Krediti, najveća srpska mora (4): Omča oko vrata
Najviše su stradali oni koji su uzeli kredite za opremu ili izgradnju hala i infrastrukture od Fonda za razvoj Republike Srbije. Jedan čovek sa juga Srbije je imao manju sušaru, radio dobro, a onda su mu porasli apetiti, hteo je da uposli sina i ćerku i zaradi veliku paru.
Uzeo je kredit od 30.000 evra, sa kamatom od jedan ili dva odsto. Prvih pet godina vraćao je samo kamatu, što je bila državno-bankarska navlakuša, izgradio veliku sušaru koja danas stoji prazna. Nije mogao da je razradi jer nije imao odgovarjuću količinu voća i ostalog da otkupljuje i suši, a još manje kome da prodaje.
Nije se snašao ni u cenama, morao je da prodaje ispod cene i radio sa gubicima. Kada je stigla glavnica kredita na otplatu, krenule su njegove muke. Stiglo je rešenje od poslovne banke koja je posrednik između njega i Fonda da mu se uzme deo kuće koji je stavio pod hipoteku. U poslednjem momentu, zahvaljujući sinu koji se slučajno zatekao u kući, skinut je sa grede i užeta koje je namakao oko vrata.
Deo kuće je banka prodala, u drugom delu živi sin. On se sa suprugom vratio u dedino selo iznad Vranja, gde je obnovio staru kućicu i proizvodi onoliko hrane koliko je potrebno da preživi. Ako preostane, šalje sinu. Živi izuzetno skromno, ali kaže da je srećan i miran, da više ne živi na antidepresivima već na kozjem mleku. Bio je ekonomista, a žena tehnolog. Sada su sitni poljoprivrednici, iako se nije rodio na selu.
