"Srpska vlast je prostitutka EU"

Da nisu bili vlastoljubivi i alavi na moć i novac, da su uveli štednju, reformisali državu, pa i po cenu da ih narod nikada više ne izabere, danas ne bi mogli da ih ucenjuju novcem za penzije Briselski sporazum o Kosovu, kako se čuje, mogao bi u međunarodnoj agendi da otvori pitanje Republike Srpske. Vojvodina se suočava s tinjajućim sukobom demokrata i naprednjaka, a s vremena na vreme rastu tenzije na jugu zemlje i u Sandžaku. O ovim temama, stanju u zemlji i njenim perspektivama razgovarali smo sa istoričarom Čedomirom Antićem.

Čedomir Antić, istoričar

Da li bi posle sporazuma o Kosovu na dnevni red moglo da dođe pitanje Republike Srpske?
- Naravno, to je ovih dana jasno najavljeno u programu radija Dojče vele. Iduća godina će biti povoljna za to, tada su tamo izbori i uprkos političkim i ekonomskim uspesima Milorada Dodika, opšte prilike su zbog opstrukcije iz EU i SAD sve teže. Srpska će biti ucenjivana kreditima, podrivana preskupom bosanskom državom. Birokratski dinosaurus Federacije BiH je danas živ samo radi obespravljivanja Srba i Srpske. Narod će biti uzbunjivan nadritelevizijama i plaćenim NVO organizacijama.

- Međunarodni predstavnik će biti podržan u kampanji rušenja Ustava i divljačkog otmanja nadležnosti. Kako reče jedan novosadski kvisling, Srbiju će pritiskati kao oko Kosova: da suprotno obavezama garanta Dejtonskog sporazuma ne pomogne Srpskoj, a biće za tu priliku otvoreno i pitanje Vojvodine. Grupa koja vodi Vojvodinu je nedavnom deklaracijom pokazala da funkcioniše na dugme. Manje je važno gde je daljinski upravljač, da li je u Berlinu ili Vašingtonu.

Da li je Republika Srpska u stanju da se odbrani?
- Jeste, i može da se odbrani. Posebno ako Ruska Federacija zadrži dosadašnji jasan i načelan stav. I oko KiM bismi mnogo više uspeli da nije bilo bolesnog vlastoljublja Nikolića, Vučića, Dačića, Tadića i Đilasa, a na drugoj strani Koštuničinog političkog autizma. Tradicija nam je predstavila jednu romantičnu sliku kako smo u 14. veku "izgubili carstvo na Kosovu polju", pre svega zahvaljujući manama naših vladara i velmoža. Sada je to tako, ali bez narodne uobrazilje. Da nisu bili vlastoljubivi i alavi na moć i novac, da su uveli štednju, reformisali državu - pa i po cenu da ih narod nikada više ne izabere - danas ne bi mogli da ih ucenjuju novcem za penzije i da zahtevaju bedno prostituisanje za sledeći korak prema birokratskoj i lošoj EU.

Da li je sporazum Beograda i Prištine srpska kapitulacija?
- Srpski narod na severu Kosova je dobio nekakva autonomna prava, ali ne i autonomiju. Sporazum ne vidi Srbiju u vezi sa KiM, izuzev kao susednu državu. Potpisujući ga, vlast je prekršila Ustav, Rezoluciju Narodne skupštine iz januara ove godine i Platformu o pregovorima. Međutim, ne mislim da je ovde reč o kapitulaciji. Kapitulacija se ne vrši mimo instrukcija zasnovanih na Ustavu i zakonima. Ovo je prevara javnosti i izdaja domovine. Prema tome, ovaj akt dugoročno ne važi. Srbija će jednoga dana kazniti potpisnike i reintegrisati sever Kosova.

Šta bi se desilo da je srpski državni vrh odbio sporazum?
- Ništa. Nisu više prilike da nas kazne ili bombarduju. Ne bi nam bilo gore nego što je danas RS. Ipak, morali bismo da živimo od svog rada, a ne da godišnje trošimo i četiri-pet milijardi evra više nego što zarađujemo. To mora da se menja. Naravno, naše mane i unutrašnji nedostaci ne aboliraju nekoliko velikih sila koje decenijama rade na rušenju Srbije i obespravljivanju Srba. Iza svega je zvanična Nemačka.

