Vidovdan (1): Prokletstvo dugo šest vekova

Za Vidovdan se zemlji Srbiji opet spremaju zastave - pobedničke ili na pola koplja, znaće se kada sve strane budu na izmaku snaga, a sam ishod bude stavljen u drugi plan u odnosu na žrtve. Vlada u Srbiji očekuje da ovogodišnji 28. jun bude upamćen kao dan pobede u bici za Evropsku uniju, a Beograd 2013. godine lomi koplja upravo sa tim Briselom.

Izgubljeno zemaljsko carstvo: Kosovski boj

 

Maratonski pregovori Beograda i Prištine, uz mnogo nesuglasica i protivurečnosti, nekoliko briselskih večera, od toga poslednja se okončala dva sata iza ponoći, rezultirali su pismom visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i komesara za proširenje Štefan File upućenom ministrima spoljnih poslova zemalja EU gde traže "jasnu pozitivnu odluku" o otvaranju pristupnih pregovora sa Srbijom. Izvesno je da će Vidovdan doneti neke dobre vesti, ali su i dalje u opticaju tri scenarija - da se na Vidovdan Srbiji saopšti dan početka pregovora, da će datum biti uslovljen dodatnim rezultatima briselskog sporazuma ili će se čekati ishod parlamentarnih izbora u Nemačkoj jer ona drži i nož i pogaču za integraciju država Balkana u EU.

Vicepremijer Aleksandar Vučić najavljuje da će Srbija sa dugo priželjkivanim datumom ulaska u Evropu sačuvati svoje državne interese i narod na Kosovu, dok mnogi Srbi sa KiM veruju da će pobeda Beograda biti njihov - poraz.

- Narod koji ostane bez svoje države je bespomoćan. Sigurno je da će Vidovdan biti datum koji će označiti pokretanje novog talasa iseljavanja. Mi želimo da živimo u državi Srbiji i nije tačno da prihvatamo briselske dogovore - podvlači Radovan Ničić, predsednik izmeštene SO Priština.

Od Kosovske bitke, kada su se sukobile srpska vojska pod vođstvom kneza Lazara i turske vojske sa sultanom Muratom na čelu, pa naovamo Vidovdan je urezan u kolektivnom pamćenju Srba kao veliki poraz koji se vekovima slavi kao pobeda, još otkad su zvona crkve Notr Dam zvonila za srpsku "pobedu". U Kosovskom boju poginula su oba vladara, i knez Lazar, i car Murat, ali Turcima su ostala odškrinuta vrata za osvajanje Balkana. Onda su se Srbiji ređali Vidovdani, pa su 28. juna 1881. Kneževine Srbija i Austrougarska monarhija potpisale Tajnu konvenciju kojim je Srbija postala zavisna od Austrije, ali od nje dobila međunarodno priznanje da postane kraljevina.

Atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, dogodio se 28. juna 1914, čime je počeo Prvi svetski rat, koji će biti zaključen Versajskim sporazumom, na isti dan, pet godina kasnije. Godine 1915. na Vidovdan srpski ministar unutrašnjih poslova Ljubomir Jovanović je sa albanskim političarem Esad-pašom potpisao u Tirani sporazum o stvaranju realne unije između Srbije i Albanije. I srpski kralj Aleksandar Karađorđević je 1921. doneo vidovdanski Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

U vreme komunizma simbolika Vidovdana nije previše isticana, ali i tada je taj dan krojio državnu kapu Srbiji i Jugoslaviji. Osamostaljenje ili razlaz, dogodilo se 28. juna 1948. godine kada je na inicijativu Sovjetskih delegata Andreja Ždanova, Maljenkova i Suslova doneta je Rezolucija Informbiroa što je označilo razlaz između Jugoslavije i istočnog bloka. Godine 1950. je pušten u saobraćaj put Beograd-Zagreb, Autoput bratstva i jedinstva, a deceniju kasnije 28. juna je osnovan Univerzitet u Novom Sadu. 

Onda je došla i 600. godišnjica kosovske bitke, kada je 1989. Slobodan Milošević održao čuveni govor na Gazimestanu. Od tada istorija srpskog naroda se sve češće vezuje za kobni dan - Vidovdan. Naime, 1990. su usvojeni amandmani na Ustav Hrvatske, kojim Srbi više nisu bili konstitutivni narod u Hrvatskoj, naredne godine obeležilo je navodno ubistvo trojice vojnika Jugoslovenske narodne armije, poznatiji kao slučaj Holmec, koji je bio okidač krvavih događaja koji će preplaviti Jugoslaviju. U organizaciji opozicionog Demokratskog pokreta Srbije, ispred zgrade Skupštine Jugoslavije 1992. godine je počeo Vidovdanski sabor, do tada najveći opozicioni skup u Srbiji, koji je trajao osam dana.

S početkom novog milenijuma, 2000. godine u Velikom Ropotovu organizovane su prve Vidovdanske igre, a naredne godine na Vidovdan je bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević izručen tribunalu u Hagu. Pet godina kasnije, posle raspada i državne zajednice SCG, na dan Svetog Vida, 2006. godine Crna Gora je primljena u Ujedinjene nacije kao 192. zemlja članica.

U Gračanici se ove 2013. godine, po 24. put po redu održavaju Vidovdanske svečanosti, ali su po prvi put počele mimo običaja, jer niko od predstavnika Raško-prizrenske eparhije nije prisustvovao svečanom otvaranju i blagoslovio manifestaciju. U Savetu Vidovdana navodno je nastao spor oko dobitnika Zlatnog krsta kneza Lazara. Očekivalo se da se ovom nagradom okiti pisac i pesnik Milovan Vitezović, ali će ona ipak biti dodeljena pesniku sa Kosova Radoslavu Zlatanoviću. Vidovdanskim svečanostima desio se peh i da je u poslednji čas otkazan koncert Slobodana Trkulje, srpskog muzičara, kompozitora i pevača grlenog i vizantijskog stila. Muzičar je preko Fejsbuka saopštio da nije obavešten o nastupu u Gračanici, osim putem medija.

- Pošto ne volim da idem na svoje koncerte za koje nisam obavešten, molim vas da to kažete organizatorima ako budete u Gračanici!