"Zavidim Hrvatima na nemačkoj podršci"
Bivši predsednik Republike Srpske i haški optuženik Radovan Karadžić govoreći o ratu u Bosni i Hercegovini istakao je da nemački pregovarači nisu nikad pokazali da razumeju sve tri strane, i kao da su zakleti da budu protiv Srba.
- To je velika šteta, jer između mentaliteta Srba i Nemaca ima mnogo sličnosti, a postoji i duga istorija plodne privredne i kulturne saradnje, setimo se našeg Vuka Karadžića. Ako Hrvatima možemo na nečemu da zavidimo to su Nemci kao saveznici u svim vremenima i svakoj prilici. Najlakše je bilo pregovarati sa posrednicima koji nisu bili iz NATO zemalja, već iz Azije ili Afrike. Sa svim Japancima koje sam susretao imam najlepše iskustvo, ne zato što bi oni bili pro-srpski, već što su ulagali napor da razumeju sve strane. Nordijski predstavnici su takođe jedno prijatno iskustvo.
Danas imate imate podršku intelektualaca iz Rusije?
- Duboko je dirljiva ogromna podrška ruskih pisaca, naučnika, intelektualaca, filmskih stvaralaca i običnog naroda za našu stvar i za mene lično. Ruski pisci, od kojih sam mnoge sreo u Moskvi, ili kod nas u RS, imaju dvostruki motiv za naklonost prema meni - literarni, kao i slobodarski i sveslovenski. Ali, akademik Šafarovič, koji nas je, iako u poznim godinama, sa suprugom posetio i podario nam reči podrške, nije to uradio kao pisac već kao naučnik, Rus i veliki svetski čovek. Pominjući akademika (Igora) Šafaroviča, pominjem i Akademiju, i sve druge koji su saosećali sa nama i glasno nas podržavali. Osećam podršku pisaca pojedinaca i Saveza pisaca Rusije, kao i mnogih udruženja koja me podržavaju.
Podrška stiže i iz drugih država?
- Što se tiče odnosa na Balkanu, pravi ljudi su u kontaktu sa mnom i začudili biste se kad biste znali koji i koliko njih, i iz kojih sve zemalja. Da ne pominjem svoje višedecenijske prijatelje, jer se to podrazumeva, iz Rusije, Ukrajine, Slovenije, Poljske, Španije, Portugala, Grčke, Bugarske, Sjedinjenih Država, Skandinavskih zemalja. I odavde iz Holandije dobijam mnoštvo pisama podrške od ljudi koji su shvatili o čemu se radi. To veoma godi i hrabri, i daje nadu da svet neće propasti dok god, kao u Sodomi, ima pravednih i poštenih. A za odsustvo podrške u srpskim vladama na Balkanu imam neko razumevanje, znajući pod kolikim su pritiskom. Samo, da ne popuste da primete da toga pritiska više nema, a verujem da ga sa odlaskom nekih administracija, koje su ratovale protiv nas, zaista ima manje.
Žudnja za porodicom- U tamnici sam se oslobodio dnevnih planova za preživljavanje, ne moram da kao dr D. D. David zarađujem, ovde su stanovanje i deo hrane plaćeni. Ostalo pomažu porodica i prijatelji. Sve ostalo što je ljudsko ne prestaje u zatvoru, već naprotiv, potencira se. Pre svega, žudnja za porodicom. Potom za prijateljima. Imam sreće i sa jednim i sa drugim. Porodica je brojna i privržena i lako ju je voleti, a i prijatelji, posebno oni dugogodišnji koje volim već pedeset godina. Ipak, najviše mi nedostaju unuci. Voleo bih da učestvujem u njihovom odrastanju, da ih kvarim i razmazim. Ali, bar je moja Ljiljana sa njima. |
Kako podnosite pritvor u Haškim tribunalu?
- Tamnovanje podnosim sasvim dobro i možda zato što radim i po 15 sati. Uostalom, ovo mi nije prvo tamnovanje, imao sam tu "čast" da oprobam bosanski pritvor od 11 meseci "nizašta", iako "nizašta" kod nas pritvor traje samo šest meseci. Preda mnom je nekoliko stotina hiljada dokumenata i preko tri miliona stranica koje treba razumeti i svrstati prema temama i svedocima. Iako imam enormnu pomoć najbližih saradnika, koji su poznati javnosti, te posebno najistaknutijih pravnih autoriteta iz Srbije (K. Čavoški, S. Avramov) publicista i istraživača (M. Ivanišević, A. Marković i drugi) te iz mnogih drugih zemalja, ipak sve to mora da prođe i kroz moje ruke, jer ja najbolje poznajem faktičku stranu slučaja.
Koliko Vam vaši saradnici pomažu da pripremite odbranu?
- Imam veliku sreću sa timom odbrane. Njihov broj je morao biti ograničen pravilnikom, pa su mnogi od njih ostali uz odbranu na pro bono bazi, tj. rade bez ikakve nadoknade. A i oni koji imaju nadoknadu rade daleko više, iznad te nadoknade. Imam sjajnog pravnog savetnika iz SAD, gospodina Robinsona koji poznaje anglo-saksonsko pravo, koje je ovde važeće. U pretpretresnom periodu pomagali su mi ugledni pravnici sa nekoliko kontinenata, sa kojih sada dolaze mladi stažisti, i rade po nekoliko meseci. I to su deca, koja bude nadu u spas sveta. Moja iskustva sa njima odudaraju od svih naših zabluda o omladini u tim zemljama. Oni deluju nevino, radno, opredeljeno za istinu i pravdu i verujem da će im to trajati. A moji ostali savetnici i saradnici čine čuda, u kratkom vremenu nalaze brojne dokumente i opslužuju elektronski sistem. Do sada su uspeli u pronalaženju svedoka, sa kojima razgovaraju sjajni istražitelji na Balkanu. Ovo je mega proces, sa strane Tužilaštva, pa će biti "mega" i sa strane odbrane.
U san uz molitvu- Sa spavanjem, kao i sa zdravljem, nemam nikakvih problema, a uspavljujem se i budim sa molitvom. I voleo bih kad bi se ceo narod uspavljivao jednostavnom molitvom: "Gospode, pomiluj." Ponavljana dovoljno dugo ona uz post čini najlepša čuda. I inače, otkad sam pre nekoliko decenija usvojio običaj da kad ne znam kako da postupim, upitam u sebi: "Gospode, šta bi Ti sad uradio?", rešenja se sama ukazuju.
|
