U klopci političkog jezika (2): Dresiranje reči
Lingvista Rada Stijović smatra da uvođenje imenica ženskog roda za označavanje profesije, kao što su psihološkinja, pedagoškinja ili ginekološkinja uopšte nije potrebno jer se jednostavno ne uklapa u srpski jezik. Na ovaj način nikako se ne postiže navodna ravnopravnost polova, već sasvim suprotno - izdvajaju se različitosti.
- To je bio razlog zbog koga su se žene u Srbiji pre više od 100 godina pobunile protiv svojih ženskih prezimena, na primer Markovićka ili Markovićeva, i tražile da nose muška prezimena - Marković. Upravo zato da se ne bi izdvajale, da se ne bi potencirala njihova različitost. Dakle, kada je ime profesije u pitanju, ne bih menjala ništa. Rečenica: "Ja sam profesor, a moja sestra advokat", ni najmanje ne diskvalifikuje ženu, niti nam oduzima bilo kakva prava - kaže Stijović.
Ispravno na silu- Politički korektan rečnik je iskonstruisan i isforsiran. Ne treba nikog vređati, nazivati pogrdnim imenima, omalovažavati, a u rečima koje se danas nazivaju nekorektnim toga nema - kaže Rada Stijović. |
U poslednje vreme među dokonim srpskim braniocima časti ocvalih devojaka često se govori o ukidanju imenica gospođa ili gospođica, da se ne bi osećale uvređenim one pripadnice nežnijeg pola koje nisu htele ili nisu mogle da nađu muža.
- Onda bi morali da ukinemo i imenice devojka i žena, kad prva označava neudatu, a druga udatu osobu. Kud bi nas to odvelo i zašto? Ako smo slobodne ličnosti i izborimo se za prave vrednosti, za to na primer da nijedna od ovih reči nije pogrdna, zašto bi nam smetalo da nas imenuju jednom od njih? - smatra Stijović.
Slično je i sa imenicama Ciganin, Šiptar ili crnac.
- Šiptari i Cigani sami sebe zovu tako. Ako kažemo da je to pogrdno, onda mi grešimo, mi dajemo boju tim rečima koju one očito nemaju jer se ti narodi ne bi sami tako zvali. Imenica crnac takođe nije pogrdna. Naprotiv, kod nas se kaže "radim kao crnac", što znači da radim mnogo, vrdeno, naporno...
- I zašto onda ukidati tu imenicu? Možda ona u Americi ima drugačije značenje, zbog njihovog nekadašnjeg odnosa prema crncima, ali to nas ne obavezuje da mi nešto menjamo u našem svom jeziku. Ako to neko traži od nas, treba mu objasniti, a ne raditi po onoj narodnoj "videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu" - kaže Stijović.
Kako se po mnogo čemu ugledamo na Ameriku i velike evropske zemlje, ne bi bilo čudno da prihvatimo inicijativu o zabrani "socijalno neprihvatljivih izraza". Njima je obuhvaćeno 23 pojma koje treba izbaciti ne samo iz javnog govore, već iz dnevne upotrebe. Tako izrazi kao što su "samohran ili nezaposlen" postaju diskriminatorski, a siromašan se može nazvati samo "socijalno ugroženim".
- Socijalno ugrožen je daleko gora reč nego siromašan, rekla bih čak s izvesnom dozom pogrdnosti. Možda neko hoće njom da kaže da je tog siromašnog neko drugi ugrozio i da on sam nije kriv zato što je siromašan, ali to mi se nekako čini demagoškim. Što se tiče izraza "samohran", za mene je to lepa reč koja u sebi čuva i staru reč hraniti, u smislu čuvati, brinuti. Šta u njoj ima loše?
- Ne treba je primenjivati onda kada su roditelji rastavljeni, ali oboje brinu o detetu ili deci. Tada ne bih rekla samohrana majka ili samohrani otac. Ali, u slučaju kad zaista samo jedno brine, to treba i reći. Ako nećete da se zna da sami brinete o detetu, nemojte reći ništa, ni tu niti neku drugu reč, osim otac ili majka - ističe dr Stijović.
