Prava životinja kao moda (2): Dabogda ubio bubamaru

Dobrivoje Manić ima 49 godina, živi u Golemom Selu kod Vranja i isključivo se bavi poljorivredom kao i njegovi preci. Živi sa majkom Radojkom, sinom Bojanom i ćerkom Jelenom. Bojan je krenuo očevim putem, poljoprivreda i stočarstvo biće mu neizvesna budućnost u pitomom planinskom selu koje polako odumire. Jelena u Vranju pohađa srednju školu.

Dobrivoje Manić na svom imanju

Vredan i zadržan, Dobrivoje je obavešten o svemu. Kad je 2011. donet srpski Pravilnik o zaštićenim vrstama životinja, kojim je za ubistvo medveda predviđena kazna od milion dinara, a za bubamaru i leptira kupusara 15.000 dinara i 10.000 dinara, Dobrivoje nije mogao čudom da se načudi. Oštrouman i pronicljiv, kakav je srpski seljak, zaključio je odmah: "Dobro je, seljaci će biti zaštićeni jer oni žive gore od životinja!"

Za vrapca 200 evra

Po odštetnom cenovniku za strogo zaštićene i zaštićene vrste u Srbiji, kazna za ubijanje planinskog vrapca iznosi 20.000, a sove deset puta više - 200.000 dinara.

Predviđena je i kazna za ubijanje dabra u iznosi od 120.000 dinara, vidre od 250.000, vuka ili risa od 300.000 dinara, kao i različitih vrsta sokola od 80.000 do 400.000 dinara.

Nažalost, prošlo je skoro dve godine, a na putu ostvarivanja svojih prava srpski seljak je još daleko od medveda iako je na putu izumiranja i za to niko ne plaća kazne.

- Kod nas je grehota ubiti bubamaru i to zna i malo dete. Rašireno je verovanje da ako se bubamara ubije, donosi nešto loše. A, to je da nam u kuću neće ući gosti i na najveći praznik, recimo, Vaskrs koji se približava. Svaki čovek, pa i dete, kad mu sleti bubamara na ruku, on je ne oteruje silom već joj peva. "Let, let, bubamaro, donesi nam goste" I ona, za divno čudo, odleti i donese goste prvom prilikom - počinje priču Dobrivoje.

- Ipak, ima na selu ljudi skolnih alkoholu i kad popiju koju više, a nemaju meru i kantar, onda su skloni na sve, pa i na ubijanje bubamara. Tada se sete da u goste treba da im dođe rodbina iz Vranja, Niša, Beograda, Vojvodine, inostranstva, svi koji su pobegli iz planinskog sela da bi se spasli od siromaštva i loših uslova života. On je s merakom jednim udarcem dlanom sredi po propisu, govoreći:

Da l' je trudna vučica

Postoje hajke na vukove, ali to se nakotilo mnogo, kao i divlje svinje, pa čine štetu po poljima i torvima.
- Neka vuk zakolje koju ovcu, pa da vidite da li će biti ubijen ili ne?! Pa, kolje, bre, 'leb na decu, uništava porodicu. Kažu, ne smeš da pucaš u vučicu, pa, tugo, ako je trudna ili u divlju svinju, pa i ona ako je trudna. Pa, ne gađaju se divljač sa pet i deset metara udaljenosti već na na 100 metara, pa kad opali puška da li onaj ko uništva "neprijatelja" zna da li je trudan ili ne? Koje gluposti, bože mi oprosti! - iščuđava se Dobrivoje novim zakonima.

"Marš od mene, ne trebaju nam gosti, dođu sa 100 grama kafe i kutijom ratluka, a sede po nedelju dana i pojedu jagnje ili prase Pa, kad pođu ne možemo torbe da im napunimo, te ovo nema u Beogradu, te ono, pa šta ima ako su otišli da tamo lepo žive!" I ko da ga prijavi takvog za ubistvo bubamare? Doduše biće ih, jer ovde, kao i svuda po Srbiji, komšija komšiji želi da crkne krava. Ovde je čovek za 15.000 dinara spreman i da ubije. Zamislite naslov u novinama: "Ubio komšiju zbog bubamare".

