Ko preti vlasti (4): Oluja govnima na internetu

U predsedničkoj rezidenciji u dvorcu Belvi Pre nekoliko nedelja otkriveno je pismo-bomba, koje je najverovatnije bilo upućeno nemačkom predsedniku Joahimu Gauku. Eksploziv je detoniran u parku dvorca, a predsednik nije ni bio u predsedničkoj palati, tako da mu život nije bio ugrožen. Pošiljalac i motiv ovog napada još su nepoznati.

Slali je barut: Angela Merkel, kancelarka Nemačke

 

U novembru 2010. godine Nemačku je šokirala vest da je u pošti Kancleramta, sedištu Angele Merkel, otkriven sumnjiv paket, čiji je dostavljač bila američka poštanska služba UPS, a koji je poslat iz Grčke. Eksperti berlinske policije su utvrdili da pošiljka sadrži barut, kao i eksplozivne i zapaljive naprave i demontirali su bombu uz pomoć specijalnog vozila sličnog robotu. Paket je bio adresiran direktno na Angelu Merkel, u vreme kad je ona boravila u Belgiji, a ni ovde se do kraja nije razjasnilo ko je i zašto poslao smrtonosni paket.

Istorija nasilja i pretnji političarima u Nemačkoj je vrlo duga. Pretnje su već godinama stalna pojava, samo se menja profil napadača. Dok su to sedamdesetih i osamdesetih godina bili pripadnici ekstremne levice, čuveni teroristi iz grupe Bader-Majnhof, a devedesetih su to uglavnom duševno poremećeni pojedinci. Poslednjih godina sve više pretnji dolazi iz redova islamističkih ekstremista. Prošlost je pokazala da prave zaštite nema i da pojedinci koji su spremni da žrtvuju sebe uvek pronađu način da naude osobi koja im je meta.

Krajem sedamdesetih, teroristi grupe Bader-Majnhof izvršili su seriju napada i ubistava nemačkih industijalaca i političara, vođeni idejom da čine dobro za svetsku revoluciju. Tri generacije takozvane gradske gerile godinama su se borile protiv pripadnika establišmenta i ubile 34 osobe, uglavnom privrednike i visoke državne službenike.
 

Onda su 90-ih na red došli atentati na visoke političare. U aprilu 1990. godine, po završetku govora tadašnjeg kandidata SPD-a za nemačkog kancelara Oskara Lafontena u Kelnu, jedna žena se popela na binu noseći u ruci buket cveća i svesku za autogram. U trenutku kada je političar uzeo olovku, 42-godišnja lekarska pomoćnica Adelhajd Štrajdel je iz buketa izvukla dugačak nož i zarila ga Lafontenu u vrat. Na suđenju je rekla da je to učinila u znak protesta jer "nijedan političar nije reagovao na njene tužbe da širom zemlje postoje podzemne fabrike, u kojima se ubijaju pripadnici nižih slojeva društva i prerađuju u kobasice".

Iste godine u oktobru, takođe duševno poremećeni Diter K, posle jednog partijskog skupa CDU, sa dva hica u leđa je teško ranio tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, a današnjeg ministra finansija Volfganga Šojblea. Jedan metak pogodio je kičmu, i od tada je Šojble u invalidskim kolicima.

U novije vreme političko nezadovoljstvo se najčešće iskaljuje gađanjem jajima ili kesama sa crvenom bojom.

Dve rečenice koje je političar CDU i poslanik nemačkog parlamenta Tankred Šipanski napisao na svom Tviter profilu kao komentar na odluku Ustavnog suda u februaru ove godine da se homoseksualnim parovima olakša proces usvajanja dece ("Pravo usvajanja za homoseksualce izvrće osnovnu ideju braka i porodice") izazvale su pravu lavinu pretnji i uvreda na njegov račun i pokazale koliko je tanka linija koja jednog političara deli od lošeg života.

Novi vid pritiska - shit storm - na društvenim mrežama (u prevodu: oluja govnima), koji je pokrenut protiv Tankreda Šipanskog, ma koliko bezazleno izgledao, može da ima ozbiljne posledice jer uvek postoje pojedinci koji su spremni da pređu s reči na dela. Šipanski, koji je tek posle 24 sata došao do reči, napisao je: "Kao poslanik primam na znanje da postoje oni koji se sa mnom po ovom pitanju ne slažu. Ipak, pretnje i uvrede koje su mi upućene smatram neprihvatljivim." Njegov odgovor odmah je pokrenuo novi talas uvreda.

KRAJ