Ko preti vlasti (2): Udovica pucala na kralja
Jelena Ilka Marković je jedina žena koja se spominje u srpskoj političkoj istoriji 19. veka, a da nije supruga nekog od vladara iz dinastije Obrenović. Čin pucanja u vladara države, i to u crkvi, pucanj je u državu. Jedini takav primer bile su Ruskinje koje su godinu dana ranije učestvovale u ubistvu ruskog cara.
Ilkin muž srpski oficir Jevrem Marković bio je opozicionar kralju Milanu Obrenoviću i brat Svetozara Markovića, a uhapšen je pod optužbom da je bio jedan od organizatora Topolske bune. Za njega se zauzimao ceo tadašnji državni vrh, ali je ipak osuđen na smrt. Streljan je u Aranđelovcu 12. maja 1878. godine sa nekoliko ustanika. Ilka se zarekla na osvetu, jer nisu imali sina.
Četiri i po godine posle njegove smrti ona je pokušala atentat na kralja Milana u Sabornoj crkvi u Beogradu, ali ga je promašila. Najpre je bila osuđena na smrt, ali je kasnije pomilovana i poslata u Požarevac na odsluženje zatvorske kazne. Nekoliko nedelja kasnije pronađena je mrtva u svojoj ćeliji.
Dobrivoje Jovanović, arhivski savetnik Istorijskog arhiva u Jagodini, koji je objavio dvadesetak knjiga iz prošlosti Pomoravlja objašnjava za "Vesti" tadašnje istorijske prilike.
Pucanj u mačkuOko 10 sati pre podne 11. oktobra 1882. Ilka Marković ušla je u Sabornu crkvu na glavni ulaz. Oko podne crkva se ispunila narodom koji je želeo da iskoristi priliku i vidi kralja i kraljicu. Počela je služba, Ilka je otkočila pištolj, uperila ga u potiljak kralja Milana i opalila. Metak koji je Ilka ispalila ranio je Mariju, udovicu Đoke Milankovića iz Loznice. Ilka je prvo odvedena u kuću preko puta crkve, a kada se narod razišao, u policiju. Ilka nije imala iskustva u rukovanju pištoljem, a na suđenju je izjavila da je samo jednom vežbala pucajući u mačku koja je krala sir. |
- U Prvom srpsko-turskom ratu Srbija je maksimalno iscrpla svoje materijalne rezerve. Za pokriće vanrednih vojnih troškova vlada je nastavila naplatu prinudnog zajma, a uvela je i nove poreze, među njima i globu od tri dinara po glavi stanovnika. Suviše velike ljudske i materijalne žrtve uzdrmale su borbeni duh srpske vojske.
Mobilizaciju za Drugi srpsko-turski rat pratila je i loša organizacija. Kada je trebalo okupiti jedinice Šumadijskog korpusa, desilo se da nema dovoljno hrane, jer su komore greškom bile poslate u Jagodinu. Većina vojnika Drugog lepeničkog bataljona i deo Jaseničkog bataljona odbila je da je položi zakletvu.
Pobunjenici su pokušali da pridobiju i ostale vojnike, ali u tome nisu uspeli. Iako malobrojni, pobunjenici su bez teškoća uspeli da zauzmu Topolu - navodi Jovanović. - Bilo ih je malo, ali su izazvali veliki strah kod kneza i vlade. Odlučeno je i da se vojska uputi u Topolu.
Posle hapšenja neposrednih podstrekača Pante Popovića i Mihajla Begovića, usledilo je hapšenje uglednih ljudi, poput Aćima Čumića, bivšeg predsednika vlade, Ilije Milosavljevića Kolarca, bogatog trgovca iz Beograda, i potpukovnika Jevrema Markovića. Sumnjivi svedoci su tvrdili da je Jevrem pretio da će vlada i knjaz preplivati Savu ili će knezu Milanu lično presuditi gde god ga sretne.
Jevrem je uhapšen marta 1878. godine. Po pisanju temišvarskog "Narodnog glasnika", da ne bi izazvao revolt građana, jer je Jevrem bio bivši poslanik i proslavljeni oficir, uhapšen je noću. Kako je bio optužen i za pljačke, koje je navodno počinio kao komandant, izvršen je pretres njegove kuće u Jagodini i nađeno "opljačkanih stvari iz oslobođenih krajeva u vrednosti od oko 26.845 groša čaršijskih". Ilki je oduzet i njen porodični nakit i vredne stvari koje su joj ostale posle smrti prvog muža.
Ilka je živela u Jagodini sa svekrvom Marijom, ali je često odlazila u Beograd kod sestre Luize. Potom je iznajmila stan preko puta Saborne crkve u koju je redovno odlazila kako bi se sveštenstvo naviklo na nju. Posle četiri i po godine od Jevremove smrti, 11. oktobra 1882. godine, kada je Milan Obrenović, tada već krunisani kralj Srbije, sa kraljicom Natalijom i svitom krenuo u Sabornu crkvu, pucala je na njega. Kralj je posrnuo. Pokušala je da puca još jednom, ali ju je sprečio major Franasović.
Osuđena je na smrt 12. aprila 1883. godine, ali je kasnije pomilovana i poslata na izdržavanje zatvorske kazne u Požarevac. Posle nekoliko nedelja pronađena je u svojoj ćeliji udavljena peškirom. Iako su lekarska mišljenja o uzroku smrti bila nejedinstvena, verovalo se da je reč o samoubistvu, jer je i pre toga nekoliko puta pokušala da se ubije.
Vezan za kolacPrema Jovanovićevim rečima, Jevrema su vezali za kolac, a potom pucali na njega. Uspeo je da se istrgne, ali su ga vojnici zgrabili i bacili u iskopanu raku. Potom su ponovo pucali. Više od 2.000 Jagodinaca svojim potpisima tražilo je da se njegovo telo prenese u Jagodinu, ali vlasti to nisu dozvolile. Posle bezbroj bezuspešnih pokušaja, Ilka je tek u proleće 1882. godine uspela da prenese Jevremovo telo u Jagodinu i sahrani ga pored brata Svetozara. Dozvolu je dobila od Milutina Garašanina, ministra unutrašnjeg dela, pod uslovom da se sve obavi u tišini. |