Planinci, ali i oni u Golemom Selu su ostavljeni sami sebi, država ovde ne dolazi niti nudi bilo koju pomć da bi se stočarstvo razvijalo kako bi mladi ljudi ostali na vekovnim ognjištima.

- Samo pričaju bajke narodu, sreća pa ovde slabo ima TV signala i narod ne zna za silna obećanja. Naučio je da se sam dovija kako zna. Krivo je ljudima, umesto da im deca ostaju i bave se stočarstvom odlaze u Beograd i Vojvodinu gde rade kao građevinski radnici i stanuju po šupama. I sad nam pričaju o Evropi, ma svaki seljak će vam odmah reći da što pre treba Evropa da izađe iz Srbije! Kad god se Evropa mešala u naše stvari izbijao je neki rat. Je l' su oni, bre, normalni da seljaku naplate za vuka 300.000 dinara?! U Golemom Selu ove zime poklaše pse jer su gladni i spuštaju se do ulaznih vrata. Ko njih da tuži, zar pas nema prava na život, ma 'ajde - kaže Dobrivoje.

Jagnjad i živa vaga

Po zakonu srpski paor ne sme da zakolje jagnje koje nije teško bar 30 kilograma.
- Seljaci koji čuvaju u planinama ovce ne znaju za za Evropsku uniju, oni znaju za svoju svakodnevnu muku! Sada je njihovo vreme, dolazi Vaskrs, jaganjci rastu i ako tad ne uzmu živu paru, kad će?! Ko će njima da zabrani prodaju jaganjaca od 25 do 30 kilograma jer su ti najbolji, najsočniji i mogu da posluže za sve vrste jela, od čorbe, kapame, đuveča, pa do pečenja? Kilogram je 260 dinara ili tačno 2,35 evra, pa vidi. Imaju po 20 do 30 za prodaju. To je u proseku oko 1.500 do 2.000 evra zarade. To im omogućuje da nabave hranu za ovce i porodicu, da moge da prežive jer drugog prihoda nemaju - priča Dobrivoje.

na jugu Srbije od davnina postoji običaj uoči Božića. Tada se postavi postasvljaju klopke za vrapce.

- Ulovimo ih 20-ak. Čerupaš ih, nanižeš na duvanski konac i staviš da se suše ispod ajeta (strehe) na mrazu ili unutra pored peći. Prvog dana Božića, najstariji član uzme one osušene vrapce, malo ih proprži na masti i daje prvo deci da se omaste govoreći: "Da ste zdravi, laki i veseli kao vrapci". Znači, ode taj običaj u legendu, jer za 20 ulovljenih vrabaca platili bismo 400.000 dinara. Ma, da se ne smejemo, luda nam država, pa takav i Pravilnik - i čudi se Dobrivoje.

On gaji krave, raduje se kad dođe tele, čuva svinje krmače koje donesu na svet po 10 do 12 prasića. To se čuva, raduju se svi u početku teletu koje dobije ime, igraju se sa njim, a kad dođe vreme i dostigne težinu od 150 do 200 kilograma ide na pijacu jer se tim parama obezbeđuje školovanje dece, uglavnom u srednjim školama u Vranju, a neka odlaze i na fakultete, uglavnom, u Nišu.

- Ne koljamo male prasiće jer to ne žele ni mušterije. U proseku idu oni od oko 30 kilograma, za pečenje. Pa, da li ste videli koje veselje u Srbiji bez praseta sa jabukom u ustima i crvenom osušenom paprikom iza uveta. Sutradan, kad treba da ženim sina Bojana ili udajem ćerku Jelenu treba li da veselje prođe bez pečenja, bez prasadi i jagnjadi, onih od oko 30 kile čije se meso topi u ustima kao puter? Pa, šta mislite, šta bi rekli ljudi? Dobrivoje otišao u Evropu, a znaju da nije dalje odmakao od Vranja - vajka se Dobrivoje.

- Mi smo po mnogim pitanjima ispred Evrope, pa neka crknu i Anglea Merkel i onaj Vestervele, što mu zinula guzica za sve, neka puknu od zavisti. Ma, uvek smo bili ispred njih, kad su oni, bre, jeli žabe i guštere, mi smo tamanili prasce, jaganjce, jariće, jelene i košute, a divlje svinje smo na pse davali!