- Bez nje ništa ne bi bilo ovako. Šovinizam nemačke vlade i većeg dela elite prema Srbiji je ekstreman i bizaran. Oni nas žele u EU ne kao ravnopravnu članicu, već kao pariju na kome će se iživljavati. Dovoljno je samo pogledati rezultat njihovog delovanja. Srbija je za sve kriva, neprestano se povlačimo i izvinjavamo, a nemačka istraživanja pokazuju da je danas, ionako mali broj građana Hrvatske koji su tolerantni prema Srbima, za trećinu manji nego 1999. Uništavajući Srbiju, SR Nemačka i saveznici radikalizuju region.

Možete li prokomentarišete ostavku direktora Kancelarije za KiM Aleksandra Vulina?
- Ostavka je u suštini jedini izlaz za celu vladu. Čak i da su u pravu i da nije bilo drugog izlaza, to je najmanje težak zakonit izlaz. Vulin je svojim neumerenim poltronstvom prema potpredsedniku Vučiću donekle umanjio efekat ostavke. Podsetimo da se prošli put 1998. godine Vulin povukao iz upravljanja JUL-om, koliko se se sećam, zbog ulaska SRS-a u vladu. Sada pravilno ocenjuje da su obećanja građanima izneverena, ali o Vučiću govori tronuto i udvorički, kao o nekakvom polubožanstvu. On pri tom ostavku predstavlja kao ličnu žrtvu, a ne izraz razumevanja velike lične odgovornosti. Naravno, nastaviće da podržava vladu.

Da li je u Vojvodini na delu bitka za vlast ili nekakav scenario koji vodi odvajanju?
- U AP Vojvodini postoji mali, ali uticajan front za stvaranje samostalne i kasnije nezavisne države. Te stranke i organizacije su dobro finansirane iz EU. Napredni klub radi na knjizi "Istina o AP Vojvodini", gde će sve te aktivnosti biti jasno i dokumentovano predstavljene. Vlastoljubivi interesi velikih stranaka iz Beograda omogućili su crnogorizaciju Vojvodine. Ima još uvek šanse da se odbranimo, ali treba ukinuti AP Vojvodinu u skladu s Ustavom, stvoriti tamo tri regiona i premestiti glavni grad iz Beograda u Novi Sad. Tada će otcepljenje biti zauvek onemogućeno.

Postoji li opasnost od političkih ili etničkih potresa na jugu Srbije i u Sandžaku?
- Da, ali samo ako to budu želele SAD i SR Nemačka. Sve to će se dešavati isključivo u funkciji unitarizacije BiH i osamostaljenje Vojvodine. Rešenje je da Srbija pomogne stvaranje srpskog vođe i fronta u oba kraja i zatraži od onih koji su kao predstavnici manjina zastupljeni u vladi da prekinu da deluju u prilog osamostaljenju. Kad je reč o Preševu, ponašanje tamošnjih vlasti, i posebno bojkot popisa iz 2011, trebalo je da budu okidač za ukidanje posebnog finansiranja i sprovođenje zakona u tim krajevima.

Postoje li medijski pokušaji vlasti da briselski dogovor prikaže kao pobedu i da li je i ova, kao i prethodna vlast sklona cenzuri?
- Cenzura nije ogoljena kao u vreme Miloševićevog režima. Ipak, ona postoji i sramotno je što u njoj učestvuju neki navodno nezavisni mediji i mediji u vlasništvu stranaca. Kritika je utišana i relativizovana. Posebno su prikrivena srbofobna delovanja hrvatskog javnog servisa. Pojedini mediji učestvovali su u varalici koja je homoseksualnom skandalu u Srpskoj pravoslavnoj crkvi dala veći značaj od neustavnog i nezakonitog Sporazuma.

Da li je to bio i način ucene vođstva SPC?
- Naravno. Uporedite samo generalizovane medijske napade na SPC s reakcijama zapadnih medija u sličnim skandalima u Katoličkoj crkvi. Zanimljivo, najvažniji mediji su prestali da objavljuju svaki negativan ili kritičan komentar čitalaca. Ove činjenice najbolje govore kako SNS, SPS i URS vide ono što su učinili. Oni veruju u svoj uspeh koliko je i svako normalan u Miloševićevom režimu verovao da je 1999. u danima kada su albanski zločinci ubijali i proterivali naš narod - pobedio u ratu.