Krediti, najveća srpska mora (1): Narod koji su opelješile banke
Kada je pre desetak godina počela najezda stranih banaka u Srbiju i kada su iste prostirale crveni tepih pred svakog hrabrog klijenta koji se posle Dafine i Jezde usudio da podigne kredit, pozajmica bi bila za tili čas odobrena. Danas je pored nepregledne dokumentacije, potvrda sa posla i višemesečnog rešetanja kreditnog biroa, potrebno dostaviti i analizu krvi, urina, testa za sidu i hepatitis, ali i rezultat EKG uz mišljenje interniste. I to ako pozajmljujete iznos manji od 70.000 evra.
Ako kojim slučajem klijent želi da se zaduži više, spisak pregleda koji mora da obavi proširuje se i na ultrazvuk srca i abdomena, a muškarci stariji od 50 godina moraju da urade i PSA test, kojim se utvrđuje postojanje kancerogenih ćelija prostate.
Ako u tom trenutku i nema rak, verovatnoća da će ga dobiti dok kredit ne otplati je ogromna. Kamate na stambene kredite u Srbiji su ubedljivo najviše, dok su plate najniže u regionu. Kod nas su kamatne stope na kredite odavno premašile 20 odsto na godišnjem nivou, bez obzira na to da li su u evrima ili dinarima.
Prokleti lizingLizing kompanije u Srbiji godišnje zaplene oko 1.500 automobila, jer kupci više ne mogu da otplaćuju rate. Iako su uslovi za lizing povoljniji od kredita, stručnjaci smatraju da je ova opcija dobra samo za firme, nikako za građane. Jer, najčešće traje pet ili šest godina, a kamata se otplaćuje u prve dve godine, pa tek onda glavnica, tako da se kupcima više isplati da vrate auto nego da ga do kraja otplate jer mu je u međuvremenu smanjena vrednost. Dodatna nepogodnost je i ta što kada lizing kuća oduzme vozilo i proda ga po manjoj ceni nego što je procenila, onaj ko je uzeo lizing mora da nadoknadi razliku. |
Pojedine vodeće banke u zemlji, kamate su podigle i na 27 do 30 odsto! Hrvati za iste kredite plaćaju i do tri puta niže kamate, dok su njihove prosečne plate i penzije isto toliko puta veće. Hrvatska je takođe limitirala kamatne stope na kredite, kod nas se ova mogućnost ni ne razmatra.
x Onaj ko se usudi da u Srbiji podigne stambeni kredit, na primer za garsonjeru od 50.000 evra, pristaje da banci vrati čak duplo više novca u naredne dve i po decenije. Jedan Slovenac za isti toliki kredit banci bi vratio čak 30.000 evra manje. Zato Slovenac kredit i uspe da vrati, dok sve više Srba u očajanju prislanja pištolj na slepoočnicu. Ili u srce, kao što je uradio Milan S. (57) iz Kragujevca, koji je presudio sebi sa dva pucnja kad su izvršitelji iz suda došli da preuzmu kuću u kojoj je živeo sa porodicom. Milan više nije više mogao da plaća kredit koji je podigao za izgradnju 400 kvadrata stambeno-poslovnog prostora.
Poznati kragujevački vlasnik servisa za belu tehniku ostavio je oproštajno pismo u kojem je napisao: "Svaku ciglu sam natopio znojem, a sada i krvlju. Sam sam tako odlučio." Valjevac Radovan Ž. (56) polio se benzinom i zapalio, jer nije mogao da vrati nagomilani dug zbog stambenog kredita i kamata koje su počeli da isplaćuju žiranti. I policajac Radoš Tupeša (33) iz Goražda ubio se na radnom mestu, zbog duga banci, a za sobom ostavio suprugu i malo dete da taj isti stambeni kredit vrate.
x Prema procenama bankara oko 100.000 građana Srbije nije više u mogućnosti da otplaćuje kredite. Zato se poslednjih meseci aktivira sve više hipoteka, pa banke prodaju stanove, ali i automobile da bi namirile dugove. Ekonomisti kažu da bi po uzoru na zakonska rešenja u Americi i Evropskoj uniji trebalo uvesti pravnu formu ličnog bankrota. U SAD je druge godine svetske finansijske krize (2009.) lični bankrot proglasilo oko milion osoba.
Ovakva zakonska rešenja već nekoliko godina postoje i u Sloveniji, a u Hrvatskoj se zbog velike zaduženosti građana, već dugo raspravlja o donošenju sličnog zakona. Suština je u tome da se fizičkom licu koje proglasi stečaj omogući da zadrži deo svoje imovine, a lični stečajni upravnik daje predlog nadležnom sudu za prodaju njenog većeg dela, ali i otplatu dela dugova iz budućih prihoda dužnika tokom narednih tri do pet godina. Ostatak dugova sud otpisuje, a reprogramiranjem kredita dužniku se omogućava da lakše izađe iz prezaduženosti. Dok se ova mogućnost ne uvede, građanima Srbije banke ostavljaju samo odeću i obuću, hranu, ogrev i eventualna invalidska pomagala. Sve ostalo, prilikom prisilne naplate duga, odlazi na doboš.
x U svakom slučaju, sve manje ljudi odlučuje da investira u kupovinu krova nad glavom. Promet u agencijama za nekretnine je opao za oko 30 odsto, a broj pozajmica u bankama za tu namenu smanjen je za petinu. Većina građevinskih firmi u Srbiji je u blokadi. Povećanje poreza i akciza stravično je pogodilo ovu industriju. Porez na građevinski materijal ranije je iznosio četiri odsto, a danas je 20 odsto. U ceni kvadratnog metra stana materijal učestvuje i do 70 odsto, otuda i pitanje da li će graditelji stanova uopšte moći da nastave da rade.
x Ceo svet je danas u dužničkoj krizi. Neprimereno i neumereno kreditiranje građana Amerike ovu državu dovelo je na ivicu bankrota i uvelo svetsku ekonomsku krizu. Sada 11 miliona Amerikanaca zajmi novac od organizacija, poznatih kao prodavnice brzih kredita. Iako ih oni nazivaju kratki krediti za hitne slučajeve, klijenti ih na kraju otplaćuju dugoročno. A za ovu hitru uslugu plaćaju kamatu od neverovatnih 400 odsto.
Tako je 13 američkih država zabranilo ove prodavnice brzih kredita. Tek tada nemajući kud, mnogi građani Amerike izlaz su našli u kreditnim karticama. Amerikanci po osnovu kreditnih kartica duguju ukupno 968 milijardi dolara. Nova kriza je na pomolu, jer plaćanja sve više kasne, samim tim povećavaju se dugovi građana, ali i gubici banaka.
