U klopci političkog jezika (4): Manjina teroriše većinu
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je paradoks političke korektnosti to što štiteći prava nacionalnih i seksualnih manjina ili forsirajući rodnu ravnopravnost zapravo širi mržnju. Mržnju prema onima koji ova pravila ne poštuju, pa se nazivaju fašistima, homofobima, seksistima... Ovi ljudi se onda u socijalnom smislu likvidiraju.
- Naše elite pokušavaju da budu drugačije od naroda, pa postaju pokondirene. Zato i uvode reči koje se razlikuju od narodnih, opšteusvojenih, koje koristimo vekovima. A posledica toga je da se gubi kulturni identitet jer ne koristimo više reči na koje smo navikli, već one koje nam političke i socijalne elite nameću. Prava elita se bavi suštinom problema, a ne samo njegovim nazivom - tvrdi Milivojević.
Kao poseban problem navodi to što se nekim manjinama štite prava tako što se većini ona ukidaju.
- Najbolji primer za to je zaštita prava homoseksualaca. Oni jesu bili diskriminisani i onda su 70-ih godina prošlog veka pokrenuli veliku političku akciju u Americi, koja se zatim proširila na ceo svet. Tako danas imaju pravo na decu, pa i da se u njihove pasoše ne upisuje majka i otac, već roditelj jedan i roditelj dva. Zbog njih mama i tata prestaju da postoje za decu iz heteroseksualnih brakova - kaže Milivojević.
Menjaju se društvene norme, moramo da prihvatimo i ono što nam se ne sviđa, inače će nam suditi.
- Postajemo tolerantni, a to znači trpeljivi, oni koji trpe. I dalje nam se sve to ne sviđa, ali trpimo. To znači da se ništa nije promenilo jer je sada ona druga strana ugrožena - smatra Milivojević.
