Ajlin Barker, koja se bavi istraživanjem fenomena novih religijskih pokreta, dokazujući sociološkom metodologijom (koja je strukturno i metodološki relativistička) da organizacije poput UC ili Familija (bivša Deca božija) ne vrše sektno delovanje.
Ovakva istraživanja, po pravilu, u potpunosti zanemaruju svedočenja mnogobrojnih žrtava ovih organizacija i kao stručne parametre u obzir uzimaju jedino izvore samih tih organizacija.
Munovci u Srbiji
Unifikaciona Crkva nikada nije bila zvanično registrovana u Srbiji i radila je posredno, prvo preko stipendija za postdiplomske kurseve (naročito u medicinskoj struci), a zatim i preko srodnih nevladinih organizacija poput: "Federacije žena za svetski mir", "Profesorske akademija za svetski mir", "Porodične federacija za mir u svetu"...Pa ipak, po svoj prilici, ni jedna od ovih organizacija takođe nije bila zvanično registrovana u Srbiji.
Slađan Mijaljević, pravoslavni publicista, sektolog i učitelj borilačkih veština, svojevremeno je tvrdio da je u vreme dok je Milan Panić bio premijer, UC u našoj zemlji imala snažan uticaj.
Akademik Ljubiša Rakić bio je u medijima dovođen u vezu sa Profesorskom akademijom za mir u svetu tokom 90-tih godina prošlog veka.
U emisiji Vanje Bulića "Biseri“ gostovao je Vuk Andrejević i njegova majka Nina. Vuk je u Munovu organizaciju bio zavrbovan tokom njegovog boravka u SAD-u i roditeljima je trebalo oko dve godine da ga odatle spasu.“
Ispovest tvorca "Bisera“
Zbog tih razgovora nikada nisam imao problema. Emisija se završi i kraj. Ali, kada sam 1994. godine uradio prvu emisiju u kojoj je bio gost Vuk Andrejević, momak koji je uspeo da se izvuče iz Munove sekte - Unifikacione crkve - krenuli su napadi na mene i emisiju.
Ratne godine su uz šverc, drogu i svakojake vrste kriminala, u zemlju ubacile i sekte. Naravno, svako ima pravo da se moli bogu kojeg izabere, ali pri tom ne sme da bude manipulisan od strane sveštenika koji štite boga kojeg su izmislili.
Pošto je jedan od retkih koji se izvukao iz pakla ove sekte, trezveno je svedočio o metodama kojima se upravlja ljudskim umom. Njegovi roditelji, Slavenka i Zoran, prodali su kuću i preselili se u Njujork u potrazi sa sinom. Iznajmili su i detektiva.
Više od godinu dana Vuk je odbijao da se sretne sa njima. O tome je na televiziji svedočila njegova majka. Iznela je brojne podatke i dokaze o radu ove sekte i u Beogradu.
Pri Medicinskom fakultetu u Beogradu je početkom osamdesetih godina osnovana asocijacija čiji je osnivač svuda u svetu Unifikaciona crkva, tačnije njen vođa Mun, a u Beogradu je radilo udruženje žena čiji je osnivač Munova supruga. Sekretar asocijacije pri Medicinskom fakultetu bio je dr Rudolf Majer, Zagrepčanin, koji je bio poverenik Unifikacione crkve za Balkan.
Tada je u štampi osvanulo i nekoliko tekstova o povezanosti sa Munovom crkvom i nekadašnjeg saveznog premijera Milana Panića, jer, navodno, Mun kontroliše farmaceutsku industriju.
Gospodin Rakić nije poricao da mu se obratila gospođa Andrejević, tražeći pomoć u potrazi za sinom, ali je omalovažio sve njene tvrdnje i, naravno, novinara koji je sa njom razgovarao. Deo polemike je tekao i na stranicama ‘NIN’-a, a državna televizija je jednu sektašku storiju iskoristila za verbalni obračun sa nepodobnim Miloševićevim ministrom Rakićem i premijerom Panićem.
U celoj priči je najvažnije da je Vuk Andrejević uspeo da se izvuče iz sekte, da je postao ragbista i da je završio Medicinski fakultet. Na sektu ga podsećaju samo fotografije iz tog vremena, na kojima ima ovalno lice, iako je izuzetno mršav.
Taj oblik lica - mesečevo lice - imaju sektaši koji duboko ulaze u program sekte, pa zbog specifičnih psihičkih stanja dolazi do promena u lučenju kore nadbubrežne žlezde.
Devojke koje su imale slično iskustvo, svedočile su u emisiji da su gubile menstruaciju zbog stresova izazvanih osećanjem krivice da ne izvršavaju sve što sekta od njih zahteva.» |
