Protest u Sarajevu (2): Cunami u bosanskom loncu

U Sarajevu i Banjaluci, a naročito u Mostaru još ne postoji kritična masa koja bi na bilo koji način, uključujući i nasilje mogla da skine sa vlasti vladajuću oligarhiju. S druge strane, oni koji su na udaru služe se raznim vidovima podmetanja ne bi li razbili jedinstvo demonstranata.

Protest studenata u Banjaluci 

Stav političara iz Republike Srpske da iza sarajevske "bebolucije" stoje vodeće bošnjačke partije čiji je krajnji cilj prizivanje međunarodnih intervencija i promena ustavno-pravnog poretka zemlje, kako dani prolaze, sve više izgleda kao novi pokušaj homogenzacije Srba u BiH bezargumentovanom pričom o napadima iz Sarajeva.
 

Za profesora sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Đorđa Vukovića, sarajevski protesti su, pre svega, potpuno opravdana manifestacija građanskog revolta zbog političkog javašluka koji vlada u BiH, odsustva bilo kakve odgovornosti državnih funkcionera i službenika, katastrofalnog socijalnog stanja i sumanutih nacionalizama iza kojih se skrivaju nesposobni i nečasni političari.

- Da li su neki politički spekulanti učestvovali u organizaciji protesta i da li nastoje da zloupotrebe entuzijazam građana, u koji ne treba sumnjati da je iskren i dobronameran, ne mogu sa sigurnošću da negiram ili potvrdim, ali ne sumnjam da će se brzo i lako razotkriti njihov eventualni rukopis. No, treba se zapitati zar se isti ili slični spekulanti ne kriju i iza parola o nacionalnom interesu, rodoljublju, odbrani identiteta, pa ih ne raskrinkavamo kako bismo morali - kaže Vuković.
 

Da se sarajevske demonstracije podvedu pod kategoriju politički motivisanih donekle su zaslužni i sami, ali razvoj događaja kao da je malo opametio demonstrante pa su na najmasovnijem skupu u Sarajevu izostale poruke koje se mogu tretirati kao napad na jedan od naroda, umesto njih osvanule su duhovite i kreativne poruke, a gnev je usmeren prema gotovo svim vodećim političarima.

Đorđe Vuković naglašava da je dobro dok su demonstracije nenasilne i dok je u prvom planu javni interes, koji je za sve u BiH isti, ako se ne poziva na stvari kao što su ukidanje entiteta, referendum ili strana intervencija.

Oni koji žele da omalovaže sarajevske proteste, potpuno pogrešno pokušavaju da čitavu stvar koncentrišu na usvajanje Zakona o JMBG, a prava je istina da je zakon samo okidač i kulminacija dugogodišnjeg nezadovoljstva običnih građana neradom državnih organa vlasti.

Analitičar iz Sarajeva Žarko Papić smatra da su demonstracije pokazale da se nerad političara više ne može tolerisati.

- Nakon letargije u kojoj su građani BiH, uprkos katastrofalnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u BiH, odavno, ove demonstracije su dokaz da se taj nerad ne može tolerisati. Ta apatija, kojoj smo se svi čudili, nije uopšte neuobičajena za društva koja nemaju demokratske tradicije. Ja mislim da je došlo do buđenja građanske svesti. Bijelo dugme je imalo stih u jednoj od svojih pesama: "Ko ne sluša pjesmu, slušaće oluju." A ja mislim da će ovi naši arogantni političari doživeti cunami - reči su Žarka Papića.

U ovom momentu BiH je poslednja na evropskom putu od svih zemalja u regiji, a jedini krivac za takvo stanje su domaći političari koji godinama ne mogu da reše preostala dva evropska uslova: pitanje vojne i državne imovine i sprovođenje presude u slučaju "Sejdić-Finci" koja podrazumeva usklađivanje Ustava BiH sa Poveljom o ljudskim pravima UN. Kada se taj nerad i bahatost iskombinuje sa bajkovito velikim platama državnih funkcionera od kojih neki imaju primanja i preko 3.500 evra mesečno, bunt i revolt građana je sve samo ne neopravdan.