Srpske kolevke u paučini

Prosečna starost ženskog stanovništva 1953. bila je 29,9 godina, a 2008. iznosila je 42,4 godine, što nam otkriva da je prosečna žena u Srbiji ušla u petu deceniju.

U Srbiji i nigde više u svetu rađa se manje od jednog deteta po porodici. A prvaci smo i po broju abortusa koji se obave u toku jedne godine. Sa 200.000 namerno prekinutih trudnoća prvi smo u Evropi. Pesimistične prognoze stručnjaka kažu da ako se ovako nastavi za 500 godina Srba više neće biti. U prilog tome govori i statistika.

Prosečna starost ženskog stanovništva 1953. godine bila je 29,9 godina, dok je 2008. godine ona iznosila 42,4 godine. To je dramatičan podatak koji nam otkriva da je prosečna žena u Srbiji ušla u petu deceniju, a u petoj deceniji života ne rađaju se deca.   Znači Srbija je prestala da rađa i svi problemi koje imamo nastali su iz toga. Demografska granica ili minimum ispod koga ni jedna zemlja ne bi trebalo da ide jeste 20 odsto dece do 19 godina. To su mladi koji dolaze i koji će rađati.

Ako uporedimo podatke koji kažu da je 1950. godine u Srbiji živelo 5,9 miliona ljudi, a da su prognoze da će ih 2050. godine biti isto toliko, dolazimo do poražavajućeg zaključka.

Profesor Biljana Spasić iz kragujevačke Ekonomske škole, koja se punih 15 godina bavi problematikom nestajanja Srba, kaže da ispada da se ceo jedan vek u Srbiji kolevka ni jednom nije zanjihala... Šta smo to radili celo jedno stoleće, pita se Spasićeva, kad nismo dobili nijednu bebu?

Državu ovo teoretski zabrinjava, ali se u praksi malo ko bavi ovom problematikom. Izuzetak, doduše pomalo problematičan, jeste predlog Željka Vasiljevića, bivšeg pomoćnika ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Ljajića. Vasiljević je kao univerzalno rešenje javno izneo ideju o uvozu 100.000 žena iz Azije kako bi pomogle povećanju nataliteta u Srbiji. Uvoz žena sa istoka rešio bi i problem manjka radne snage, jer bi one, mlade i zdrave, mogle da rade na selu, a ne boje se motike...

U jednom od intervjua Vasiljević je rekao i da ne bi imao ništa protiv da se oženi Tajlanđankom, da već nije u braku. - Ne bih ni trepnuo! Šta više! To što ima malo kose oči i što je malo žuta, šta me briga...

Vasiljevića su maltene proglasili ludakom, ali psihički zdravi su predložili - uglavnom ništa. Sa ovim se slaže i Mirjana Bobić, profesor socijalne demografije porodice na Filozofskom fakultetu.

"Bela kuga nije nešto što nas je sad pogodilo, taj problem se razvija unazad 30 godina. Poslednja generacija žena koja je rađala dovoljno dece za prostu reprodukciju živela je između dva svetska rata. Država je imala dve opcije, da se potrudi da podigne ekonomsku moć stanovništva i da mladim parovima omogući uslove za rađanje ili da pusti stvari da idu svojim tokom. Očigledno se odlučila za drugu mogućnost.

U međuvremenu Srbi izumiru. Profesor Biljana Spasić kaže da ne može da se složi sa tim da je ekonomska situacija problem usled koga dolazi do pada nataliteta. Razlog je opšti nedostatak ljubavi.

Po poslednjem popisu Srbija je imala 19,6 odsto mladih što znači da je probijena demografska granica. U isto vreme, na Kosovu imamo 54,5 odsto dece mlađe od 19 godina. To znači da svako drugi koga sretnete na Kosovu i Metohiji jeste dete koje će zarađivati nacionalni dohodak i koje će rađati.

"Toliko smo postali sebični da ne želimo ljubav da podelimo sa novim bićem. Za mene kao ženu, majku i baku, alarmantne su izjave mladih da ne žele potomstvo, a tobož se uzimaju iz ljubavi. To je rezultat jednog bolesnog stanja. Posledica je to što srpska nacija izumire u čak 80 odsto okruga.

Naša Srbija svake godine manja je za po jedan grad veličine Jagodine. Gde god u okruzima u Srbiji živi srpski živalj, imamo negativan prirodni priraštaj sa dramatičnim, zlokobnim minusima. Takav je, na primer, slučaj zaječarskog okruga gde imamo minus 12,6 promila ili vraničevski okrug sa minus 11,6 promila. Samo u dva okruga imamo pozitivan prirodni priraštaj, a to su oni gde je srpski živalj u manjini. To je pčinjski okrug, koji se uvećao za 0,4 promila, gde prvenstveno živi albanski živalj. Imamo i raški okrug gde je većinski muslimanski živalj, koji je u plusu za 2,4 promila", navodi Spasićeva.

Situacija nije ništa bolja ni u zemljama u okruženju. Tako se krajem prošlog veka u Bosni i Hercegovini godišnje rađalo oko 30.000 dece, a onda se postepeno taj broj smanjivao, da bi prošle godine broj novorođenih bio manji za trećinu.   Dok se broj stanovnika u Evropskoj uniji u proteklih godinu dana povećao za nešto više od dva miliona, u bivšim jugoslovenskim republikama, broj stanovnika se smanjuje...   Hrvatska je izgubila oko 5.000 građana i našla se među zemljama s najmanjom stopom nataliteta i to sa 9,6 novorođenih na 1.000 stanovnika. U proteklih pet decenija prirodni priraštaj u Crnoj Gori opao je za oko 60 odsto, a broj rođenih za četvrtinu.

Najveće iznenađenje svakako je podatak da i Albanija koja je godinama unazad zemlja sa najvećom stopom nataliteta u Evropi, počinje borbu protiv smanjenja stanovništva. Prema podacima albanskog zavoda za statistiku, ova zemlja je u 2006. godini zabeležila 52.000 živorođene dece, dok je sledeće godine taj broj pao na 33.200. U poređenju sa 82.000 rođenih iz 1990. godine, natalitet ove zemlje u debelom je padu.